Планирање породице постаје глобално питање

„Планирање породице могло би многим људима донети више користи за мање новца од било које друге ’технологије‘ која данас стоји на располагању... А то би био случај чак и да не постоји ствар као што је проблем становништва.“ (The State of the World’s Children 1992).

У ПРОШЛОСТИ се сматрало пожељним имати много деце. Кад је пре скоро четири хиљаде година Ребека напустила Месопотамију да би се удала за Исака, њена мајка и њена браћа благословили су је речима: „Сестро наша, да се на хиљаде хиљада намножиш“ (Постање 24:60). Времена су се променила. Данас све више жена говори да желе имати мање деце.

„Била сам треће од седморо деце“, рекла је Бу, 22-годишња индонежанска мајка једне кћери. „Отац је продавао палмин сок у Клатену, централна Јава, и родитељи су подносили много тешкоћа док су настојали да подигну толико деце... Лакше је подићи породицу ако имаш само мали број деце.“

Родитељи широм света деле осећања слична Буиним. Све више брачних парова жели планирати када ће имати децу, колико ће их имати, у којим временским размацима и када ће престати да рађа децу. То показују статистике УН које указују да је добровољно коришћење контрацепцијских средстава у земљама у развоју нагло порасло, од 10 посто брачних парова који су их користили у 1960-им на 51 посто данас.

И владе су веома заинтересоване за унапређивање планирања породице. Више од половине земаља у развоју проводи програме за смањење пораста становништва. Фонд УН за популацијска питања процењује да се сада годишње троши укупно 4 500 000 000 долара на програме контроле пораста становништва. Власти се надају да ће се та сума до 2000. године удвостручити, како би се удовољило будућим захтевима.

Зашто су тако нације и појединци заинтересовани за контролу наталитета? И какво је хришћанско гледиште с обзиром на то важно питање? Следећа два чланка размотриће та питања.