Пређи на садржај

Пређи на садржај

Крај кућном насиљу

Крај кућном насиљу

Крај кућном насиљу

„Превенција насиља у дому и смањење породичног насиља укључују веће структурне промене и друштва и породице“ (Behind Closed Doors).

ПРВО убиство у људској историји укључивало је браћу (Постање 4:8). Кроз миленијуме који су уследили, човека су погађали сви облици кућног насиља. Предлажу бројна решења, али многа имају недостатке.

На пример, рехабилитација достиже само оне преступнике који признају свој проблем. Један злостављач жена који се опоравља жалио се: „На свакога од нас [који се рехабилитује], долазе тројица која су вани и који кажу: ’Своју жену мораш држати на узди.‘“ Злостављач, дакле, треба да научи како да се постави према својој ситуацији. Зашто се развио у особу која злоставља друге? Ако добије помоћ како би исправио своје погрешке, можда ће коначно превазићи свој проблем.

Али, социјални програми немају довољно особља. Тако се процењује да су у 90 посто случајева убистава деце у Сједињеним Америчким Државама, рискантне породичне ситуације пријављене пре убијања. Дакле, социјални програми и полицијске организације имају ограничења. Постоји нешто друго што је преко потребно.

’Нова личност‘

„Оно што је потребно није ништа мање него реструктурисање односа̂ међу члановима породице“, каже један истраживачки тим. Кућно насиље није само проблем шака; то је у првом реду проблем ума. Његово семе посејано је тиме како чланови породице — брачни партнер, дете, родитељ, брат или сестра — гледају једни на друге. Реструктурисање тих односа значи облачење онога што Библија назива ’нова личност‘ (Ефешанима 4:22-24NW; Колошанима 3:8-10).

Испитајмо нека библијска начела која се односе на породицу а која нам помажу да обучемо нову личност сличну Христовој, што може допринети бољем односу међу члановима породице. (Види Матеј 11:28-30.)

Гледиште о деци: Бити родитељ укључује више него само родити бебу. Ипак, жалосно је да многи данас на своју децу гледају као на терет и зато нису довољно предани својој родитељској улози. То су потенцијални злостављачи.

Библија децу назива ’наслеђем од Бога‘ и ’наградом‘ (Псалам 127:3). Родитељи су одговорни Створитељу за бригу око тог наслеђа. Они који на своју децу гледају као на оптерећење треба да развију нову личност у том погледу. a

Реалистична очекивања од деце: Једна студија је открила да многе насилне мајке очекују од своје мале деце да знају шта је добро а шта зло већ у старости од једне године. Трећина анкетираних мајки навела је шест месеци.

Библија показује да се сви рађају несавршени (Псалам 51:7 [51:5, Даничић-Караџић]; Римљанима 5:12). Она не тврди да се разборитост стиче приликом рођења. Уместо тога, она каже да се „дугим искуством“ моћи запажања неке особе ’извежбавају у разликовању добра и зла‘ (Јеврејима 5:14). Надаље, Библија говори о ’обележјима бебе‘, ’лудости‘ дечаштва и ’таштине‘ адолесценције (1. Коринћанима 13:11NW; Пословице 22:15; Проповедник 12:3 [11:10, ДК]). Родитељи морају разумети та ограничења, не очекујући више него што је одговарајуће дететовом добу и способности.

Дисциплиновање деце: У Библији грчка реч преведена са „дисциплиновати“ значи „образовати“. Дакле, циљ дисциплине првенствено је да се школује, а не да проузрокује бол. Много тога може се постићи без батина, иако и то понекад може бити неопходно (Пословице 13:24). Библија каже: „Слушајте наставу и будите мудри“ (Приче Соломунове 8:33ДК; наглашено од нас). Исто тако, Павле је писао да је потребно подносити неправду, дајући укор са „дуготрпљивошћу“ (2. Тимотију 2:24, ДК; 4:2) То искључује изливе гнева и прекомерну снагу чак и онда кад су потребне батине.

С обзиром на ова библијска начела, запитај се: ’Да ли моје дисциплиновање поучава, или једноставно влада помоћу наношења озледа? Усађује ли моје дисциплиновање праведна начела или само страх?‘

Границе понашања за одрасле: Један злостављач тврдио је да је једноставно „изгубио контролу“ и ударио своју жену. Саветник је питао човека да ли је икада ударио своју жену ножем. „То никада не бих урадио!“, одговорио је човек. Затим му се помогло да увиди да јесте поступао унутар граница, али је проблем био у томе што то нису биле исправне границе.

Где су постављене твоје границе? Да ли станеш пре него што се неслагање развије у нешто насилно? Или изгубиш живце и коначно почнеш да вичеш, вређаш, гураш, бацаш ствари или удараш?

Нова личност има тачно одређене границе, које никако не дозвољавају ментално злостављање или физичко насиље. „Никаква рђава реч да не излази из уста ваших“, каже се у Ефесцима 4:29. Стих 31 додаје: „Свака горчина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлазе од вас.“ Грчка реч за „љутина“ означава „импулсивну природу“. Занимљиво је да књига Tohic Parents примећује да је код злостављача деце заједничка карактеристика „огроман недостатак контроле импулсивности“. Нова личност поставља чврсте границе импулсивности, и физичкој и вербалној.

