Зашто Африка толико пати?

ЈАКОБ, 42-годишњак, болестан је човек. Има сиду. Заразио је сидом и своју жену. „Моја жена зна да ју је добила од мене“, признаје Јакоб.

Али, како се Јакоб заразио смртоносним вирусом? Он објашњава: „Живео сам са̂м у Харареу, возећи од Замбије, преко Зимбабвеа, па све до Боцване и Свазија. Моја жена је с нашом децом живела у Маникаланду [у Зимбабвеу]. А као возачи, радили смо ствари око којих је требало да будемо пажљивији.“

Промискуитетна куга

Данас је промискуитетно сексуално понашање главни ширитељ сиде у Африци. Једноставно речено, „сексуална правила увелико се крше“, објашњава истраживач на подручју сиде Дон Мокобо (Down Mokhobo). У часопису African Affairs каже се да „супсахарска Африка знатну важност придаје деци, али минималну важност браку. Сексуални односи ван брака... ако и доводе до трудноће, не наилазе на снажно неодобравање“. Према листу Nature, типична рута коју следи зараза почиње код проститутке. У извештају се каже: „Проститутке служе да се епидемија кроз контакт са промискуитетним мужевима пренесе на већину моногамних жена.“

Нема их много који су спремни да промене своје понашање. Panos Document о сиди у Африци износи следеће искуство једног медицинског истраживача у Заиру: „Једне вечери, након што сам обавио испитивања крви у једном сеоском подручју заједно с неким заирским колегама медицинарима, они су изашли с неким локалним девојкама. Спавали су с њима, а само је један од њих користио презерватив.“ Кад их је упитао за ризик, „смејали су се, рекавши да се не можеш одрећи живота само зато што би могао добити болест“. Да, многи необавезан секс сматрају „животом“ — забавом, проводом.

Као и у многим другим деловима света, млади су нарочито склони промискуитету. Недавно истраживање извршено међу 377 младих у Јужноафричкој Републици показало је да је преко 75% њих имало полне односе. Слично је и неки мисионар у јужно-централној Африци запазио да је „мало 15-годишњих девојака које још нису трудне“. Он додаје: „Видите младу, неудату девојку, и помислите у себи: ’Следеће године у ово време биће трудна.‘“

 Међутим, у случају Африке постоје други фактори који су убрзали ширење сиде.

Раздори у породицама

„Све док је мноштво мушкараца у својим двадесетим и тридесетим годинама присиљено да ради далеко од својих жена и породица — било да је то у градским фабрикама, рудницима, на плантажама или у камионима на путу — ширење сиде несмањено ће се наставити“, каже се у часопису Africa South. Афрички мигранти живе тешким животом. Многи се, одвојени од својих жена и породица, боре да нађу смештај и запослење у градовима. Према писању листа African Affairs, притисак да се покуша издржавање себе и породице код куће узрок је што мигрант доживљава „фрустрацију и има осећање недораслости“. Лист додаје да то често наведе мигранта да се „потпуно повуче од својих одговорности“.

Камионске руте нарочито се издвајају као смртоносни канали кроз које се шири сида. Како је рекао један возач камиона: „Морам се побринути да, куд год идем, имам девојку да брине о мени.“ Типичан расадник сиде је кварт у једном источноафричком сиротињском делу града где 600 проститутки обавља свој занат. Многи од њихових муштерија возачи су камиона који свраћају на оно што називају паузом за чај. Обим инфекције HIV-ом међу тим проституткама процењен је на преко 80 посто. У међувремену, заражени возачи камиона одлазе на свој следећи „чај“, и коначно назад својим домовима — ширећи све време смртоносну заразу коју носе у себи.

Ту су затим грађански рат и политички сукоби — из којих произилазе милиони избеглица. „Тамо где је политички и грађански рат“, примећује стручњак за сиду Алан Вајтсид (Alan Whiteside), „тамо је слом уобичајеног друштвеног понашања... Избеглице које иду од места до места могу представљати извор заразе, а и они ће вероватно имати више сексуалних партнера.“

Медицинска катастрофа

Новцем оскудна Африка не може да изађе на крај са својим медицинским проблемом. „У многим афричким земљама количина новца издвојена по особи годишње за здравствену негу износи мање од цене једног јединог испитивања крви на вирус сиде“, објашњава се у брошури Understanding & Preventing AIDS. Слично томе Кејт Еделстон (Keith Edelston), аутор књиге AIDS—Countdown to Doomsday, објашњава да „често ни сапун за стерилизацију опреме или обично кућно белило за уклањање мрља једноставно нису доступни“.

