Радиоактивност — како вам прети?

Од дописника Пробудите се! из Британије

„РАДИОАКТИВНО!“ На шта помислите кад чујете ту реч? За већину људи, радијација је „необјашњиво, невидљиво, недодирљиво и готово мистично зло“, изјављује одбор за заштиту околине британског Доњег дома. Слажете ли се с тим гледиштем?

 Пре само једног века, радиоактивност је била непозната ствар. Данас се радиоактивне материје користе у тако великој мери да често можете запазити карактеристичан знак опасности у болницама, на камионима који превозе радиоактивне материје, у фабрикама као и на нуклеарним постројењима. Радиоактивне материје играју значајну улогу у данашњем животу.

С друге стране, у завршним данима другог светског рата, експлозије атомских бомби у Хирошими и Нагасакију ослободиле су огромне дозе нуклеарног зрачења и довеле до разарања и уништења без преседана. Нешто ближе нама, несреће у електранама Острво три миље (САД), Чернобиљ (Украјина) и близу Ст. Петерсбурга (Русија), допринели су страху који људи имају од радиоактивности.

Шта је, дакле, радиоактивност? Како вам може претити?

Снажан феномен

Све што је материјално састављено је од атома, а већина атома је стабилна. Изузеци, који имају нестабилна језгра, често се називају „радиоактивнима“. Најпознатији међу њима је уран. Да би достигло стабилност, нестабилно језгро се мења и, у процесу, емитује радијацију у облику малих честица и зрака. На тај се начин уран трансформише у низ других елемената и коначно постаје стабилан елеменат олово.

Сва радијација продире, али у различитим степенима. Најтеже (алфа) честице типично путују мање од 5 центиметара кроз ваздух. Ваша их одећа или горњи слој ваше коже зауставља. Мајушни електрони који формирају бета-зрачење пролазе неколико метара кроз ваздух, али танка површина од алуминијума или стакла спречава њихово напредовање. Далеко је продорнија трећа врста, гама-зраци. Тешке препреке од олова или бетона могу нас заштитити од ове врсте радијације. Без заштите, били бисмо под претњом. Како?

Како радијација проузрокује оштећење

Кад радијација горњих типова продре у људско тело, она проузрокује промене у неким атомима у ћелијама дуж своје стазе. То може проузроковати хемијске промене које могу оштетити или чак и убити ћелије. Свеукупни ефекат на тело зависи од обима оштећења и броја убијених ћелија. Ако се оштећење догоди у ДНК молекулима у хромозомима, последица може бити посебно озбиљна, будући да они управљају нормалним развојем и функционисањем ћелија. Научници верују да је то оштећење повезано са раком.

Велике количине радијације ослобођене у кратком временском раздобљу оштећују и коштано ткиво и крвне ћелије, проузрокујући радијацијску болест и смрт. У септембру 1987. бразилски град Гојанија био је сведок трагедије за коју се извештава да ју је др Џералд Хансен (Gerald Hansen) из Светске здравствене организације описао као „најгора [нуклеарна] несрећа на западној хемисфери, друга одмах иза Чернобиља“. Трговац одбаченим металом руковао је високо радиоактивним прахом цезијума из одбачене машине за радиотерапију. Он и други у непосредној близини апсорбовали су огромну дозу зрачења. Страх се проширио кад су тела првих жртава које су умрле била положена у оловне мртвачке сандуке и покопана у гробове са бетонским поклопцем. Према лондонском The Timesu, преживеле особе које су апсорбовале велике дозе зрачења суочиле су се са „готово сигурним раком или стерилношћу“.

Мање дозе зрачења које су се с временом прошириле такође могу довести до мало повећаног ризика добијања рака. Људско тело понекад може успешно да поправи ћелије погођене радијацијом. Међутим, кад поправак не успе, може се развити рак. Парадоксално је да се радиоактивност употребљава у радиотерапији да би се нанишаниле и уништиле канцерозне ћелије.

Како смо је добили

Као последица чернобиљске катастрофе 1986, неколико влада ставило је забране на одређене прехрамбене производе за које се сматрало да су опасно контаминирани. У Шведској, на пример, било је забрањено  конзумирање меса северног ирваса са високим нивоом радиоактивног цезијума. Исто тако, поново су постављене забране за продају јагњади са многих фарми у Велсу и Шкотској кад је у стадима узгајаним 1987. била откривена радијација изнад прописане границе сигурности.

Иако јавност разумљиво изражава забринутост због претњи од контаминираних прехрамбених производа и радиоактивног отпада, ретко се, ако уопште икада, брине о радиоактивним лековима и рендгенским зрацима. Ипак, они су одговорни за приближно 12 посто наше свеукупне годишње дозе. Далеко највећа количина наше радијације долази из природних извора. Космички зраци из свемира доносе 14 посто. a Док једемо и пијемо, узимамо додатних 17 посто. Чак и природно радиоактивно камење и тло Земље доприноси значајан део, наиме, 19 посто. Одакле онда долази преостали део?

