Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како побољшати своје памћење

Како побољшати своје памћење

Како побољшати своје памћење

ИМАТЕ изврсно памћење! Да ли вам је то тешко поверовати? Размислите онда на тренутак о многим стварима које радо памтите: сцене из детињства, имена пријатеља и рођака — чак и измишљене ликове из књига и с телевизије, мелодије и стихове својих омиљених песама, абецеду, таблицу множења, хиљаде речи. Да, већ сте показали способност да памтите милионе ствари!

’Али, ако је моје памћење такво чудо‘, можда се питате, ’зашто онда заборављам? Зашто често бркам ствари? Зашто кад одем у продавницу заборавим за шта сам дошао? Што је још горе, зашто ми је тако тешко да се присетим имена̂ — а да не спомињемо телефонске бројеве и договоре?‘ То су уобичајене ствари које муче људе. Али, ваше памћење далеко је боље него што можда мислите — и може се побољшати.

Зашто заборављамо

Бог нас је створио са чудесном способношћу присећања. Одговарајуће томе, мозак је смештен у оно што се у Библији поетски спомиње као ’пехар златни‘ — драгоцено складиште сећања̂ (Проповедник 12:6). Зашто нас онда наше памћење, како се чини, понекад изневери? Често је то због недостатка интереса. Познати диригент Артуро Тосканини дириговао је читаве симфоније из сећања. Пословни магнат Чарлс Шваб (Charles Schwab) могао је упамтити имена 8 000 намештеника. Али, да ли је њихово памћење било исто тако обимно и код ствари ван њиховог личног интереса? Вероватно није. Без обзира, дакле, колико је можда ваше памћење добро, биће вам крајње тешко да научите и упамтите оно што вас не занима.

Други фактор који може проузроковати да заборављамо јесте промена ситуације или локације. Ствари се најбоље памте у контексту у ком су научене. Једног човека, који је био у посети крају у ком је одрастао, поздравила је нека непозната жена. Природно, претпоставио је да то мора бити неко из његовог старог суседства с ким је одрастао. Али, изненада је схватио да је она била неко с киме се виђао свакодневно — садашња сарадница с посла! Пуком случајношћу била је у посети истом крају. Пошто је видео у различитој средини, на тренутак је заборавио ко је она.

Срећом, не треба да памтите милионе података који се свакодневно сливају у ваш ум; много од тога неважне су појединости. Међутим, кад је нешто важно, можете научити да задржите то у памћењу. Како? Тако што томе обратите посебну пажњу.

Како упамтити

Рецимо да вечерас треба да обавите важан телефонски разговор. Ако не учините ништа више него се само кратко на то осврнете у мислима, вероватно ћете заборавити. Зато застаните и размислите о том телефонском разговору који планирате да обавите. У књизи Instant Recall—Tapping Your Hidden Memory Power, од Џефа Будворта (Jeff Budworth), препоручује се да се резервишу „минуте, а не секунде“ како би се важне информације урезале у памћење. Реците сами себи да заиста намеравате упамтити да треба да обавите тај разговор. Ако посебну пажњу обратите томе, вероватно нећете заборавити.

Који су, међутим, неки други начини на које можете посебну пажњу обратити стварима које не желите да заборавите? Следећи предлози, ако се примене, могу убрзо постати део вас.

Сазнајте тачне информације: Компјутер не може тачно да да̂ податке уколико нису прво исправно унесени. У великој мери, једнако је и с нашим памћењем. Размотримо, на пример, ствар памћења имена̂. Др Бруно Фарст (Bruno Furst) у својој књизи Stop Forgetting запажа: „Ако име не сазнамо јасно и тачно, не можемо ни говорити о памћењу или заборављању. Тако не можемо ни упамтити ни заборавити нешто што никад нисмо знали. Зато наш први корак мора бити да сазнамо име на такав начин да нема сумње у то како се изговара или пише.“ Ако вам неко приликом упознавања промрмља своје име, немојте оклевати да га замолите да вам га понови. Питајте га како се пише.

Предочавајте визуелно: Покушајте предочити оно што покушавате да упамтите. Да ли постоји неки кућни посао на који не смете заборавити? Онда замислите како га обављате. Што више детаља придодате тој менталној слици, лакше ћете то упамтити.

