Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто оно што радим никад није довољно добро?

Зашто оно што радим никад није довољно добро?

Млади питају...

Зашто оно што радим никад није довољно добро?

„Било ми је веома тешко да угодим своме оцу кад сам почео радити за њега. Било ми је тек 15 година, и посао је био јако компликован; кад бих погрешио, он би ме критиковао“ (Ранди).

„Моја мајка је била као полицијски иследник — увек је гледала у којим подручјима правим пропусте. Пре него што сам успео да завршим своје кућне послове, она би прегледала мој посао, тражећи грешке“ (Крејг).

„Родитељи су ми увек држали лекције о нечему. Говорили су ми да ја једноставно не могу да организујем свој живот. Школа, кућа, скупштина — једноставно ми нису давали мира с лекцијама“ (Џејмс).

ДА ЛИ каткад изгледа да твоји родитељи никада нису задовољни ни са чим што ти радиш? Имаш ли када осећај како је сваки твој потез под микроскопом, да те увек посматрају, непрестано критикују, али да никада не прођеш на контроли? Ако је тако, можда сматраш да живиш под облаком родитељског неодобравања.

Твоја ситуација сигурно није јединствена. Др. Џојс Л. Ведрал (Joyce L. Vedral) примећује: „Према већини тинејџера, родитељи превише приговарају... Стално се враћају на исту ствар, од држања собе чистом до изношења смећа, од употребе купатила до начина одевања, од твог избора пријатеља до оцена и домаћег задатка.“ Премда је разумљиво да ти то понекад може ићи на живце, то није нужно нешто лоше. Природно је да родитељи својој деци пружају дисциплину и да их исправљају; то је један од начина на који они према њима показују љубав. Као што то Библија изражава, отац ће укорити „сина који му је мио“ (Приче Соломунове 3:12ДК).

Дакле, ако од својих родитеља никад ниси ни једном речју био исправљен, зар се не би запитао брину ли се они за тебе (Пословице 13:24; упореди Јеврејима 12:8). Можеш стога бити захвалан што имаш родитеље који се довољно брину за тебе да те исправљају! Коначно, ти си млад и релативно неискусан; исправљање понекад може бити на месту. Без вођства, лако би те могле надвладати ’жеље младости‘ (2. Тимотеју 2:22).

Осмотри неке од проблема које те жеље могу изазвати код младих. Писац Клејтон Барбо (Clayton Barbeau) каже: „Ово је опасан свет за тинејџере; сваког сата погине једна млада особа у аутомобилској несрећи повезаној с алкохолом; процењује се да сваке године дванаест хиљада тинејџера изврши самоубиство; милион девојака годишње затрудни; три милиона младих данас су алкохоличари; полно преносиве болести посвуда су раширене“ (How to Raise Parents). Не треба се чудити што родитељи стално желе да те исправљају и коригују! Као што каже Библија, „мудар ће слушати и више ће знати... Луди презиру мудрост и наставу“ (Приче Соломунове 1:5, 7ДК; упореди Пословице 10:17).

Зашто је то болно

Ипак, „свако карање изгледа најпре као жалост а не као радост“ (Јеврејима 12:11). То је нарочито тако кад си млад. Коначно, твоја личност још није потпуно развијена; ти још увек растеш и откриваш ко си. Зато критика — чак и кад је пажљиво промишљена и дата на љубазан начин — може изазвати негодовање. Књига How to Survive Your Adolescent’s Adolescence закључује да су тинејџери „крајње осетљиви на критику“. Како је рекла једна млада особа, „критика ме боли“.

Али кад долази од твојих родитеља, та бол може бити нарочито дубока. Др. Бети Јангс (Bettie Youngs) нас у својој књизи Helping Your Teenager Deal With Stress подсећа да млада особа путем „одобравања или неодобравања других развија суд о властитом достојанству и вредности као људског бића“. Родитељи су, међутим, највећи фактор у помагању младима да обликују мишљење о себи самима. Дакле, кад те родитељ исправља или приговара начину на који нешто радиш, то може бити поражавајуће, болно.

Али, и кад је тако, да ли би требало да закључиш да никад ништа не чиниш довољно добро? Или да ништа не ваљаш само зато што су ти родитељи указали на неколико мана? Заиста, сви су људи тако жалосно далеко од савршенства (Римљанима 3:23). А прављење грешака део је процеса учења. (Упореди Јоб 6:24.) Проблем је у томе што твоји родитељи мало тога кажу онда кад нешто учиниш добро — а можда су прилично гласни кад погрешиш! То боли, али то сигурно не значи да уопште не ваљаш. Научи да разумну критику прихватиш мирно, не умањујући је а нити бивајући њоме сувише поражен. (Упореди Јеврејима 12:5.)