Пракса да се у неким афричким земљама исти шприц користи код многих пацијената навела је Еделстона да да̂ упозорење: „Будите опрезни ако вам је потребна инјекција... у Африци... Затражите нови шприц и иглу узету из стерилних омота док ви посматрате.“

Опасност од случајне заразе проузрокује озбиљно смањивање броја медицинара. Двојица лекара који су били додељени некој болници у Јужноафричкој Републици добили су огреботине иглом док су радили с пацијентима оболелим од сиде. Заразили су се и умрли. Последица тога била је да је шест страних лекара напустило ту болницу.

Не треба се чудити што под тим околностима многи добро промисле кад се ради о поступку трансфундирања једног од највирулентнијих ширилаца сиде — крви! „Заражена крв остаје важан начин ширења“, пише South African Medical Journal, додајући да „у централној Африци практично још увек нема систематског испитивања и бар је 60% дароване крви заражено.“

Тако Африка, коју већ опседају многе трагедије, поново пати. А међу најтрагичнијим последицама куге сиде у Африци оно је што се догађа женама и деци.

 Недужни који пате

Луси је недужна жртва сиде. Инфицирао ју је њен промискуитетни супруг. Сада, удовица у 23. години живота, Луси се бори са својим осећањима. „Још увек покушавам рационално да дођем до закључка да ли да волим успомену на њега или да га мрзим јер ме заразио“, каже. Лусина осећања пример су огромне боли и патње коју сида наноси својим недужним жртвама.

„Иако ће HIV у земљама у развоју погодити жене и мушкарце у приближно једнаком броју“, пише часопис The World Today, „утицај ће на жене веротано бити... несразмерно тежи.“ Нарочито је тако у Африци, где жене — у болно неповољном положају због неписмености, беде и мужева који мигрирају — пате у тишини.

Међутим, најтрагичније дејство сида оставља на деци. УНИЦЕФ (Фонд Уједињених нација за помоћ деци) процењује да ће, кад у овој деценији у Африци од сиде умре 2,9 милиона жена, до 5,5 милиона деце бити сирочад. Службеник из једне земље која има бар 40 000 сида-сирочади извештава да већ „постоје села... у којима су сама деца“.

Типичне су за ту дилему заражене мајке са својом зараженом децом. South African Medical Journal објашњава да је „питање које обично поставља мајка серопозитивног детета ’ко ће први умрети?‘“.

Није чудо што се многе жене осећају рањиве на сиду. Замбијски лекар М. Фири (M. Phiri) каже: „Жене нас питају да ли постоји нешто што би узеле да спрече добијање болести... Присутан је тај страх да, док оне можда лично пазе на себе, њихов партнер, њихов супруг, можда није тако веран. То их брине.“

Шта, дакле, може учинити ожењена особа ако се установи да је његов или њен партнер промискуитетан? Ако се следи пут опраштања и брачног помирења, партнер који је крив треба да пристане да буде медицински испитан због могућности да носи HIV. (Упореди Матеј 19:9; 1. Коринћанима 7:1-5.) Све док нису познати резултати, брачни пар који се суочава с таквом ситуацијом може одлучити да се уздржава од полних односа или да бар предузме заштитне мере против заразе.

Пошто сида има дуго раздобље инкубације, младе особе које размишљају о браку такође треба да буду опрезне пре него што се венчају с неким ко има морално сумњиву прошлост, чак ако он или она сада живи по хришћанским мерилима. С обзиром на ту ризичну групу, танзанијски стручњак за сиду др С. М. Тибангајука предлаже да млади људи предузму меру опреза тако да се „тестирају на HIV пре него што се венчају“.

У ствари, све док постоји сида у Африци и, свакако, у преосталом делу света, недужне ће жртве, укључујући брачне другове и децу, патити.

[Слика на 7. страни]

Многи су разлози због којих сида убира тако застрашујући данак у Африци

[Извор]

WHO/E. Hooper