Поглед у свет

Пренасељеност — зашто?

Зашто је пренасељеност тако честа у сиромашнијим земљама? У часопису Visão, Пауло Ногејра Нето (Paulo Nogueira Neto), бивши бразилски секретар за заштиту околине, дао је снажан одговор: „У Бразилу постоји једна прича. Кад су неког човека питали зашто има деветоро деце, он је рекао: ’Зато што троје умре кад су мали; троје оду у Сао Пауло, Рио де Жанеиро, или Бразил, а троје остану овде да се брину за нас кад остаримо.‘ Дете је социјално осигурање сиромашног становништва.“ Нето додаје злослутне речи: „То је лако запазити по целом свету: Где је сиромаштво, тамо је демографска експлозија. А ако се то настави, планета ће бити осуђена на пропаст. У свету с ограниченим природним богатствима, не можемо имати неограничени развој, уколико то није духовни, морални или научни.“

Смртоносне воде

Када је рат завршен, шта да се ради са свом неупотребљеном муницијом? Према немачким новинама Hannoversche Allgemeine, савезници су након другог светског рата измислили једноставан али кратковидан одговор: Бацити је у море. Новине извештавају да је између 700 000 и 1 500 000 тона муниције Трећег рајха депонирано на дну мора, а касније је додано нешто савезничке муниције. Места за одлагање одабрана су — али не и врло прецизно забележена — у Северном мору, Балтику и Скагераку. Иако је нешто од тог опасног отпада искоришћено 1950-их, сматра се да је остало око 500 000 тона. Сада расте забринутост због опасности које ствара тај подводни отпад. Владини рониоци испитују неке од локација и покушавају да утврде колико има муниције и колико је опасна. Неки експлозиви још су увек у употребљивом стању, а из неких у воду истичу опасне отровне материје, као што су оловна киселина, жива и ТНТ.

Покољ недужних

Најмање 1 383 деце у Сједињеним Америчким Државама убијено је током 1991. услед злостављања или занемаривања, извештава The Washington Post. Та умерена процена, коју је дао Национални одбор за превенцију злостављања деце, представља запањујућа четири смртна случаја деце, повезана са злостављањем, сваког дана, што је пораст од 50 посто у односу на протеклих шест година. Узроци пораста су различити. Неки специјалисти окривљују све горе економске услове — с изгубљеним пословима, ниским примањима и безнадношћу — за терање људи да искале своје фрустрације на тим беспомоћним жртвама. Post бележи да, иако је неколико случајева којима је дат велики публицитет укључивало беби-ситерке које су злостављале децу што су чувале, „специјалисти знају да стварни разлог иза бројака обично лежи ближе дому, код оца и мајке, оних који би требало да бебе највише воле“.

Нови католички катекизам

Ватикан је саопштио да ће након шест година припреме ускоро издати нови универзални катекизам. То је тек други пут у историји Католичке цркве да се катекизам објављује. Први универзални катекизам издат је 1566, након сабора у Тренту, и био је део настојања цркве да сузбије последице реформације. Француске новине Le Monde кажу да нови катекизам представља „уступак традиционалистичкој фракцији цркве, која још од Ватикана II води кампању за један јединствени катекизам који ће одражавати старије, традиционалније вредности“. Дајући своје службено одобравање тексту, папа Јован Павле II казао је да ће нови катекизам „пружити сигурну тачку као референцу у вези с припремом националних и дијецезних катекизама“.

Средовечни губе посао

„Ако имате више од 40, немојте ни помишљати да промените свој посао“, каже The Star, новине из Јонанесбурга у Јужноафричкој Републици. Многи радници у Јужноафричкој Републици су на „принудном одмору“ као последица економске кризе. Први који губе посао обично су старије особе које се приближавају пензији. Према статистичким подацима из Одељења за радну снагу, у Јужноафричкој Републици сваког месеца 37 500 људи изнад 50 година старости изгуби посао. „Јужноафричка ситуација не разликује се од иностраних трендова где мушкарци и жене изнад 55 година брзо постају угрожена врста на радном месту“, каже The Star. „Организација за економску сарадњу и развој каже да формално запослење за мушкарце и жене са 55 и више година излази из моде... Изузеци су старији људи у Јапану, од којих је 60 посто запослено.“