„Прут карања“ — да ли је застарео?
Шта каже Библија
„Прут карања“ — да ли је застарео?
„Лудост је уз срце детету свезана, прут карања ће га уклонити од ње“ (Пословице 22:15).
„Свако физичко кажњавање емоционално је злостављање и не треба се одобрити“ (Parents Anonymous).
БИБЛИЈСКО спомињање ’прута карања‘ распаљује ватрене расправе. То је разумљиво, пошто сваке године хиљаде деце умре као директна последица физичког злостављања једног од родитеља. Можда због тога један библијски коментар погрешно тумачи библијско оправдавање телесног кажњавања као пуко „мишљење условљено околном културом“.
Али, мишљења околне културе нису надахнула Библију — то је учинио Бог (2. Тимотеју 3:16). Да ли су њени коментари о ’пруту карања‘ неразумни? Важно је да испитамо ’прут‘ у његовом контексту. Да то прикажемо: Појединачни делови пазла имају мало смисла. Тек након што се споје у целину може се видети цела слика. Слично томе, „прут“ је само један део пазла. Да бисмо видели целу слику, морамо ’прут‘ спојити у целину с другим библијским начелима која су повезана с дисциплином.
Уравнотежено гледиште
Да ли Библија одобрава само физичко кажњавање? Размотрите следећи савет:
• „Немојте никада натерати своју децу у огорчење.“
• „Немојте превише исправљати своју децу, иначе ћете их обесхрабрити.“
’То је много разумније него савет Библије‘, неки би могли рећи. Али, ово јесте савет Библије. Записан је у Ефесцима 6:4 (The New Jerusalem Bible) и Колошанима 3:21 (Phillips).
Да, библијско гледиште је разумно. Оно признаје да физичко кажњавање обично није најефикаснија метода поучавања. Приче Соломунове 8:33 (ДК) кажу: „Слушајте наставу“, не ’Осетите наставу‘. А Пословице 17:10 истичу да „више вреди укор за разумног, но за лудог стотине батина“. Надаље, Деутероном 11:19 препоручује превентивну дисциплину, користећи неформалне прилике да се у децу усаде моралне вредности. Дакле, библијско гледиште о дисциплини је уравнотежено.
Шта је са ’прутом‘?
Ипак, Библија спомиње ’прут‘ дисциплине (Пословице 13:24; 22:15; 23:13, 14; 29:15). Како се то треба разумети?
Реч „прут“ превод је хебрејске речи shévet. За Хебреје, shévet је значио палицу или штап, као онај који је употребљавао пастир. У том контексту палица ауторитета указује на вођство пуно љубави, не на окрутну бруталност (Псалам 23:4).
Shévet се у Библији често употребљава симболично, представљајући ауторитет (2. Самуелова 7:14; Исаија 14:5). Кад се односи на родитељски ауторитет, „палица“ не указује искључиво на физичко кажњавање. Она обухвата све облике дисциплине, који најчешће не морају бити телесни. А кад се примени телесна дисциплина, то је обично зато што су се друге методе показале као неуспешне. Пословице 22:15 кажу да је безумље „свезано“ („усидрено“, NJB; „дубоко укорењено“, The New English Bible) за срце онога који прима телесну дисциплину. Укључено је више од детињасте лакомислености.
Како се дисциплина треба применити?
У Библији, дисциплина се доследно повезује с љубављу и благошћу, не са гневом и бруталношћу. Вешт саветник треба да буде „кротак к свима... који неправду може подносити, и с кротошћу поучавати оне који се противе“ (2. Тимотеју 2:24, 25, ДК).
Дакле, дисциплина није емоционални вентил за родитеља. Уместо тога, то је метода поучавања. Као таква, треба да поучи дете које греши. Кад се примени у гневу, телесно кажњавање пружа погрешну поуку. Оно служи потребама родитеља, а не детета.
Надаље, ефикасна дисциплина има границе. „Покарати с мјером“, каже Јехова свом народу у Јеремији 46:28 (ДК). То је посебно важно запамтити кад се примењује телесна дисциплина. Ударање или тресење малог детета може довести до оштећења мозга или чак смрти. a Ићи преко намераване сврхе дисциплине — да се исправи и поучи — може довести до телесног злостављања деце. b
Библија не подстиче на телесно злостављање
Пре исправљања свог народа, Јехова је рекао: „Не бој се... јер сам ја са тобом“ (Јеремија 46:28). Дисциплина не треба да остави дете с осећањем напуштености. Уместо тога, дете треба осетити да је родитељ ’с њим‘ као охрабрење које пружа подршку и пуно је љубави. Ако телесна дисциплина изгледа неопходном, дете треба да разуме зашто. Приче 29:15 (ДК) кажу да „прут и кар дају мудрост“.
Жалосна је чињеница да данас многи злоупотребљавају ’прут‘ родитељског ауторитета. Ипак, грешка се не може пронаћи у уравнотеженим начелима Библије. (Упореди Деутероном 32:5.) Када размотримо ’прут‘ у његовом контексту, видимо да он служи да се деца поучавају, а не да се телесно злостављају. Као и у другим стварима, Библија се показује да је ’корисна за учење, за укоравање, за поправљање, за поучавање у правди‘ (2. Тимотеју 3:16).
[Фусноте]
a Књига Outgrowing the Pain: A Book for and About Adults Abused as Children упозорава: „Шамарање може постати телесно злостављање деце кад се ради на неконтролисани начин, с довољно снаге да се оставе повреде. Ударање предметима, песницом, ударање врло мале деце, и ударање по рањивим местима (лице, глава, трбух, леђа, гениталије) може повећати вероватноћу да телесно кажњавање постане физичко злостављање деце.“
b Књига Father Power, од др Henryja Billera и Dennisa Mereditha, примећује: „Телесно кажњавање треба само да буде врло благо да би било делотворно. Ако долази од некога ког воли и за кога зна да воли и њега, емоционална тежина биће довољна да дете размисли о томе што је направило.“
[Извор слике на 28. страни]
The Bettmann Archive