Шта каже Библија

Да ли су сви верски празници допадљиви Богу?

Верници, њих 20 000, славе посебну мису на градском тргу. Након службе, почиње процесија. Мноштво обожавалаца сада се пење на 60 000 особа које се крећу улицама и сви следе лик Носе Сењоре Апаресиде, „светице“ заштитнице Бразила. У подне, близу светишта чује се гласно праскање док ходочасници пуштају бљештави ватромет.

ТАКВИ верски празници са својим процесијама чести су у многим земљама. Али, шта подстиче масе да се придруже процесијама? Традиција и побожност два су основна мотива за католике, будисте и људе других верских уверења. Осим тога, као и у прошлости, забава може бити важан елемент. The World Book Encyclopedia наводи да су у периоду средњег века „многи верски празници наглашавали рекреацију. Они су омогућавали људима да забораве потешкоће свог свакодневног живота“. Данас се често ради о истоме. На пример, Салвадор у Бразилу добро је познат по својим верским и народним празницима, где се у различитим прославама и пијанкама које кулминирају у карневалу мешају мистицизам и забава. Међутим, док неке верске процесије могу бити веселе, друге су свечане.

„Пратећи лик и свештенике, неколико људи певало је химну док су их други тихо следили“, примећује посетилац типичне процесије у Бразилу. „Али, оно што је доминирало сценом била је озбиљност, или пре туга, као да је мноштво присуствовало спроводу.“ А Лусио, из северног дела Бразила, каже: „Као што сам и ја некада радио, људи очајнички траже излечење или решење за породичне или финансијске проблеме. Оданост ’свецу‘ заштитнику често укључује љубљење лика, пењање по степеницама на коленима или ходање на велике удаљености с каменом на глави.“

Такве самонаметнуте жртве неверницима могу изгледати чудно. Међутим, учесници сматрају да се допадају Богу. Да ли је заиста тако? Библија нам помаже да увидимо да ли су такви верски празници и процесије допадљиви Богу или не.

Да ли доносе Божју наклоност?

Историја нам говори да је древни Израел с радошћу славио и годишње и периодичне празнике. Такви су празници исказивали част Јехови  Богу (Деутероном 16:14, 15). С обзиром на библијске празнике, The Illustrated Bible Dictionary каже: „Радост која се изражавала била је срдачна. Религиозна обавеза није била неспојива с уживањем у привременим стварима које су сматране Божјим даровима.“ Упркос верским прославама, израелски свештеници и народ занемарили су своју духовност (Исаија 1:15-17; Матеј 23:23). Међутим, сада се поставља питање: Да ли су верске процесије биле део хришћанства првог века?

Иако је Исус Христ славио неке јеврејске празнике, ни Исус ни његови апостоли нису увели верске процесије. The Encyclopædia Britannica каже: „Изгледа да су процесије дошле у моду убрзо након што је Константин у 4. веку признао хришћанство као религију царства.“ А The World Book Encyclopedia наводи: „Црквени празници [с њиховим процесијама] преузели су много паганских обичаја, дајући им нова значења.“

Хришћани нису дужни да се придруже таквим верским празницима и процесијама. Указујући на празнике које је захтевао Божји закон дат древном Израелу, апостол Павле је написао: „Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине или за суботе. То су све сенке ствари које су имале да дођу, али је [суштина тих ствари] у Христу“ (Колошанима 2:16, 17). Хришћани у Колосима нису смели допустити да ико суди њихов положај пред Богом на темељу држања празника̂ Мојсијевог закона.

Нешто боље од процесија

Кад би Колошани поистоветили своје хришћанско веровање с ритуалом, то би било назадовање у њиховој вери. Павлово размишљање било је: Зашто следити само сенку истине? Права истина је у Христу. Зато, прионути пророчанској сенци значи замрачити духовну стварност на коју су указивале те ствари. Зашто? Јер, како каже Павле, ’Христ је суштина тих ствари‘. Дакле, такве верске прославе данас нису део правог хришћанског обожавања.

Од хришћана се, дакле, више не захтева да се држе тих обичаја божанског порекла, а сигурно је да треба да избегавају празнике паганског порекла, које могу укључивати употребу ликова и разуздане гозбе (Псалам 115:4-8). Апостол Павле је упозорио: „Не вуците туђег јарма с неверницима. Јер шта има правда заједничког с безакоњем? или какву заједницу има светлост с тамом? Како да се слаже Христос с Белијалом?, или какав удео има верник с неверником?“ (2. Коринћанима 6:14, 15). Другим речима, ако желимо угодити Богу, не можемо мешати право обожавање с кривим. Да ли бисмо могли игнорисати Божју вољу и истовремено му се допадати? (Матеј 7:21).

Не, Бог не одобрава паганске верске празнике с њиховим процесијама. У ствари, они ће нестати заједно са свим обичајима који обешчашћују Јехову, као што је проречено у Божјој речи. У Откривењу 18:21, 22, лажна религија и они који је практикују упоређени су с паганским градом Вавилоном. Тамо стоји: „И један снажан анђео узе камен, велик као млински камен, баци га у море и рече: Оваком ће силом бити бачен велики град Вавилон, и неће се више наћи. И глас певача уз гитар, гудача, свирача и трубача неће се више чути у теби“ (Димитрије Стефановић). Пошто схватате да вавилонски верски празници не угађају Богу, шта ћете учинити?

Замислите да путујете на важно одредиште и да сте се изгубили на путу. Ако вам неко љубазно укаже како да сигурно стигнете до свог одредишта, зар не бисте били захвални што сте пронашли прави пут? Слично томе, пошто сте сазнали како Бог гледа на верске процесије, зашто не погледате дубље у његову Реч како бисте увидели шта му је допадљиво? Поступање по ономе што сте научили из Библије допринеће одличном односу с Богом — што је далеко боље од слављења верских празника и процесија (Јован 17:3).

[Извор слике на 28. страни]

Ускршња процесија у Холандији, Harper’s, 19. век