Визуелно предочавање може вам такође помоћи да створите повезаност међу наизглед неповезаним стварима. Замислите, на пример, да се морате сетити да купите млеко и пасту за зубе. Можете покушати тако да у мислима створите слику краве како пере зубе. Ту слику вероватно нећете заборавити, колико год то покушавали!

Изразите ствари речима: Реците себи гласно: ’Вечерас морам назвати Ивицу‘, као још један начин да се сетите да то учините. С друге стране, заборављате ли често да ли сте закључали врата или искључили пећ? У књизи How to Improve Your Memory, од др Џејмса Д. Винланда (James D. Weinland), каже се: „Тај се проблем обично може решити тако да се речима изрази оно што радимо... Кад навијете сат и укључите аларм, реците: ’Навио сам сат и укључио аларм.‘ Кад закључате врата, реците себи: ’Закључао сам врата.‘“ Можда ћете се осећати глупо док то радите, али вам може помоћи да упамтите.

Развијте интерес за дотичну ствар: Можда некој ствари нисте природно привучени, али ако подсетите сами себе на разлог зашто треба да упамтите ту информацију и на последице ако то не упамтите, памћење ће бити лакше. Осим тога, што више сазнате о некој ствари, постаје вам упечатљивија. Библија каже: „Знање лако разуман прибавља“ (Пословице 14:6).

Пребројте ствари: Претпоставимо да треба да узмете неколико појединости за рад сутра ујутро. Ако уочите тачан број појединости које треба да узмете, мање је вероватно да ћете нешто заборавити.

Организујте ствари: Ако у прехрамбеној трговини треба да купите неколико појединости, покушајте их сврстати у категорије. Можда сте, на пример, одлучили да купите три млечна производа, два месна производа и две друге појединости. Организовање ствари на тај начин помаже вам да обратите више пажње.

Користите то и понављајте: Увек ћете се сетити властитог имена, абецеде или тога како користити виљушку или оловку. Зашто? Јер стално користите то знање. Честа употреба јача памћење, и олакшава присећање. С времена на време, дакле, у мислима поновите или користите оно што желите да упамтите. Након што се с неким упознате, покушајте неколико пута употребити његово име. Или кад сазнате нешто ново, покушајте то уградити у своје разговоре, пазећи да то не звучи као да се размећете.

Вредност памћења

’Али зашто се толико гњавити?‘ можда се питате. ’Зар не би било лакше једноставно ствари записати?‘ Календари, спискови, сатови са алармом, белешке које правите — све то служи корисној сврси. Међутим, понекад једноставно није практично записивати ствари, као што је то онда кад упознајете људе на неком друштвеном скупу. А кад је вашем добро разрађеном списку за куповину потребна ревизија, оловка обично није при руци. Осим тога, спискови се лако могу изгубити. А шта ако сте заборавили да погледате на свој календар? Школовање памћења је зато користан подухват.

Што више вежбате, биће потребно мање напрезања приликом памћења. Заиста, ускоро ћете можда утврдити да више волите да памтите ствари него да их записујете. Не бојте се, дакле, да ћете некако препунити мозак и учинити га мање ефикасним или креативним. Мозак, попут мишића, употребом постаје јачи и ефикаснији. Др Џоан Минингер (Joan Minninger) каже: „Већина људи замишља да је дугорочно памћење велика фиока комоде коју треба повремено испразнити да би се направило места за нове ствари. Погрешно. Није познато да постоје ограничења вашег памћења. Целог свог живота можете учити и памтити нове ствари.“

Др Фарст слично указује да би „била заблуда мислити како би своје ћелије мозга, да бисмо показали добру бригу о њима, требало да поштедимо сваког напора и сачувамо их на тај начин да их не користимо. Истина је управо супротна.“ Ваше памћење ће ојачати кроз употребу. (Упореди Јеврејима 5:14.) Неки, попут Харија Лорајна (Harry Lorayne), коаутора књиге The Memory Book, чак верују да се „памћење заиста може побољшати како старите“.

У сваком случају, ништа не губите а много добијате ако употребљавате од Бога добијени дар памћења. Користи од тога могу бити незаборавне.