Оно што ураган Ендру није могао да уништи

ПОСТОЈЕ урагани и постоје урагани. a Неки су само нешто више од снажних ветрова, који доносе јаку кишу и чупају стабла. А постојао је и ураган Ендру на јужној Флориди (24. августа 1992) и у Лујзијани (26. августа 1992), ураган Иники на острву Кауај на Хавајима (12. септембра 1992) и тајфун Омар на Гуаму (28. августа 1992).

Они су нанели штету у вредности од неколико милијарди долара. На Флориди су настрадале десетине људи. Хиљаде породица остало је без дома. Заступници осигуравајућег друштва трчали су око уништених домова тражећи власнике и пишући чекове.

Извештај Одбора Јеховиних сведока за елементарне непогоде у Форт Лаудердејлу наводи да би се могло поправити 518 од 1 033 куће Јеховиних сведока у том подручју. Ако се тај однос примени уопште, то би значило да је најмање 50 посто свих кућа на Ендруовом путу уништено. Нешто касније, они који су довољно срећни да им је дом још увек прикладан за становање, покушавали су осушити своје покућство и завесе и очистити белу слуз од расквашеног материјала за стропове који се срушио под поплавом кише која је прошла кроз оштећене кровове. Многима је било тешко погледати на рушевине својих домова. Они који су можда најлошије прошли су они који су живели у мање отпорнијим покретним кућама или приколицама.

Ураган Ендру није поштедео никога

Један такав пар су Леонард и Тери Кифер. Кад су кренули да посете парк у Флорида Ситију у коме је била њихова покретна кућа, морали су се легитимисати на војној контролној тачки како би ушли у то подручје. Оно што су видели био је парк с покретним кућама који је изгледао као да су га погодиле стотине високо експлозивних бомби — а да нису оставиле иједан кратер. Стабла су била ишчупана с корењем. Листови раздераног алуминијума, некадашњи зидови и кровови покретних кућа били су омотани око дрвећа и висили су са грана као нека врста гротескно веселог накита. Електрични водови лежали су посвуда, а дрвени стубови били су сломљени као шибице. Аутомобили су били преврнути и смрскани.

Боб ван Дајк, чији је нови дом проглашен неприкладним за становање, описао је сцену у својој кући: „Плафон се са треском срушио, разбијајући што се могло разбити, савијајући што се могло савити и престравивши нас који смо били престрављени.“

 Личне ствари, играчке, одећа, фотографије, књиге, лежали су унаоколо као тужни подсетници пређашњег начина живота. Усамљена црна мачка бесциљно је лутала кроз крш. Збуњено је погледавала у Киферове. Мали гуштери јурили су преко ствари које су раније биле нечије драгоцено власништво. У ваздуху се осећао смрад распадајуће хране која је испала из разбијених фрижидера. На све стране видео се призор насилног уништавања — све су то проузроковали ветрови, снажни ветрови, ударајући брзином од преко 260 километара на сат.

Власницима и станарима ових домова призор је парао срце. После многих година подизања породице и заједничког живота у властитим гнездима, вратили су се након олује и пронашли све уништено и разбацано. Киферови су спасили нешто од својих ствари приликом своје раније посете, али било је превише трауматично за њих да пажљиво претраже по кршу који је остао од њихове куће. Међутим, захвални су што су остали живи и што још увек могу служити Богу.

 Ураган Ендру није поштедео ништа. Улице са продавницама, фабрикама, складиштима — све је постало мета напада природе. Грађевински прописи слабашног човека нису спречили штету.

Најбоље и најгоре у људској природи

Помоћ је почела притицати на Флориду из целе земље како су се организовале различите хуманитарне агенције. Водеће тело Јеховиних сведока у Бруклину, Њујорк, одмах је реаговало и именовало одбор за елементарне несреће који је требало да делује из Конгресне дворане Форт Лаудердејл. Такође је обезбедило значајан износ новца за куповину материјала̂, хране и осталих неопходних ствари. Као последица тога, Сведоци су били међу првима који су реаговали на ситуацију и почели позивати добровољце. У ствари, многи су дошли иако нису били позвани.

