Поглед у свет

1991 — рекордна година за Библију

Према Ecumenical Press Serviceu, годишњи Scripture Language Report Уједињених библијских друштава показује да су током 1991. „по први пут... тридесет и два језика добила бар једну књигу Библије“, што укупан број језика на које је преведена бар једна књига Библије повећава на 1 978. Те исте године, каже холандски часопис Vandaar, преко сто националних библијских друштава продало је рекордан број од 16 милиона Библија широм света, што је пораст од 3,5 посто у односу на 1990. Пошиљке Библија у бивши Совјетски Савез (преко 700 000 примерака), Румунију (скоро 340 000) и Бугарску (140 000) проузроковале су пораст од 34 посто у дистрибуцији Библија у Европи, док су пошиљке у Кину (скоро милион примерака) и Републику Кореју (1,8 милиона) довеле до пораста од 13 посто у Азији. Међутим, у исто време дистрибуција Библија опала је за више од 10 посто у Африци и 11 посто у Америкама. Vandaar додаје да се Библије у земљама у развоју продају по цени која одговара просечној дневној плати.

Потрага за трајном младошћу

За огроман број производа на тржишту сматра се да успоравају процес старења. Нажалост, мало је доказа који подупиру такве тврдње, према часопису Consumer Reports. Надаље, ти скупи производи могу у себи скривати штетна пропратна дејства. Кејлеб Финч (Caleb Finch), професор неуробиологије старења на University of Southern California, каже: „Необичне се ствари догађају кад трпате хемикалије у своје тело. Свака има своје властито дејство, и нема начина да се предвиде интеракције или дугорочне последице.“ Consumer Reports је навео: „Само неколико истраживача очекује да ће у блиској будућности моћи да продужи максималан људски животни век.“ Часопис је коментарисао да исправна исхрана, редовно вежбање, избегавање дувана и превише алкохола и одржавање исправне тежине могу „створити иста дејства која се приписују производима за продужење живота“.

Одбачене бебе

„Очајне мајке прибегавају напуштању своје деце — неке од само неколико месеци — у болницама широм Јужноафричке Републике“, каже Saturday Star, новине из Јоханесбурга. „Савладане комбинацијом сиромаштва, незапослености, бескућништва и безнадности, све више и више мајки једноставно пријаве децу у болнице, под лажним именима и са непостојећим болестима, и оставе их тамо.“ Нека деца присиљена су да остану у болницама преко годину дана и не могу бити пресељена у домове за усвајање деце или сиротишта, пошто су они препуни. У неким болницама већина напуштене деце биле су бебе. „Сељани имају љубавне односе (у градовима), остављајући младе девојке трудне, а затим се враћају својим сеоским породицама. Девојкама остаје мало избора осим да напусте бебу“, наводи се изјава др Аделе Томас (Adele Thomas), директорке социјалне бриге за децу у Јоханесбургу. Грађански немир још је један разлог. „Видели смо пораст прошле године кад је ситуација била посебно насилна и кад су многи људи морали побећи из својих домова“, рекао је један начелник болнице.

Поштење у Европи

Да ли се грађански морал у Европи разликује од једне до друге нације? Да би то сазнала, European Value Systems Study Group је испитала 19 000 особа из 13 нација. Свака је била питана да ли су такве ствари као што је варање на порезима, мито, бацање смећа по улици и захтевање државних повластица без права на њих оправдане. The European извештава да су Скандинавци најпоштенији. Зашто? Тамошњи људи сматрају да могу веровати службеним институцијама, док у другим земљама ниска грађанска моралност одражава критичко гледиште према Држави. Дакле, изгледа да поштење одражава нечији став према друштву. „Кад су људи негативни у погледу државе, негативни су према свему што има везе са друштвом“, рекао је Јан Керкхоф (Jan Kerkhofs), пензионисани професор друштвених наука на Универзитету Leuven (Белгија).

Висока цена алкохолизма

Алкохолизам кошта. Кошта и алкохоличара и друштво на безбројне начине, укључујући све веће цене лечења, распадање домова, несреће и смрти. Међутим, цена која се често превиђа је стварна количина новца који алкохоличар троши да би подржавао своју зависност. Према паришким новинама Le Figaro, студија извршена у Француској показује да алкохоличар на своју навику опијања у просеку месечно потроши преко 3 000 франака (540 америчких долара). Осим тога, студија открива да потрошња алкохола обично односи до 50 посто буџета породице алкохоличара — скоро 80 посто онима који живе сами. Након једне године потпуне апстиненције, скоро сви алкохоличари који су учествовали у студији поправили су свој општи животни стандард. Боље су јели и били су боље одевени. Половина њих могла је чак да штеди новац.