Млади питају...

Шта није у реду с мојом музиком?

„Мој тата каже: ’Угаси ту буку! Боле ме уши од тога!‘“ (један тинејџер).

„Нека реп музика је заиста, заиста одвратна“ (једна тинејџерка).

„ТО НИЈЕ тако страшна ствар“, жали се Џоди. „Зашто од музике праве тако велики проблем?“ Тринаестогодишња Лизет слаже се с тиме. „Па то је само песма“, тврди она.

Водиш ли и ти са својим родитељима непрестану борбу око музике? Ако је то случај, можда се сваки пут кад ставиш своју омиљену плочу или компакт диск суочаваш с приговорима, претњама и наредбама. („Мој тата каже: ’Угаси ту буку! Боле ме уши од тога!‘“ каже један тинејџер.) Уморан од препирања, можда сматраш да твоји родитељи праве проблем из ничега. „А шта је било кад су они били млади?“, приговара једна тинејџерка. „Зар нису и њихови родитељи сматрали да је њихова музика лоша?“

Има нешто у томе што је она рекла. Кроз читаву историју, старије и млађе генерације нагињале су неслагању у стварима које се тичу личног укуса. Зашто би ти онда морао престати да слушаш своју музику само зато што се она не свиђа твојим родитељима? Шта у ствари није у реду с твојом музиком?

Музика — њено место у животу

У ствари, нико не каже да је погрешно уживати у музици. Неки делови Библије — нарочито псалми — првобитно су били написани за певање. У библијским временима, музика је заузимала важно место у обожавању Бога (Псалам 149:3; 150:4). Музика је такође служила као средство за изражавање радости, узбуђења и туге (Постање 31:27; Судије 11:34; 1. Самуелова 18:6, 7; Матеј 9:23, 24). У данима Исуса Христа, музика је била уобичајена појава на друштвеним окупљањима; повећавала је уживање у догађају (Лука 15:25).

Музика и данас игра важну улогу — нарочито међу младима. The Journal of the American Medical Association примећује: „Од своје 12. до 18. године живота, просечан тинејџер одслуша 10 500 сати рок музике, што је само мало мање од укупног броја сати које проведе у разреду, од вртића па до факултета.“

Испитивања показују да већина младих у САД готово искључиво слуша рок и поп музику. (Због једноставности, термине „рок“ и „поп“ користићемо како бисмо означили скоро све музичке стилове који су популарни међу младима — од соул музике и новог таласа па све до репа и хеви метала.) Према делу The World Book Encyclopedia, „рок музика више није музика само младих Американаца. То је музика целога света“.

 Привлачност рок музике?

Зашто је рок музика тако популарна? Према књизи Youth Trends, рок служи као „заједнички језик свих младих“. Зато неки млади мисле да ће их, ако буду у току с оним што се догађа на музичкој сцени — тако што познају најновије групе и песме — други млади лакше прихватити. Музика међу младима представља оно што их повезује и пружа бескрајне теме за разговор.

Ипак, многи млади највише уживају у музици кад су сами. Да ли си имао тежак дан у школи? Онда си можда попут тинејџерке по имену Бри, која каже: „Седнем у своју собу, навијем гласно стерео уређај и само седим. То ме на неки начин ослобађа напетости и притиска.“ Иако рок музика често бива критикована као бучна и крештава, многе популарне песме заиста су мелодичне и угодно су аранжиране.

Међутим, за друге је чар у ритму. „Уз ту се музику најлакше игра“, објаснила је једна девојка када је била запитана зашто је поклоник реп музике. Али, многе привлаче и текстови. Написани нарочито за младе људе, текстови поп песама изражавају велику разноликост осећања и брига адолесцената. Реп музика нарочито се истиче по томе што се усредсређује на текућа питања, као што су расизам и социјалне неправде. „Упалим радио, а већина музике је бесмислена, доводи ме до лудила“, жали се тинејџер по имену Ден, цитиран у часопису Newsweek. „Реп садржи реалне приче и реалне ствари. Занимљив је за слушање.“

Међутим, порука те музике може бити оно што највише забрињава твоје родитеље.

Порука репа

Размотри, на пример, реп музику. У репу се текстови — улични сленг сложен у риму — изговарају, а не певају, уз пратњу снажног ритма. Наравно, у овој концепцији нема ничега што би било у потпуности лоше. Многе популарне песме кроз деценије садржавале су изговаране речи. Али реп музика често ову замисао доводи до неконвенционалних екстрема.

