Ви можете говорити пред публиком!

МАРИ се са хумором присећа свог првог покушаја да говори пред великом групом. „Убрзо након почетка свог говора“, каже она, „онесвестила сам се!“

Иако је екстремно, Марино искуство илуструје аверзију коју многи имају према јавном говорењу. Неки на њега гледају као на судбину гору од смрти! То је открила анкета која је поставила питање: „Чега се највише бојите?“ Као што се и очекивало, „висина“, „финансијски проблеми“, „лет авионом“, „озбиљна болест“ и „смрт“ били су високо на листи. Али, изнад свих њих — страх број један — било је „говорење пред групом“!

Чак су и славни људи Библије изразили почетни страх од јавног наступа. „Не знам говорити“, рекао је Јеремија. „Јер сам дете“ (Јеремија 1:6). Мојсијева реакција на његов задатак била је: „Нисам речит човек... пошљи онога кога будеш хтео да пошаљеш“ (Излазак 4:10, 13). Ипак, и Јеремија и Мојсије постали су изванредни говорници, наступајући пред истакнутим вођама и огромним мноштвима.

То исто може бити случај и код вас. Јавно говорење је прикривена способност коју свако може да развије. Можете надвладати страх од говорења у јавности следећи ове предлоге:

1. Не етикетирајте се

„Превише сам стидљив.“ „Премлад сам.“ „Престар сам.“ „Превише сам збуњен у друштву.“ Ово су примери самонаметнутих етикета. Оне вас спречавају да постигнете циљеве који су сасвим достижни.

Етикете често постају пророчанства која се сама испуњују. На пример, особа која себе етикетира као „стидљиву“ стално ће избегавати повољне прилике које је присиљавају да савлада стидљивост. То понашање, пак, уверава је да је заиста стидљива. На тај начин створен је затворени круг у коме она ради на својој самонаметнутој етикети и учвршћује је. Један психолог примећује: „Ако верујете да нешто не можете направити... поступаћете на тај начин, и чак бити такви.“

Др Лин Кели (Lynne Kelly) са Универзитета Хартфорд (САД) тврди да стидљивост може бити научена реакција. Оно што научимо, можемо заборавити. Исто може бити случај и са збуњеношћу у друштву, тремом и другим препрекама за јавни наступ.

2. Учините да нервоза ради за вас

Дугогодишњој глумици једном је било постављено питање да ли након многих година искуства још увек постане нервозна пре наступа. „Наравно“, рекла је. „Још увек ме ухвати трема пре сваког наступа. Али током година научила сам да је држим под контролом.“

Циљ је, дакле, контролисати нервозу, а не сасвим је одстранити. Зашто? Зато што није сва нервоза лоша. Постоје два типа нервозе. Један произилази из недостатка припреме. Али други је позитивнија  забринутост. Тај тип нервозе добар је за вас јер ће вас подстакнути да учините најбоље што можете. Та нервоза једноставно показује да бринете. Да би нервозу задржали на минимуму, покушајте са следећим:

Мислите о свом говору као о разговору уместо као о говору. „То је само обично говорење“, каже ветеран Чарл Осгуд (Charles Osgood), „а ви увек говорите“. Колективно гледано, публика је особа с којом разговарате. Понекад може бити одговарајуће опустити се и насмешити. Што ваш начин говорења буде разговорнији то ћете бити опуштенији. Међутим, постоји време кад материјал и околност може захтевати формалнији, озбиљнији, чак и динамичнији тон.

Запамтите да је публика на вашој страни! Чак и кад се покаже нервоза, већина публике саосећа. Зато гледајте на публику као на свог пријатеља. Они желе да успете! Замислите их као своје госте, а себе као домаћина. Уместо да размишљате како публика треба да учини да се ви осећате пријатно, реците сами себи да ћете као домаћин ви учинити да се они осећају пријатно. Такво окретање вашег начина размишљања помоћи ће вам да ублажите своју нервозу.

Концентришите се на своју поруку, не на себе. Замислите себе као гласника који једноставно предаје телеграм. Гласнику се поклања мало пажње; телеграм је оно што прималац жели. Исто је случај и кад предајете поруку публици. Светлост рефлектора првенствено је на поруци, а не на вама. Што више будете одушевљени у вези с поруком, мање ћете бити забринути за себе.

Немојте претходно пуно јести. Један професионални говорник сећа се како је имао обилан оброк пре изношења двочасовног предавања. У вези са својим говором, он се присећа: „Крв која је требало да ми буде у мозгу била ми је у желуцу рвући се са шницлом и кромпирима.“ Обилан ручак може бити ваш најгори непријатељ кад излазите пред публику. Пазите и на то шта пијете. Кофеин вас може учинити нервозним. Алкохол ће отупити ваша осећања.