Наравно, нова личност односи се и на жену као и на мужа. Она треба да ради на томе да не провоцира свог брачног друга, да показује цењење за његове напоре да се брине за породицу, да сарађује с њим. А обоје не би смели захтевати од другога оно што ниједан од њих не може створити — савршенство. Уместо тога, обоје треба да примењују 1. Петрову 4:8: „А пре свега имајте постојану љубав међу собом, јер: ’Љубав много греха покрива.‘“

Поштовање према остарелима: „Показуј поштовање према старим људима и исказуј им част“, каже Левитик 19:32 (Today’s English Version). То може бити изазов кад је остарели родитељ болестан и можда превише захтева. Прва Тимотеју 5:3, 4 (NW) говори о давању ’части‘ и ’дужне накнаде‘ родитељима. То може укључивати финансијску помоћ као и поштовање. С обзиром на све оно што су наши родитељи учинили за нас кад смо били беспомоћна деца, и ми према њима треба да показујемо обзир кад је потребно.

Надвладати ривалство према брату или сестри: Пре него што је непријатељство довело Каина до тога да убије свог брата, добио је савет: „Грех чучи на твојим вратима. Жели владати над тобом, али ти га мораш надвладати“ (Постање 4:7, TEV). Осећања се могу контролисати. Научите да будете стрпљиви један с другим, „великодушно попуштајући један другоме јер љубите један другога“ (Ефежанима 4:2, Phillips).

Научите да се поверавате

Многе жртве кућног насиља су тихи паћеници. Али, др Џон Рајт (John Wright) подстиче: „Жене које бивају претучене треба да потраже емоционалну и физичку заштиту од компетентне треће особе.“ Исто је случај и са било којим чланом породице који бива злостављан.

Понекад је жртви тешко да се повери некој другој особи. На крају крајева, поуздање унутар најтесније друштвене јединице — породице — довело је до бола. Међутим, „има... пријатеља и од брата вернијих“, кажу Пословице 18:24. Проналажење тог пријатеља и учење дискретном поверавању драгоцен је корак у добијању потребне помоћи. Наравно, потребно је и да злостављач добије помоћ.

Сваке године стотине хиљада људи постају Јеховини сведоци. Они прихватају изазов облачења нове личности. Међу њима су бивши извршиоци кућног насиља. Како би неутралисали сваку склоност према поновном падању у исту грешку, они морају стално допуштати да Библија буде ’корисна за учење, за уверавање, за поправљање‘ (2. Тимотеју 3:16).

За те нове Сведоке, облачење нове личности је трајан процес, јер Колошанима 3:10 кажу да се она „обнавља“. Зато је потребан сталан напор. Јеховини сведоци су захвални што имају подршку мноштва духовне ’браће и сестара и матера и деце‘ (Марко 10:29, 30; види и Јеврејима 10:24, 25).

А осим тога, у свих приближно 70 000 скупштина Јеховиних сведока широм света налазе се љубазни надгледници који су као „склониште од ветра и место да се сакрије од олуја“. Њихове „очи и уши биће отворене за потребе народа“ (Исаија 32:2, 3, TEV). Зато новији Сведоци Јехове, као и они који су искуснији, имају у хришћанској скупштини дивну залиху доступне помоћи док раде на облачењу нове личности.

Саосећајни надгледници

Кад људи долазе по савет хришћанским надгледницима у скупштинама Јеховиних сведока, ти надгледници су оспособљени да свакога непристрастно саслушају. Охрабрени су да према свима, нарочито према жртвама тешких злостављања, покажу велико саосећање и разумевање (Колошанима 3:12; 1. Солуњанима 5:14).

На пример, жени која бива претучена можда је брутално нанешена озледа. Кад би се исте батине наносило некоме ван породице, данас би у многим земљама злостављач завршио у затвору. Зато се према жртвама треба односити с изванредном доброхотношћу, као и према жртвама свих других врста злостављања, као што је сексуално злостављање.

Надаље, извршиоци злочина против Божјих закона треба да буду позвани на одговорност. На тај се начин скупштина држи чистом, а друге недужне особе су заштићене. И што је врло важно, не спречава се притицање Божјег духа (1. Коринћанима 5:1-7; Галатима 5:9).

Божје гледиште о браку

Кад људи постану Јеховини сведоци, они се слажу да следе начела хришћанског живота која се налазе у Божјој речи. Они уче да је човек постављен као глава породице, како би је водио у правом обожавању (Ефесцима 5:22). Али поглаварство никако не даје овлашћење за брутално поступање са женом, разарање њене личности или игнорисање њених жеља.

