Те лепе орхидеје!

„С ЛИКАЈТЕ бамбус кад сте љути; орхидеје кад сте срећни.“ Ова кинеска пословица одражава две хиљаде година стару љубавну везу између орхидеја и оријенталних вртлара и уметника који су их овековечили.

Орхидеје су, очито, цвеће које побуђује јака осећања. Али, њихове посебне дражи нису биле цењене на западу све до недавно. У ствари њихово гајење почело је готово случајно.

Раних 1800-тих, Вилијам Катли (William Cattley), увозник тропских биљака, приметио је неке луковичасте стабљике које су коришћене као материјал за паковање. Из радозналости их је засадио у свом стакленику. Касније те године био је награђен величанственим цветом боје лаванде. Други европски расадничари брзо су увидели комерцијалне могућности тако упадљивог цвећа.

Убрзо је започела ревна потрага за тим тропским благом. Џунгле су претраживане у потрази за ретким орхидејама, од којих многе нису преживеле дуго путовање морем до Европе. Оне које су преживеле достигле су високе цене. За само један примерак, на некој аукцији у Лондону 1906, био је плаћен износ од 1 150 гвинеја (око 100 000 америчких долара по данашњој вредности). Цене су знатно пале с појавом вештачки узгојених хибрида. Али, чак и данас, сакупљач може платити приближно 25 000 долара за нови хибрид.

Шта орхидеје чини тако посебнима? Можда бескрајна разноликост њихових облика и боја. Или њихова префињена лепота? Или та егзотична привлачност коју је тако тешко описати? Ма шта да су разлози, довољно су снажни да подржавају међународну трговину орхидејама која је у порасту.

Вртлари обично воле да узгајају спектакуларније, тропске врсте, али орхидеје су већином скромно цвеће које пролази незапажено. Неке су толико малене да пречник цвета износи само 2 mm.

 Дивље орхидеје налазе се у пустињама, мочварама и на планинским врховима, од влажних тропских шума до неплодних пустоши Арктика. Многе расту на дрвећу, премда неке као домаћина чак бирају кактус или корен мангровог дрвета. Али, орхидеје нису паразити; њима само треба дрво као подршка како би њихови ваздушни корени могли да упијају влагу из атмосфере.

Осим својих разноликости, орхидеје се такође разликују по својим јединственим начинима размножавања. Један орхидејин тоболац са семенкама — чудо паковања — може садржавати ништа мање него два милиона ситних семенки, које ветар може носити надалеко и нашироко. За разлику од већине семенки, оне немају уграђену залиху хране и да би успешно проклијале зависе од тога да пронађу гљиве које их снабдевају с неким неопходним храњивим састојцима.

Да би произвео семенке, цвет мора бити прво опрашен, обично помоћу инсекта. Шта инсекта привлачи цвету? Орхидеје немају полен да га као храну понуде посетиоцу, нити све врсте имају нектар. Који су омиљени мамци? Лепота, мирис и прерушавање.

Привучени лепотом

Вртлари раде више од једног века како би развили хибриде од привлачних врста које се појављују у дивљини. Сада постоји више од 75 000 регистрованих врста.

Лепота је од практичне користи за дивљу орхидеју. Привлачан цвет служи као мамац за опрашиваче. Велика централна латица, или лабелум — обично најколористичнија — служи као примамљива платформа за слетање крилатог госта.

Јарки цветови привлаче пчеле, осе, лептире и колибрије, а паралелне линије на многим латицама орхидеје служе као саобраћајни знакови који посетиоцу означавају пут до хране и нектара код неких врста. Али, лепота није све у свету инсеката.

 Неодољив мирис

Инсект чији поглед уопште није превише оштар, може прелетети лепоту а да је не примети. Међутим, опојан мирис је неодољив. Мирис може личити на мирис женке инсекта. Каже се да неке орхидеје више миришу као женке осе, него саме осе!

Мирис није увек тако фин. Неке орхидеје смрде на трулеж. Ипак, и тај мирис је такође ефикасан. Он је такав да га ниједан крилати инсект који има самопоштовање не може игнорисати. Али, ако сам мирис није довољан, може се користити ефикасно прерушавање како би се појачала мирисна превара.

Спретна мимикрија

Кад се орхидеје из рода Oncidium нежно љуљају на ветру, оне толико личе на инсекта противника да се љутита пчела обара на орхидеју у покушају да отера свог „непријатеља“. При томе она несвесно сакупља пакет полена из орхидеје.

С друге стране, орхидеје из рода Ophrus пчели изгледају пре као пријатељи него као непријатељи. Оне миришу и изгледају као пчеле. Мужјак пчеле обилази цвет замењујући га с партнерком и док с временом несрећни удварач открива превару, танки слојеви полена се залепе за његово тело. Следећа орхидеја која га насамари (пчела се може двапут насамарити) биће опрашена како треба.

Исказати част Створитељу

Тако запањујућа разноликост и компликовани механизми живо су сведочанство о мудрости Створитеља. Сигурно да слепи случај или пука потреба не могу бити одговорни за та чуда.

Исус Христ је говорио о још једној поуци коју треба научити из такве лепоте цвећа: „Размислите о цвећу које расте у пољима“, рекао је. „Уверавам вас да се чак ни Соломон у свем својем краљевском руху није обукао као један од њих. Па сада, ако Бог тако облачи дивље цвеће... зар неће много више бринути за вас?“ (Матеј 6:28-30, New Jerusalem Bible).

Можемо се радовати времену кад ће човек опет бринути за непроцењиве орхидеје наше планете. Хиљаде тропских врста још увек чекају да буду откривене и ко зна какве тајне и изненађења можда садрже! Али, без обзира какве су боје и облика, без сумње ће и даље повећавати наше цењење стваралачке лепоте и разноликости (Упореди Исаија 35:1, 2).

[Слике на странама 16-18]

1. Cattleya (хибрид)

2. Cattleya (хибрид)

3. Vanda (хибрид)

4. Phalaenopsis (хибрид)

5. Cattleya (хибрид)

6. Phalaenopsis (хибрид)

7. Vanda (хибрид)

8. Phalaenopsis

9. Phalaenopsis (хибрид)

10. Cattleya auriantiaca

[Извор]

Фотографије 1, 2, 4-6, 8-10: Љубазношћу Jardinería Juan Bourguignon вртларског центра, Мадрид, Шпанија