Радници Сведоци дошли су из Калифорније, Северне Каролине, Орегона, државе Вашингтон, Пенсилваније, Мисурија, и  многих других места. Вирџинијски Регионални одбор за градњу који обично гради Краљевске дворане послао је групу од 18 Сведока да поправе кровове. Требало им је 18 сати да се аутомобилом спусте до Флориде. Радници који су дошли у помоћ узели су годишњи одмор или неплаћено одсуство и возили преко целе земље, стотинама и чак хиљадама километара, да би дошли до других Сведока у невољи.

Од непроцењиве помоћи била је група која је дошла из подручја Чарлстона у Јужној Каролини. Ти Сведоци већ су имали искуство с ураганом Хуго 1989. Знали су шта могу очекивати и брзо су прикупили ствари за помоћ, укључујући електричне генераторе и грађевински материјал. За мање од две недеље, екипе добровољних радника исушиле су око 800 домова и поправиле много кровова.

Многи брачни другови и суседи који нису Сведоци имали су корист од помоћи коју су пружале екипе Сведока за поправке. Рон Кларк из Западног Хоумстеда известио је: „Брачни другови који нису верници стварно су били импресионирани са свим тим.  Били су у сузама, савладани оним што су Сведоци већ урадили за њих.“ О неверујућем супругу једне Сведокиње, он је додао: „Он је једноставно био одушевљен — Сведоци су сад код њега и постављају му кров.“

Један други Сведок прича о својим суседима који нису Сведоци и које је посећивао сваке вечери. Рекли су да су у реду. Петог дана жена је изгубила контролу над својим осећањима и почела је плакати. „Немамо више пелена за бебу. Недостаје нам дечја храна. Немамо довољно хране и воде.“ Мужу је требало 20 литара бензина али га нигде није могао добити. Тог истог дана, Сведок је донео све што им је било потребно из складишта за помоћ у Краљевској дворани. Жена је плакала од захвалности. Муж је дао новчани поклон за акцију помоћи.

Виталну улогу су одиграле скупштинске старешине и слуге помоћници који су радили заједно на организовању помоћи у разним Краљевским дворанама у подручју катастрофе које су биле поправљене. Радили су неуморно да би пронашли све Сведоке и одредили њихове потребе. За разлику од тога, наводе се речи заповедника ваздушних снага у вези с акцијом помоћи у једном другом подручју: „Сви шефови само желе бити шефови, а нико не жели озбиљно схватити задатак и стварно се прихватити прљавог посла.“

Катастрофе могу показати најбоље и најгоре карактеристике код људи. Пример овог другог је пљачкање. Једна породица Сведока одлучила је да би могли спасити бар свој фрижидер и машину за прање веша како би  се могли употребљавати у центру за помоћ у локалној Краљевској дворани. Отишли су до дворане да би довезли камион. Пре него што су се вратили, пљачкаши су украли обе ствари!

Један очевидац је известио: „Док смо пролазили опустошеним улицама видели смо куће с натписима који упозоравају пљачкаше да не прилазе. Неки од тих натписа су гласили: ’Пљачкаши морају умрети‘ и: ’Пљачкаши ће бити убијени.‘ Један други је гласио: ’Два пљачкаша погођена. Један мртав.‘ Продавнице и продајни центри су били покрадени.“ Према речима наредника 82. десантне дивизије, људи су ухватили и линчовали најмање једног пљачкаша.

Било је много хапшења. Изгледа да су код сваке катастрофе људи с криминалним намерама спремни да се обруше као лешинари. Чак су и такозвани обични људи наведени да учествују у пљачкању. Изгледа да религија, етика и морал испаре под искушењем да се нешто добије бесплатно.

