Да ли сте срдачан родитељ?

ВОЛИТЕ ли своју децу? Да ли сте поносни на њих? Сматрате ли да је свако дете посебан, јединствен, незамењив појединац? Већина родитеља одговорила би потврдно. Али, да ли кажете својој деци да тако мислите? Да ли их похвалите посебно онда кад нешто добро ураде? И да ли изражавате срдачност на друге начине — нежном игром, умирујућим додиром, загрљајима пуним љубави?

„Али то једноставно није мој начин“, неки би могли приговорити. „Нисам тако отворен са својим осећањима.“ Истина, није свако по природи комуникативан. Међутим, показивање срдачности према вашој деци може бити важније него што сте то икада мислили.

Група научника недавно је привела крају једну студију из 1951. о деци у вртићу. Код 94 мушкараца и жена које су успели да пронађу, утврдили су неке изразите шаблоне. Према The New York Timesu, она деца која су имала срдачне родитеље пуне љубави обично су боље пролазила у свом зрелом животном добу. Имали су у основи успешне бракове, одгојили су децу, уживали у свом послу и одржавали блиска пријатељства. Др Карол Франз (Carol Franz), која је водила студију, рекла је новинама да су те особе „показале психолошку добробит, осећање уживања и задовољства самим собом и својим животом“.

За разлику од тога, Франз је установила да је „онима с хладним, одбојним родитељима у каснијем животу у сваком погледу било најтеже — на послу, у друштвеном прилагођавању и у психолошкој добробити“. У ствари, студија је указала на то да недостатак родитељске срдачности, дугорочно гледано, може за децу бити чак штетније од развода, алкохолизма или сиромаштва родитеља.

То не би требало да изненади искрене истраживаче Библије. Они добро знају како је Исус поступао с децом. Он их је ценио, позивао их к себи и допустио да се види његова наклоност према њима (Марко 10:13-16; Лука 9:46-48; 18:15-17). Наравно, он је у томе само опонашао свог небеског Оца — Онога који постаје Отац дечаку без оца (Псалам 68:5). Јехова је савршен Родитељ; на срећу оних који га воле, он може надокнадити било какав недостатак код несавршених људских родитеља (2. Коринћанима 6:18).