Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како су неки научили да савладају негативне емоције

Како су неки научили да савладају негативне емоције

Како су неки научили да савладају негативне емоције

СВАКО повремено има негативне емоције. Због озбиљних проблема, као што су озбиљна болест, поодмакле године или смрт у породици, неки могу имати дубоко укорењене негативне емоције које могу неповољно утицати на њихов живот.

Међутим, и међу таквима има оних који су научили да своје емоције доведу под контролу како би могли успешно и даље обављати своје свакодневне послове. Следе примери таквих особа, које је часопис Пробудите се! интервјуисао.

Џанис се лечи од болести која утиче на њене емоције. Али, она каже: „Утврдила сам да је најефикаснији начин за излажење на крај с емоцијама да их доведем под контролу. То чиним тако што обављам нешто за друге, на пример нешто испечем или сашијем. Такође се посебно трудим да размишљам о пријатним успоменама и будућим догађајима којима се радујем. Моја болест ми све то отежава. Понекад би било лакше одустати и осећати се лоше. Али добри резултати вредни су труда.“

Након 45 година брака, Етел је изгубила мужа. Иако још није премостила раздобље жалости, Етел успева да контролише своје емоције. Она објашњава: „Стално сам запослена тиме што нешто радим за друге. На пример, уживам у томе да поучавам друге о Божјим намерама описаним у Библији. Једна млада жена била је толико срећна због добрих ствари које је учила да ми је њена захвалност помогла да будем радоснија. Док се концентришем на позитивне ствари у Библији како бих поучила друге, то ми помаже да из главе избацим негативне мисли. Исто тако, млађе жене долазе к мени по помоћ због различитих проблема, па ми разговор о позитивним стварима које би могле учинити у свом животу помаже да савладам негативне емоције.“

Артур је много година водио запослен, активан живот. Затим је, због озбиљне болести, морао да напусти световни посао и да ограничи сву активност изван свог дома. Многе месеце Артур се осећао бескорисним и био је депресиван. Како се носио с тим осећањима? „Престао сам да стално размишљам о ономе што више не могу учинити. Уместо тога, сконцентрисао сам се на оно што бих могао учинити да помогнем другим људима да се побољшају и да их охрабрим кад су депресивни. Пошто сам везан за кућу, пуно користим телефон. Како сам постајао запослен тиме да помажем другима и храбрим их, имао сам мало времена да сам себе сажаљевам.“

Након серије криза, укључујући и смрт њеног супруга, Нита је разуме се доживљавала јаку тугу и депресију. С временом је научила да контролише своја осећања: „Кад ме обузме осећање туге, тражим конструктиван излаз. Присилим се па одем у шетњу, назовем неку драгу пријатељицу, слушам музику или чиним било шта за шта из искуства знам да ће ми олакшати депресију. Покушавам да самилосно поступам са собом, као што бих поступала с неким добрим пријатељем.“

Мери је 32 године имала озбиљне здравствене проблеме. Везана за инвалидска колица, она напушта свој дом само кад одлази код лекара. Како Мери успева да је не обузме обесхрабрење? Она објашњава: „Супруг ми пружа велику подршку. Исто тако, често читам штиво које изграђује. Редовно називам своје пријатеље, и често их и позовем к себи. Радујем се тим посетама и не користим те прилике да се жалим или самосажаљевам. Не трошим време размишљајући о негативним стварима у свом животу, јер имам толико позитивних ствари које су за моје добро.“

Маргарет је по природи реална. „Кад негативна осећања избију на површину“, каже она, „тражим друштво некога ко позитивно размишља — не неког идеалисте — него некога ко ме добро познаје и који ће ме подсетити на моје успехе и охрабрити ме.“

Роза Мери је имала пет великих операција током година и она и супруг имали су седам смртних случајева у својим породицама у последњих годину и по. Свакако, тежина свега тога проузроковала је негативне емоције. Међутим, они не размишљају непрестано о томе. Пошто су Јеховини сведоци, одржава их позитивна и утешна нада коју пружа Библија о праведном новом свету који је надохват руке, у коме ће Бог „отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће више бити, ни жалости, ни вике, ни болести неће више бити“. Чак ће и мртви ускрснути, јер како је Исус рекао: „Иде час у који ће сви који су у гробовима чу[ти] глас сина Божјега и излазиће из њих“ (Откривење 21:4; Јован 5:28, 29).

[Слика на 9. страни]

Џанис контролише своје емоције тако што обавља нешто за друге, размишља о пријатним успоменама и радује се будућим догађајима