Часопису Пробудите се! било је речено да су у почетку неколицини војника наоружани пљачкаши чак украли њихове ненапуњене пушке. Могло се чути како су неки војници рекли да на центар за помоћ у Краљевској дворани гледају као на оазу у пустињи, „јер“, како су рекли, „ви не носите оружје“.

„Немојте седети и бити снуждени“

Шта су Јеховини сведоци научили из својих искустава с природним катастрофама? Обновити духовне активности што је пре могуће. Ед Рамси, надгледник у Хоумстеду, рекао је за Пробудите се! да су две Краљевске дворане у једној згради биле спремне за састанке у среду, након урагана у понедељак. Нешто од крова је отишло, плафони су се срушили и ушла је вода. Добровољци су брзо радили да би се Краљевске дворане дотерале за састанке и да би се могле користити за командне станице из којих би се усмеравала акција помоћи на њиховом опустошеном подручју. Организоване су кухиње како би се могли припремати оброци за жртве и раднике у акцији помоћи.

Фермин Пастрана, старешина из шпанске скупштине Принсетон, извештава да је седам породица у његовој скупштини од 80 Сведока потпуно изгубило своје домове. Који је лек понудио својим су-Сведоцима? „Жалостите се ако треба да се жалостите. Али онда немојте седети и бити снужбени. Будите активни помажући другима, и колико је год то могуће, идите у службу. Немојте пропуштати наше хришћанске састанке. Решите што се може решити, али се немојте секирати за нешто за шта нема решења.“ Као резултат, Сведоци су убрзо проповедали и односили пакете с помоћи од куће до куће. Ендру није одувао њихову ревност.

’Следећи пут ћемо се евакуисати!‘

Шарон Кастро, 37-годишња жена из Катлер Риџа рекла је за Пробудите се! своју причу: „Мој отац је одлучио да се не евакуишемо. Пошто је последњи ураган скренуо и није погодио обалу Флориде, сматрао је да ће тако бити и с Ендруом. Чак није хтео ни да стави даске на прозоре. Насрећу, наишао је мој брат и инсистирао да се прозори прекрију шперплочом. Његова акција несумњиво нам је спасила животе. Прозори би се распрснули, а ми бисмо били раскомадани.

Око 4.30 ујутро нестало је струје. Звукови који су долазили извана били су застрашујући. Било је слично звуку огромног воза. Стабла су се ломила, а зграде праскале и рушиле се. Касније смо видели да је застрашујући пискави звук био звук дугих ексера на нашем крову који су попуштали. Поткровље је било одувано, а трећина крова је отишла. На крају смо се нас 12, укључујући моју мајку која је инвалид и моју 90-годишњу баку, морали склонити у средњу собу која није имала прозоре. Били смо сигурни да ћемо на том месту умрети.“

Коју је поуку извукла из тог искуства? „Следећи пут кад нам кажу да се евакуишемо, евакуисаћемо се — без икаквог питања. Обратићемо пажњу упозорењима. Научила сам такође делити и издржати с врло мало ствари. И знам да је у реду плакати, туговати, а затим се суочити с реалношћу.“

Реакције новина

Чак су и медији приметили како су Сведоци били добро организовани. Savannah Evening Press донео је наслов „Јеховини сведоци налазе да су добродошли у Јужну  Флориду“, а The Miami Herald је објавио: „Сведоци брину за своје — и друге.“ Тамо је стајало: „Ове недеље нико у Хоумстеду неће залупити врата Јеховиним сведоцима — чак и ако још имају врата која могу залупити. Око 3 000 Сведока добровољаца из целе земље окупило се на подручју катастрофе, прво да помогну својима, затим да помогну другима... Свака војна организација могла би позавидети Сведоцима на прецизности, дисциплини и ефикасности“.

Сведоци су навикли на организовање послова око масовне прехране на својим покрајинским и обласним конгресима. Надаље, организовали су стотине Регионалних одбора за градњу по целом свету да би изградили Краљевске дворане и велике Конгресне дворане. На тај начин имају оспособљену радну снагу која је спремна да се одазове неколико сати након обавештења.

