Деца у кризи

Дечак од 12 година тешко ради 11 сати дневно разбијајући камење у једном индијском каменолому. Зарађује 85 центи (САД) на дан.

Девојчица од десет година продаје своје тело у једном бурдељу у Бангкоку. Није тамо зато што то жели. Отац ју је продао за 400 $.

Млад војник, од десет година, помаже на барикади на путу у једној афричкој земљи. Митраљез му виси о рамену; време му пролази у пушењу марихуане.

ТАКВЕ ситуације пречесте су у земљама у развоју. Деца која су у кризи броје се на милионе. Седам их милиона вене у избегличким логорима; 30 милиона бескућника лута улицама; 80 милиона у старости од 10 до 14 година напорно ради на пословима који осакаћују њихов нормални развој; знатно изнад 100 милиона суочава се у овој деценији са смрћу услед недостатка хране, чисте воде и здравствене неге.

Осмотримо само неколико проблема с којима се суочавају деца по целој кугли земаљској.

Болест

Око 8 000 деце умире свакодневно јер нису вакцинисана против таквих болести као што су мале богиње и велики кашаљ. Додатних 7 000 умире свакодневно због тога што њихови родитељи не знају шта да учине кад наступи дехидрација услед пролива. Свакодневно умире још 7 000 деце јер нису добила антибиотике у вредности од само једног долара како би се могла борити против инфекције дисајних путева.

Годинама су на располагању лекови и терапије за спречавање или лечење многих болести које већ дуго море људску породицу. Међутим, то не допире до милиона оних којима је потребно. Као последица тога, у последње две деценије је око стотину милиона деце помрло само од пролива и болести дисајних путева. „То је као кад би се коначно пронашао лек за рак али би се у идућих 20 година мало користио“, жали се UNICEF’s State of the World’s Children 1990.

Упркос тој ужасној ситуацији, напредак је ипак учињен. На пример, УНИЦЕФ и WHO (Светска здравствена организација) предузеле су жустру кампању имунизације. Године 1991. објављено је да је 80 посто деце света већ имунизовано против шест болести које се могу спречити вакцинисањем — малих богиња, тетануса, дифтерије, дечје парализе, туберкулозе и великог кашља. Заједно с паралелним настојањима у контроли дијареичних обољења, то је довело до спасавања неколико милиона младих живота сваке године.

Међутим, последњих година се још једна болест — сида — појавила као претња и  могуће чак обрнула целокупни напредак који је у протеклој деценији учињен у преживљавању афричког детета. У деценији 90-их можда ће чак 2,7 милиона младих помрети од сиде само у Африци. До 2000. године можда ће даљња три до пет милиона деце у Централној и Источној Африци остати сирочад јер ће им родитељи помрети од сиде.

Неисхрањеност

Свима су нам болно познате трагичне слике изгладнеле деце с телима попут костура, надутим трбусима и тупим очима које зуре ни у што. Ти патетични млади представљају само врх ледењака у проблему неисхрањености. Широм земаља у развоју око 177 милиона деце — свако треће — одлази у кревет гладно. А њихов број расте.

Трајна неисхрањеност спречава да деца достигну свој пуни ментални и физички потенцијал. Већина неисхрањене деце слаба је, трома, мутних очију и апатична. Мање се играју и спорије уче од добро исхрањене деце. Такође су подложнија инфекцији, знатном фактору који доприноси око трећини од 14 милиона смртних случајева деце у земљама у развоју сваке године.

Као што је савремена наука произвела лекове за борбу против болести, тако је и омогућила да се произведе и испоручи више него довољно хране да се нахрани свако на Земљи. Међутим, не постоје брзе инјекције за неисхрањеност. Она се не може елиминисати испорукама хране и витаминским таблетама. Њени корени леже у непрекидној беди, раширеном незнању, нечистој води, нехигијенским условима и помањкању обрадиве земље у подручјима погођеним сиромаштвом.

Еколошки проблеми

Док се глобална еколошка криза продубљује, најрањивија су деца. Осмотримо  загађење ваздуха. Дете у старости од три године док мирује удахне пропорционално двапут толико ваздуха, и с њим двапут толико загађења, колико удахне одрасла особа док мирује. А пошто деца немају још довољно развијене бубреге, јетру и системе ензима, не могу прерадити полутанте тако ефикасно као одрасли.

Деца тако претрпе више штете него одрасли од оловних адитива у бензину и од гасова као што су угљен моноксид, азотни оксиди и сумпор-диоксид. Та рањивост директно доприноси смртности више од 4,2 милиона деце испод пет година старости која сваке године умиру од инфекција дисајних путева у земљама у развоју. Многи који преживе одрастају с обољењима дисајних путева која их муче целог живота.

Пошто још физички расту, деца су такође рањивија на последице неисправне исхране него што су то одрасли. У земљи за земљом, док се шуме смањују, пустиње шире а превише обрађивана земља еродира, постаје мање продуктивна и производи све мање хране, на највећем су губитку деца. Само у Африци 39 милиона деце заостало је у развоју због слабе исхране.

Проблему доприноси и озбиљна несташица здраве воде. У земљама у развоју само половина деце има приступ чистој питкој води, а још их мање има приступ санитарним просторима за одстрањење отпадака.