Реп (или хип-хоп) наводно је постао популаран 70-их година у малим њујоршким плесним клубовима, у које су залазили млади из центра града. Кад су диск-џокеји почели једноличним гласом да изговарају текстове (или да репују) на унапред снимљене деонице с ритмовима удараљки, плесачи су одговорили готово хистерично. Убрзо се реп музика са улица и подрумских клубова преселила на главне музичке токове. Разметљива имена репера, једнако дрска као што је и њихова музика — Public Enemy, M. C. Hammer и Vanilla Ice — ускоро су испунила етер својом трештавом врстом музике.

Занимљиво је да је, кад је репортер Пробудите се! упитао једну групу хришћанских младих из предграђа, у којој је било припадника свих раса, „Да ли многи од вас слушају реп?“, изненађујућа већина одговорила потврдно! Затим је упитао: „Шта вам се свиђа у репу?“ „Ритам“, одговорила је једна тинејџерка. „Он једноставно тече и лако га је слушати.“ „Уз њега можеш играти“, одговорила је друга. Следеће питање, међутим, наишло је на некако мање одушевљен одазив: „Да ли је нека реп музика неприкладна за хришћане?“

Након неугодне паузе, једна је девојка признала: „Нека реп музика је заиста, заиста одвратна.“ Остали су се нерадо сложили с њом. Заиста, показало се да су многи од тих младих били у забрињавајућој мери упознати с подугачком листом песама којима би имало шта да се приговори — песама које унапређују промискуитет и перверзију и то срамотно сликовитим терминима. Неки су признали да се многе од тих песама отворено служе псовањем.

Да, изгледа да велики део реп музике упућује поруку бунтовништва, насиља, беса, расизма и сексуалног јунаштва. Покретач репа Даниел Кодирон (Daniel Caudeiron), председник Black Music Association of Canada, који велича реп због тога што је та музика „неодољиво позитивна“, признаје да су многе реп песме „мизогинистичне [уперене против жена], заступају мушку доминацију, а повремено су и простачке“ (Maclean’s, 12. новембар 1990).

 Реперски животни стил

Истина, није сва реп музика неморална или насилна. Према једном чланку у The New York Timesu, неке песме посвећене су позитивним циљевима, као што је образовање, одвраћање од злоупотребе дроге и решавање социјалних невоља. Али, безазлени текстови пре могу бити названи изузецима него правилом. Кад је Newsweek оцењивао десет најбољих реп албума, користећи стандард сличан ономе који користи амерички систем за оцењивање филмова, само два албума оцењена су са „G“, што значи да су прикладни за најширу публику. Четири албума Newsweek је оценио са „R“ (само за одрасле), док су два због „простачког језика“ и експлицитног секса означена чак са „X“.

Поред тога, порука репа иде и даље од његових текстова. Реп је изазвао културну револуцију. Милиони тинејџера носе превелику одећу, одвезане високе патике, широки џинс, златне ланце, капе за безбол и тамне наочаре, што сачињава стандардну реперску одећу. Многи такође опонашају претерано гестикулисање и држање реп извођача. А на ужас родитеља и наставника, речи које саме по себи ништа не значе — заједљив улични жаргон који се велича у репу — увукле су се у свакодневни говор.

Реп исто тако може представљати побуну против неправде. Али, као целина, реп је такође култура побуне против божанских мерила понашања, облачења и говора. Да ли би неки хришћанин, због свог укуса у музици, желео да ризикује да буде увучен у такав сумњив животни стил?

Наравно, реп музика није једина врста музике која иде до крајњих екстрема. Часопис Time извештава: „У сваком подручју модерне америчке поп културе осећа се помало горак укус. Господари хеви-метала, Motley Crüe, призивају идоле сатанизма, а Beastie Boys на позорници симулишу мастурбацију.“ Библија је прорекла да „у последње дане... људи зли и заводљиви напредоваће увек у злу, варајући друге и саме себе“ (2. Тимотеју 3:1, 13). Да ли онда треба да те изненади чињеница да велики део данашње музике хришћанским младима упућује погрешну поруку?

Зато твоји родитељи с правом могу да буду веома забринути уколико уживаш у репу или неком другом екстремном облику рок музике. Можда се боје да ће ти стални контакт с таквом музиком штетити. Да ли је њихов страх оправдана? У нашем идућем броју обрадићемо ово питање.

[Слике на 17. страни]

Многи млади данас опонашају облачење и држање реп извођача