Међутим, постоји још један фактор — њихов став. Исти извештај наставља: „Нема бирократије. Нема сукоба међу људима зато што превисоко мисле о себи. Уместо тога, радници изгледају веома радосни и кооперативни без обзира колико је вруће, прљаво или заморно.“ Како је то објашњено? Један Сведок је одговорио: „То долази од односа с Богом који нас мотивише да покажемо своју љубав према другима.“ То је било још нешто што Ендру није могао узети, хришћанску љубав Сведока (Јован 13:34, 35).

Занимљиво је поређење које су Сведоци изгледа научили од дрвећа. Један очевидац овако је то изразио: „Док сам возио около, нисам могао а да не запазим стотине великих стабала која су била ишчупана с кореном и оборена на тло. Зашто се то догодило? Стабла су пружала велики отпор ветру због своје величине и имала су разгранат али плитак систем корења. С друге стране, већина стабала краљевске палме остала су у земљи. Савиле су се услед ветра, неке су изгубиле своје листове, али је већина остала с корењем у земљи.“

Сведоци су имали дубоке корене вере у Божјој речи и били су флексибилни у својим реакцијама. Поседи и домови нису им били све у животу. Барем су били живи и могли су наставити са служењем Јехови упркос несрећи. Живот је нешто што им Ендру није одузео.

Како се проводила?

Компанија Анхеузер Буш поклонила је пун камион воде за пиће. Кад је дошао у подручје Мајамија, возач је питао службенике где треба да испоручи воду. Речено му је да су једини који су нешто организовали Јеховини сведоци. У ствари, у првих недељу дана након што је Ендру ударио, око 70 камиона с приколицом који су били напуњени стварима стигло је у Конгресну дворану Јеховиних сведока Форт Лаудердејлу.

Један од тамошњих добровољаца извештава: „Тако смо добили камион пун воде за пиће. Одмах смо то укључили међу друге прехрамбене производе које смо слали у центре за дистрибуцију у Краљевским дворанама. Подељена је браћи и суседима у том подручју којима је било потребно.“ Фабрика папира из државе Вашингтон поклонила је 250 000 папирних тањира.

Градске власти су у почетку слале добровољце који нису били Сведоци у Краљевске дворане, говорећи: ’Они су једини који су исправно организовани.‘ Коначно је дошла  војска и почела успостављати центре за дистрибуцију воде и хране и шаторска насеља.

Првобитни центар Сведока за дистрибуцију хране успоставио је одбор за елементарне непогоде у Конгресној дворани Форт Лаудердејл, која се налази око 60 километара северно од главне зоне катастрофе у околини Хоумстеда. Да би се притисак посла мало смањио, примарни центар за дистрибуцију успостављен је у Конгресној дворани Плант Сити близу Орланда, око 400 километара северозападно од зоне катастрофе. Већина материјала који је долазио као помоћ усмеравала се на то место ради сортирања и паковања. Одбор је сваки дан наручивао из Плант Ситија оно што му је било потребно, а огромни камиони с приколицом користили су се да би се превалила раздаљина од пет сати вожње до Форт Лаудердејла.

У међувремену, тај центар давао је храну, материјале, воду, генераторе и друге потрепштине за три Краљевске дворане које су се поправљале у центру подручја погођеног катастрофом. Тамо су способни Сведоци организовали екипе за изградњу и чишћење које су посећивале стотине домова које је требало поправити. На просторима Краљевских дворана отворене су такође кухиње и линије за прехрану, а сви су слободно могли доћи по помоћ. Чак су и неки од војника уживали у оброку и касније су примећени како су убацивали новчане поклоне у кутије за прилоге.