Неправедна критика

Шта ако је критика неправедна? Неки родитељи заиста постављају неразумно висока мерила за своју децу. Могу раздраживати своју децу тако да им непрестано приговарају о ситницама. А родитељи који имају оправдан узрок за приговор могу изнети критику на груб, понижавајући начин. Др. Бети Јангс такође каже да су родитељско „називање погрдним именима, давање лекција, сарказам, посрамљивање, окривљавање и претње деструктивни обрасци комуникације... који поткопавају дететово самопоуздање и осећање вредности“.

Кад је праведан човек Јов био нападнут баражном ватром неправедне критике, узвикнуо је: „Докле ли ћете мучити душу моју и сатирати ме говорима својим?“ (Јоб 19:2). На сличан начин, ако родитељ младу особу стално понижава или је мери нереално високим мерилима, то је може озлоједити, навести је да ’постане малодушна‘ (Колошанима 3:21). Књига Coping With Teenage Depression од Кетлин Макој (Kathleen McCoy) тврди како „немогућност да се удовољи високим родитељским очекивањима може изазвати значајан губитак самопоштовања и изазвати код адолесцената реактивну депресију“.

Заиста, таква нездрава критика често ствара зачарани круг: Родитељи код тебе налазе грешку. Реагујеш тако да имаш лоше мишљење о себи. Зато што имаш лоше мишљење о себи, склон си томе да траљаво обавиш нешто што те родитељи замоле. И какав је резултат? Даљња критика!

Шта стоји иза критике

Како можеш прекинути тај разорни круг? Као прво, покушај да разумеш зашто се твоји родитељи тако осећају. Да ли је њихово приговарање или стално критиковање заиста злобно? Вероватно није. Др. Џојс Л. Ведрал пита: „Зашто приговарају? Приговарају зато што нико не слуша, или у најмању руку нико не показује да слуша. Што више осећају да се игноришу, више приговарају.“ Пружаш ли, дакле, заиста својим родитељима доказ да реагујеш на њихове приговоре? Или њихове речи наилазе на глуве уши? Ако је тако, немој се изненадити ако налажење грешака постане све учесталије — и интензивније! Би ли, међутим, могло престати кад би једноставно применио речи из Изрека 19:20? У том ретку стоји: „Слушај савет, прими поучење, да би био мудар у животу своме“.

Понекад родитељ постаје прекомерно критичан, не због неког одређеног пропуста с твоје стране, него једноставно због тога што је случајно лоше расположен. Да ли је твоја мајка имала напоран дан на послу? Онда ће можда бити више него обично склона томе да те боцка због тога што ти је соба неуредна. Да ли ти је отац љут или фрустриран због лошег финансијског стања породице? У том би случају несвесно могао непромишљено да говори „као да мач пробада“ (Приче Соломунове 12:18ДК). Мора се признати, то је неправедно. Међутим, „сви ми у многоме грешимо. Али ко у речи не погреши, тај је савршен човек“ (Јаков 3:2). Дакле, ако су мама или тата напети или љути, паметна ствар коју треба учинити јесте да наступамо тактично и да избегавамо изазивање критике.

Родитеље, као несавршене људе, такође могу захватити осећања мање вредности. Твој пропуст може их навести на мишљење да су они направили пропуст! Др Ведрал објашњава: „Можда донесеш кући слабе оцене и можда ти отац каже: ’Шта, зар си глуп? Имам сина идиота.‘ Твој отац, наравно, не мисли да си ти заиста идиот. Он у ствари каже: ’Бојим се да пропустам да те мотивишем за учење.‘“

Такви страхови такође наводе родитеље да постављају нереално висока мерила. Младић по имену Џејсон пожалио се: „Никад ништа што урадим није довољно. Ако пограбуљам лишће, тата жели да зна зашто нисам очистио гаражу кад сам већ био у њој. Ако у школи добијем оцену пет минус, родитељи желе знати зашто није била петица и кажу ми да сам слаб.“ Међутим, школски саветник је разговарао са Џејсоновим родитељима и установио следеће: „У њиховим високим очекивањима од њиховог сина одражавају се њихова властита осећања мање вредности и разочараност властитим избором звања и материјалним статусом“ (Coping With Teenage Depression).

Ма каква да је твоја ситуација у кући, можда можеш боље разумети зашто су твоји родитељи понекад склони критиковању. Али, који су неки од начина да се изађе на крај с родитељским критикантством. Постоје ли начини да се извуку користи од њиховог критиковања? Ова ће се питања разматрати у једном од идућих бројева.

[Слика на 11. страни]

Кад родитељ приговара начину на који нешто чиниш, то може бити поражавајуће