Опасност — радон!

’На рубу Дартмура у југозападној Енглеској лежи село Чагфорд. У једној од његових зграда, која се користи као здравствени центар, налази се оно што се назива најрадиоактивнијим јавним тоалетом на свету. Ако посетите то место четири пута дневно по 15 минута одједном, бићете изложени радиоактивном гасу званом радон више него што је препоручен национални ниво, а радон је вероватно највећи појединачни узрочник рака у Британији након пушења‘ (New Scientist, 5. фебруар 1987).

Иако тај извештај може бити сензационалан, у просеку, приближно од једне трећине до пола наше годишње дозе зрачења долази од радона и с њим повезаног радиоактивног гаса, торона. Као гас, радон се на одређени начин разликује у низовима радиоактивног распада који започињу с ураном. Дижући се у мехурићима кроз пукотине у поду, он избија кроз темељ и у кућу и контаминира ваздух радиоактивношћу.

Студије британске Државне комисије за радиолошку заштиту откриле су подручја где је ваздух тако контаминиран радоном да „не би био допуштен у нуклеарној електрани“, извештава часопис New Scientist. Заиста, комисија процењује да 20 000 домова у Британији има концентрације радиоактивности које десет пута премашују уобичајену годишњу дозу зрачења. Пошто су многи савремени домови саграђени тако да спречавају улажење и излажење ваздуха, они задржавају у себи радиоактивне гасове и повећавају појављивање рака плућа.

Иако ризици могу бити мали, они нису безначајни. Према садашњим проценама, у Британији око 2 500 људи сваке године добије рак плућа због радиоактивности радона. У Сједињеним Америчким Државама, где је истраживање у десет држава открило да петина од свих домова има нивое радона који се сматрају несигурним, процењено је да рак плућа за који је одговоран тај гас годишње проузрокује од 2 000 до 20 000 смртних случајева. Истраживачи из Шведске извештавају да се израчунало како су због гаса радона који је заробљен у шљунку, нивои радиоактивности у неким тамошњим кућама четири пута већи него у Британији.

Колико су ризици стварни?

„Колико се зна“, коментарише The Economist, „сваки поједини [гама-]зрак може проузроковати рак, а што је више зракова који пролазе кроз ваше тело већа је шанса да ће један од њих проузроковати штету.“ Али, додаје умирујуће: „Вероватноћа да један то учини сићушна је.“

Ризик да ће се код особе развити смртоносни рак излагањем дози од једног милисиверта (преко и изнад доза̂ из природне околине) износи, према ICRP-у (Међународној комисији за заштиту од зрачења), један на 80 000. b Тако ICRP даје савет да „не треба бити прихваћен ниједан поступак који укључује излагање радијацији уколико  његово увођење коначно не доводи до позитивне користи“. Он препоручује да „сва излагања треба да се одржавају толико малим колико је год то разумно достижно, узимајући у обзир економске и друштвене чиниоце“.

Дирекција за атомску енергију Уједињеног Краљевства верује да ризик зрачењем проузрокованих случајева рака од такве дозе може бити чак и мањи. С друге стране, еколошке групе за притисак, иза којих стоје бројни истраживачи, тврде да препоручени нивои сигурности треба да се снизе. Једна предлаже да се текст директиве ICRP-а промени тако да гласи како сва излагања треба да се одржавају „толико малим колико је год то технички достижно“.

У међувремену, постоји ли ишта што ви можете учинити да се заштитите од претње радијације? Да, сигурно постоји.

Мере опреза које можете предузети

Баш као што можете предузети мере опреза да се заштитите од превеликог излагања сунцу и тако избегнете рак коже, можете предузети мере опреза и да се заштитите од опасности радиоактивности. Зато испитајте и следите упозорења.

Ако живите у подручју где постоје стене које производе радон, можда бисте могли поставити вентилацију за темеље ваше куће која ће помоћи да се одврати опасно нагомилавање гаса у кући. Ако су вам прописана медицинска испитивања у којима се употребљавају радиоактивне материје или рендгенско зрачење, питајте свог лекара колико су она неопходна. Можда може предложити мање опасну алтернативу. А кад угледате знак опасности од радијације, предузмите одговарајуће мере опреза како бисте следили мере сигурности прописане за то подручје.

Невидљива и неопипљива, радиоактивност је сигурно таква. Али, ако се држи на свом месту, претња радиоактивности се смањује. Под савршеним околностима, она више неће претити.

[Фусноте]

[Дијаграм/Слика на 29. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

А

Б

В

Г

Д

Ђ

А — Храна и пиће

Б — Радон и торон

В — Стене и земљиште

Г — Космичко

Д — Медицинско

Ђ — Радиоактивне падавине

[Извор]

Слика Г: Holiday Films

[Извори слика на 27. страни]

Фотографије: Горе лево и доле десно, U.S. National Archives; доле лево, USAF; доле друга с лева, Holiday Films