Док су мушкарци били запослени поправљајући куће, неке жене су припремале оброке. Друге су посећивале све људе које су могли наћи да би им пренеле библијско објашњење о природним катастрофама, и да онима који су у потреби дају кутије са стварима за помоћ. Једна од њих била је Тереса Переда. Њен дом је био оштећен, а стакла на њеном аутомобилу полупана — ипак, ауто је натоварен кутијама за помоћ које су спремне за њене суседе. Њен муж, Лазаро, био је запослен радећи на једној од Краљевских дворана (Проповедник 9:11; Лука 21:11, 25).

За многе бескућнике пронађен је алтернативни смештај у домовима Сведока које Ендру није захватио. Други су остали у приколицама које су за ту сврху изнајмљене или поклоњене. Неки су се сместили у шаторским насељима која је подигла војска. Други су једноставно отписали своје домове као губитак и преселили се код својих пријатеља и рођака у другим деловима земље. Нису имали ни домова ни запослења. Није било струје, воде, одговарајуће канализације — стога су изабрали најбоље решење за себе.

Једну поуку коју су сви научили добро је изразио један Сведок који говори шпански: „Врло смо захвални за поуку коју смо научили у вези с нашим циљевима у животу. Знате, можете радити 15 или 20 година градећи свој дом, сакупљајући материјалне ствари, а онда само у једном часу, све може нестати. То нам помаже да духовно препознамо наше циљеве, да живот учинимо једноставнијим и стварно размишљамо о служењу Јехови.“

Управо је онако као што је рекао апостол Павле: „Али то што ми беше добитак, то ја сматрам за губитак, Христа ради; јер све држим за губитак према преважном познању Исуса Христа, Господа свога, ради кога све оставих и држим све да је ништа, само да Христа добијем“ (Филипљанима 3:7, 8).

Природне катастрофе су део живота у нашем садашњем свету. Ако послушамо упозорења од стране власти, можемо спасити бар своје животе. Можда ће домови и поседи бити изгубљени, али ће хришћански однос са ’Богом сваке утехе‘ сигурно ојачати. Чак и ако неки можда погину у катастрофи, Исус је за њих обећао ускрсење у Божјем новом свету на обновљеној Земљи — Земљи која никада неће видети јад и смрт које проузрокују природне катастрофе (2. Коринћанима 1:3, 4; Исаија 11:9; Јован 5:28, 29; Откривење 21:3, 4).

[Фуснота]

[Оквир на 20. страни]

Потпуно запањен

Група од 11 белих Сведока дошла је из Тампе на Флориди да би помогла у акцији помоћи. Набавили су материјал и почели поправљати кров црног Сведока. Кад је дошао сестрић који није Сведок, није могао веровати својим очима — био је потпуно запањен кад је видео да је група белих Сведока дошла пре њега и да поправља кућу његовог ујака. Био је тако импресиониран да је чак помагао у градњи.

Рекао је да ће, кад Сведоци следећи пут дођу у његову кућу замолити за библијски студиј. Док је разговарао са групом из Тампе, сазнали су да је из њиховог подручја. Један од старешина у групи без одлагања је договорио библијски студиј следеће недеље! Као што је навео један Сведок, то доказује да не мораш куцати само на врата да би дао сведочанство — можеш куцати и на кровове!

[Слике на 15. страни]

Ураган Ендру није поштедео ништа, а само неколико зграда могло је издржати

Покретна кућа Киферових — и оно што је остало од ње

[Слике на 16. страни]

Ребека Перез, њене кћери и 11 других, преживели су у овом малом простору

Војска се умешала да би спречила пљачку (горе десно); опљачкана трговина (десно)

Ураган је скидао кровове, а возила су разбацана

[Слике на 17. страни]

Помоћ је организована у Краљевским дворанама

Покретне куће омотане су око стабала; дечје играчке леже остављене на струњачи; међу кршем се налази и библијска литература; Сведоци, као што је Тереса Переда, испоручивали су помоћ својим суседима

Поклоњени грађевински материјал. Сортирање одеће

[Слике на 18. страни]

Добровољци из свих делова Сједињених Америчких Држава помагали су у акцији помоћи