Писмо мајци и оцу

КОЛИКО су важни добри родитељи? Следеће писмо одраслог сина мајци и оцу приказује њихову вредност:

„Драги мама и тата:

Прошло је више од 16 година откако сам отишао од куће, зато вам може изгледати мало чудно што сада добијате овакво писмо. Али, након много размишљања осећао сам неопходним да напишем ово. Годинама раније, кад сам отишао од ваше куће, од вас сам узео много ствари за које никада нисам тражио дозволу да их узмем. Можда чак нисте ни приметили да их нема. У ствари, тако сам их неопажено понео са собом да нисам приметио да их имам све до неколико година касније. Сложио сам их по овом реду:

Љубав према ономе што је исправно: О, како ме је то штитило!

Љубав према људима: Величине, облици и боје се не рачунају. Важно је само оно што је унутра.

Поштење: Оно што је моје, моје је, пожељно је да се подели са другима. Оно што је туђе не дирај.

Одлучност: У мојим најтежим временима то ме извукло.

Стрпљење: Били сте тако благи и љубазни и стрпљиви са мном. Никада нисте дигли руке од мене.

Дисциплина: Никада нисте били престроги ни преблаги. Али то тада нисам знао. Хоћете ли ми опростити?

Слобода: Слобода од боли с којом расте тако много друге деце — боли коју наносе родитељи који физички, ментално и емоционално злостављају децу. На уму никада нисте имали ништа друго него оно што је најбоље за мене, и штитили сте ме од зла. Никада нећу заборавити шта сте учинили за мене.

Љубав према једноставним стварима: Планине, реке, плаво небо, планинарење, камповање. Учинили сте живот тако забавним. Ниједни други родитељи никада не би могли више учинити. А изгледало је као да вам то никада уопште није било тешко.

Опрез: Немој бити пребрз да верујеш свему што чујеш. Али кад томе верујеш, приони уз то, без обзира шта је.

Истина из Божје речи: Најважније од свега. То је моје наследство. Никакав новац, бродови, куће или поседи не могу се упоредити с тим. Даће ми оно што је најважније — вечни живот.

Тешко је одредити вредност горњим стварима. Оне немају цену. Толико сам их употребљавао. И желим наставити да их употребљавам ако не треба да их вратим. Надам се, ако немате ништа против, да ћу наставити да их дајем својим младим синовима. Знам да ће те ствари користити мојим синовима као што су користиле мени. И побринућу се да увек знају одакле сам их добио — од деде и баке.

Ваш син,“

(Име изостављено на захтев.)