Насупрот томе, Божја реч јасно даје на знање да мужеви треба да „љубе своје жене, као што је Христос Цркву љубио, и себе предао за њу... Тако треба мужеви да љубе своје жене као своја телеса. Који љуби жену своју себе самога љуби. Јер нико не омрзну кад на своју пу̏т, него је храни и греје“ (Ефесцима 5:25, 28, 29). Заиста, Божја реч отворено каже да жене треба да се ’поштују‘ (1. Петрова 3:7; види и Римљанима 12:3, 10; Филипљанима 2:3, 4).

Сигурно ниједан хришћански супруг не може у складу с истином тврдити да стварно воли своју жену или јој исказује част ако је злоставља вербално или физички. То би било лицемерство, јер Божја реч наводи: „Мужеви, љубите жене своје, и не будите осорни према њима“ (Колошанима 3:19). За кратко време, када дођу Божје пресуде против овог злог система у Хармагедону, лицемери ће доживети исти удес као и противници Божје власти (Матеј 24:51).

Богобојазни муж ће волети своју жену као своје властито тело. Да ли би он ударао своје властито тело, ударао се шаком у лице или насилно чупао своју косу? Да ли би се с презиром и сарказмом омаловажавао пред другима? Онај ко би радио такве ствари сматрао би се, најблаже речено, ментално неуравнотеженим.

Ако хришћанин туче своју жену, тиме сва његова друга хришћанска дела постају безвредна у Божјим очима. Сетите се, „напрасит“ човек не може да буде способан за предности у хришћанској скупштини (1. Тимотеју 3:3; 1. Коринћанима 13:1-3). Наравно, свака жена која слично поступа са својим мужем такође крши Божји закон.

Галатима 5:19-21 међу дела која Бог осуђује стављају ’непријатељства, свађе... срдње‘ и наводе да „они који то чине, неће наследити краљевства Божјега“. Дакле, за тучење свог брачног друга или деце никада нема оправдање. То се обично противи закону земље и сигурно се противи Божјем закону.

Кула стражара, часопис који објављују Јеховини сведоци, пружио је библијско гледиште о томе, говорећи о онима који тврде да су хришћани а ипак туку своје жене: ’Некоме ко тврди да је хришћанин, али се без кајања увек изнова предаје јаким изливима гнева, може бити одузета заједница‘, може бити искључен (1. јун 1976, страна 191; упореди 2. Јованова 9, 10).

Шта дозвољава Божји закон

Бог ће коначно судити онима који крше његове законе. Али, у међувремену, шта његова Реч допушта оним хришћанским партнерима који бивају претучени кад се извршилац не мења него наставља са батинама? Да ли су недужне жртве дужне да наставе излагати опасности своје телесно, душевно и духовно здравље, можда чак и свој живот?

Кула стражара, коментаришући кућно насиље, бележи оно што Божја реч допушта. Она наводи: „Апостол Павле саветује: ’Да се жена од мужа не раздваја; Ако ли се пак раздвоји да се више не удаје, или да се помири са својим мужем; и муж да не пушта жене.‘“ Чланак даље каже: „У случају да повреде постају неподношљиве или је чак живот верујућег партнера у опасности, тада може да изабере да се ’раздвоји‘. Али треба и даље да настоји да се током времена ’помири‘ са својим партнером (1. Коринћанима 7:10-16). Међутим, ’раздвајање‘ не пружа само по себи библијски разлог за развод и поновно ступање у брак; па ипак, законски развод или законска растава могу да пруже одређену меру заштите од даљњег злостављања“ (1. јул 1983, страна 15; види и издање од 1. маја 1989, стране 29, 30).

Оно што жртва изабере да учини у тим околностима мора бити лична одлука. „Јер ће сваки [или свака] своје бреме носити“ (Галатима 6:5). Нико не може донети такву одлуку за њу. И нико је не сме присиљавати да се врати насилном мужу где су угрожени њено здравље, живот и духовност. То мора бити по њеном властитом избору, по њеној властитој вољи, а не зато што други покушавају да јој наметну своју вољу. (Види Филемон 14.)

Крај кућном насиљу

Јеховини сведоци су научили да је кућно насиље типично за оно што је Библија прорекла за ове последње дане, у којима ће многи бити „насилни“, „без природне наклоности“ и „бесни“ (2. Тимотеју 3:2, 3, The New English Bible). Бог обећава да ће након ових последњих дана успоставити мирољубив нови свет у коме ће људи „живети без страха и ништа их неће плашити“ (Езекјел 34:28).

У том чудесном новом свету, кућно насиље заувек ће бити ствар прошлости. „Смерни ће чувати земљу, и уживаће у изобиљу мира“ (Псалам 37:11).

Подстичемо вас да сазнате више о библијским обећањима за будућност. Заиста, можете пожети користи чак и сада примењујући библијска начела у својој породичној средини.

[Фуснота]

a Много добрих савета о ефикасном родитељству укључено је у књигу Породични живот учинити срећним, коју је објавио Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc., поглавља 7 до 9, „Деца — обавеза и награда“, „Улога родитеља“ и „Одгајати децу од најраније младости“.

[Слике на 10. страни]

Библијска начела помажу да се реше породични конфликти

[Слика на 13. страни]

Жртве треба да се повере способном пријатељу