Када почнете да говорите пред публиком увек можете доживети талас нервозе. Али, кроз искуство ћете увидети да та почетна нервоза није ништа више од тога — почетна нервоза, која нестаје брзо након што почнете да говорите.

3. Припремите се!

„Говор је путовање са циљем, и мора бити унесено у карту“, рекао је Дејл Карнеџи (Dale Carnegie). „Особа која нигде не започне обично тамо и стигне.“ Да бисте негде стигли, морате бити добро припремљени. Речитост није дар вашој публици. Како се дакле можете припремити?

 Истражите и прорешетајте. Никад немојте бити шкрти на истраживању. „Једини начин да вам буде пријатно пред публиком јесте тај да знате о чему говорите“, каже стручњак за комуникације Џон Волф (John Wolfe). Постаните стручњак у својој теми. Сакупите много више информација него што ћете уопште моћи да употребите. Затим прорешетајте свој материјал, одвајајући „плеву“ од „жита“. Чак се ни ’плева‘ неће бацити — даће вам додатно поуздање у информације које употребљавате.

Размишљајте. ’Једите, спавајте и промишљајте‘ своју тему. Окрећите је у својим мислима током свих случајних тренутака дана. „Размишљајте о њој седам дана; сањајте о њој седам ноћи“, рекао је Дејл Карнеџи. Апостол Павле је саветовао Тимотеја: „Пази на себе и на науку.“ Али, пре него што је то рекао, Павле је подстакнуо: „Бави се тим стварима, сав се њима посвети.“ Да, добар говорник је на првом месту добар промишљач (1. Тимотеју 4:15, 16).

Промишљајте док важност и хитност ваше поруке не надмаши вашу нервозу. То је оно што је Јеремији омогућило да о својој поруци каже: „Осећам у срцу своме огањ који кости ми прождире. Гледам да с’ устегнем, ал’ не могу“ (Јеремија 20:9). А то је од истог човека који је у почетку рекао о свом задатку: „Не знам говорити.“

Узмите у обзир своју публику. Обуците своју најприкладнију одећу. Осим тога, ваш материјал који истражујете мора да буде прилагођен вашој публици. Дакле узмите у обзир њихово размишљање: Која су њихова веровања? Шта већ знају о вашој теми? Како се ваш материјал уклапа у њихов свакодневни живот? Што више припремите тих питања, то ће вас интензивније публика слушати, гледајући на ваше информације као да су прекројене за њихове специфичне потребе.

Учините најбоље што се може

Данашњи свет садржи свако средство тренутне комуникације које се може замислити. Ипак, „у већини ситуација“, примећује књига Get to the Point, „најефикасније средство комуникације јесте људско биће људском бићу“. Горњи предлози треба да вам помогну да савладате такву комуникацију. Уместо да вас задржава непотребан страх, утврдићете да можете говорити пред публиком!

[Оквир на 22. страни]

Вежбе за смиривање живаца

Кад околности допуштају, следеће вежбе могу смањити нервозу пре изласка пред публику.

● Савијајте прсте, протресите зглобове и руке. Високо подигните рамена, затим их опустите. Поновите то неколико пута.

● Погните главу напред, затим је покрећите с једне стране на другу.

● Покрећите вилицу с једне стране на другу. Широм отворите уста.

● Тихо певушите, мењајући високе и ниске тонове.

● Неколико пута удахните дубоко и споро.

[Оквир на 23. страни]

Побољшајте изнашање

Прилагодите се величини публике: Код великих публика требаће вам већа јачина гласа. Гестови треба да буду шири, а глас енергичнији.

Дајте живост свом гласу. Замислите свирање на музичком инструменту који има само једну ноту! Ваш глас је ваш инструмент. Ако је ваше изношење „једнонотно“ — монотоно — заморићете своје слушаоце.

Пазите на своје држање тела. Млитавост говори о незаинтересованости. Укоченост открива забринутост. Напрежите се да постигнете равнотежу — опуштени и будни, али не равнодушни или напети.

Гестови. Они нису само за наглашавање. Употреба гестова опушта мишиће и побољшава дисање, смирује глас и живце.

Обуците се скромно. Ви преносите поруку, а не ваша одећа. Мишљење публике о томе како изгледате исто тако је важно, ако не и важније, од вашега.

Задржите визуелни контакт. Када у игри баците лопту, гледате да бисте видели да ли је ухваћена. Свака је мисао у вашем говору одвојено „бацање“ публици. „Хватање“ се види кроз њихову реакцију — кимањем, осмехом, пажљивим погледом. Задржите добар визуелни контакт да бисте се уверили да су ваше идеје „ухваћене“.