Рат

У прошлости су ратне жртве већином били војници. Сада то више није тако. Од другог светског рата 80 посто од 20 милиона погинулих и 60 милиона рањених у разним сукобима били су цивили — углавном жене и деца. У једном раздобљу током 1980-их сваког сата умирало је 25 деце у Африци као последица таквих сукоба. Безброј деце је убијено, рањено, напуштено, претворено у сирочад или узето за таоце.

Милиони деце која сада одрастају у избегличким логорима често су лишени идентитета и националности, као и одговарајуће исхране, здравствене неге и образовања. Многима је немогуће стећи знања којима ће себи осигурати место у друштву.

Међутим, деца нису само жртве рата; она су и борци у ратовима. Недавних година је 200 000 младих испод 15 година старости регрутовано, наоружано и обучено да убија. Међу њима су они који губе живот или удове слушајући наредбе да отворе пут кроз минска поља.

 Искоришћавање деце

У земљама у развоју сиромаштво проузрокује да родитељи за врло мале своте продају своју децу како би спречили глад или отплатили дугове. Шта се догађа с том децом? Нека су натерана у проституцију или у ропство у прљаве радионице где их искоришћавају. Неке чак за 10 000 долара препродају посредници или агенције за усвајање деце с базом на Западу.

Сви показатељи да је проституција деце у порасту и да укључује чак и млађу децу, и то и дечаке и девојчице. Мисли се да само у Бразилу има 500 000 тинејџерки-проститутки. Дечја порнографија такође цвета, а томе је допринела лако доступна видео опрема.

Приоритети

Тешко је појмити каква бол и тескоба стоји иза тих статистика. Срећом, ми себи не можемо патње предочити у милионима или хиљадама. Али, многи су од нас свесни тога како је ужасно посматрати патње или смрт само једног детета — особе са својом властитом јединственом личношћу, душе драгоцене Богу, појединца с исто толико права на живот и раст колико га има и свако други.

Не утрошивши много времена на разматрање непријатног питања зашто је стање с децом такво какво је, делегати на Светском самиту о деци поверљиво су разговарали о будућности и обавезали су се да више неће толерисати то стање. Њиховим „Планом деловања“ одлучено је, између осталог, да ће се до 2000. достићи следећи циљеви:

◻ Стопа смртности деце испод пет година старости смањиће се за трећину од стопе смртности из 1990.

◻ Јака и умерена неисхрањеност међу децом испод пет година старости смањиће се на половину од броја из 1990.

◻ Посвуда ће се омогућити приступ питкој води и санитарним средствима за уклањање нечисти.

◻ Заштитиће се деца која су у нарочито тешким околностима, посебно у ситуацијама оружаног сукоба.

Додатни трошкови програма за остварење циљева којима би се могла спречити смрт 50 милиона деце у 1990-им процењени су на 2,5 милијарде долара годишње.

То у глобалним оквирима није велик новац. Америчке компаније потроше у једној години 2,5 милијарде долара на рекламе за цигарете. Свет у једном дану троши 2,5 милијарде долара у војне сврхе.

Тренутно војни трошкови — које Уједињене нације опрезно процењују на преко 1 билион долара — премашују укупан годишњи приход најсиромашније половине човечанства. Кад би се одвојило само 5 посто од те огромне своте, било би то довољно да се убрза напредак ка достизању циљева постављених на самиту. На пример, цена једног јединог F/A-18 ловачког авиона (преко 30 милиона америчких долара) једнака је цени вакцина које би биле довољне да се 400 милиона деце заштити од смртоносних болести.

Нације могу остварити амбициозне циљеве који су постављени на самиту. Поседују знање, технологију и новац. Остаје питање: Хоће ли их остварити?

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Борба против неисхрањености

Шест ствари које би родитељи морали да знају

1. Мајчино млеко једина је најбоља могућа храна за првих четири до шест месеци дететова живота. Оно пружа комплетну исхрану и ствара код детета имунитет према уобичајеним инфекцијама.

2. Детету је у узрасту од четири до шест месеци потребна и друга храна. Увођење чврсте хране раније повећава опасност од инфекције; њено увођење касније доводи до неисхрањености.

3. Дете испод три године старости потребно је хранити двапут чешће него одраслога, и то мањим количинама енергетски богатије хране.

4. Храну и пиће не треба ускраћивати кад је дете болесно или има пролив.

5. Након болести детету треба недељу дана давати додатни оброк на дан како би надокнадило изгубљени раст.

6. Преко је потребно да између рођења два детета прође бар две године, због здравља мајке и детета повезаног с исхрањеношћу.

[Извори]

Извор: Фонд Уједињених нација за помоћ деци

UNICEF/C/91/ Roger Lemoyne

[Слика на 5. страни]

Само половина деце у земљама у развоју има приступ чистој питкој води

[Извор]

UNICEF/3893/89/ Maggie Murray-Lee

[Слика на 7. страни]

Свако дете, са својом јединственом личношћу, драгоцено је Богу и има исто толико права на раст колико и свако други

[Извор]

Фотографија: Cristina Solé/Godo-Foto