Кућно школовање — да ли је то за вас?

„ЕКСЦЕНТРИЧНОСТ која је постала национални покрет.“ Тако је часопис Time недавно описао кућно школовање у Сједињеним Америчким Државама — растући тренд за који се заузимају они родитељи који верују да је најбоље образовање које дете може примити доступно у његовом или њеном дневном боравку, а не у традиционалној учионици.

Упркос томе што га неки још увек сматрају ексцентричним или чак раволуционарним, кућно школовање сваке године добија све више присталица. Истраживачи кажу да је број људи који користе кућно школовање скочио са око 15 000 године 1970, на 500 000 у 1990. Неке присталице кућног школовања тврде да данас преко милион породица у Сједињеним Америчким Државама своју децу школује код куће.

Групе присталица кућног школовања ничу и у Аустралији, Канади, Енглеској, Немачкој, Јапану и Новом Зеланду, што показује да се интерес за кућно школовање шири по целој земаљској кугли.

Зашто толико много родитеља доноси одлуку да своју децу поучава код куће? Колико је ефикасно кућно школовање? Да ли је тај избор вредан да га и ваша породица размотри?

У свом темељном концепту, кућно школовање није тако радикално као што се то можда чини. „Дом, а не школа, био је првобитни образовни центар“, напомињу Рејмонд и Дороти Мур у својој књизи Home-Spun Schools. „Све до прошлог века, највећи део деце која су похађала школу полазио је с 12 година или касније“.

Познате личности попут Џорџа Вашингтона, Абрахама Линколна, Томаса Џеферсона, Томаса Едисона, и Алберта Ајнштајна школовале су се код куће. У ствари, закони о обавезном школовању у Сједињеним Америчким Државама уведени су тек крајем 19. века. Тако, према аутору Керију Бенету Вилијамсону (Kerry Bennett Wiliamson) који је уједно и родитељ једног кућног школарца, кућно школовање није само нововремена мода већ „стари образовни стандард“. Заиста, кућно школовање било је стандард за већину људи у библијска времена.

Зашто то раде

Занимљиво је да National Catholic Reporter процењује да у САД од 50 до 90 посто родитеља који практикују кућно школовање чини то из религиозних разлога. Ти родитељи су уопште забринути за заштиту своје деце од онога што они разумеју као атеистички утицаји у школама. „Кичма покрета кућног школовања је заједница Хришћанских фундаменталиста, која верује да се у учионицама религија или злоупотребљава или пак игнорише“, рекао је часопис Time.

 Други родитељи повукли су своју децу из јавних школа како би их сачували од излагања штетним неморалним утицајима у раним годинама. „Због неморала у школама, ствари су у великој мери измицале контроли“, рекао је један хришћанин који је пре неколико година одлучио да он и његова жена своју децу школују код куће. „Били смо забринути за нашу децу и због јадног стања ствари у школи.“

Понекад родитељи изабирају кућно школовање због образовних уместо идеолошких разлога. Доста им је пренатрпаних учионица, ниских стандарда образовања и проблема са сигурношћу који преовладавају у многим јавним школама. Разочарани често не баш сјајним резултатима институционалног поучавања, они верују да својој деци могу више помоћи ако им поклањају појединачну пажњу, што кућно школовање омогућује.

Објашњавајући зашто неки више воле кућно школовање, књига Home Schools: An Alternative тврди: „Родитељи [који школују код куће] 100% су заокупљени својом децом... Они своју пажњу могу да посвете образовању свог властитог детета.“

Да ли је делотворно?

Они који се залажу за кућно школовање говоре да деца ефикасније уче код куће јер су лекције уткане у сваки аспект дневних породичних активности. „Многе породице почињу с уџбеником из математике, али онда открију да се лекције могу научити кроз свакодневна искуства“, пише Џејн А. Авнер (Jane A. Avner) у часопису School Library Journal. „Куповање и обрачунавање стања на чековној књижици, на пример, могу помоћи њиховим ученицима да схвате начин руковања новцем, док су поправке у кући одличан буквар из мерења.“

Колико се ефикасним показало кућно школовање? Неке студије су показале да на стандардизованим испитима за проверу знања кућни школарци добијају оцене једнаке или више од државног просека. Али, такви резултати не морају да значе да су кућни школарци боље образовани од конвенционално школоване деце.

 „Садашњи докази су неуверљиви“, каже књига The Home School Manual. „Примарни проблем са свим таквим студијама је тај да су резултати тестова значајног броја кућних школараца недоступни истраживачу.“

Нема „правих емпиријских доказа на располагању“ који би уверљиво доказали да је кућно школовање теоретски надмоћнија метода образовања, објашњава The Home School Manual. „И док кућним школарцима обично добро иде, прави истраживачки програм требало би да покаже да ниједна разлика није настала услед других фактора.“

Многи су још увек скептични

Кућно школовање има и своје критичаре. Многи школски службеници изражавају забринутост због недоследног квалитета образовања које се нуди кроз настојања кућне школе. Часопис Time о томе се изразио на следећи начин: „Добре намере не морају аутоматски разултовати добрим образовањем.“

Из тог разлога, кад их родитељи обавесте о својим плановима да сами поучавају своју децу, школске установе понекад нису спремне на сарадњу, или чак показују непријатељски став. И док неке школске области последњих година предузимају напоре како би тесније сарађивале с онима који школују децу код куће, друге образовне установе остају скептичне. И Национално удружење управитеља основних школа и Национално удружење за образовање (NEA) заузели су став против кућног школовања, бојећи се да неки родитељи можда нису способни да обезбеде адекватно кућно образовање. Према изјави у вези са службеним ставом NEA-e „програми за кућно школовање не могу ученику да пруже обимно образовно искуство“.

Поборници кућног школовања кажу да родитељима не треба факултетска диплома да би били добри учитељи. „Родитељи не треба да знају све одговоре да би охрабрили своју децу да потраже одговоре на њихова питања“, каже књига Home Schooling—Answering Questions. Деца се могу упутити на одговарајући извор материјала. Родитељи и деца могу да уче заједно. А где је потребно додатно поучавање или стручност на неком подручју, могу се на одређено време унајмити приватни учитељи.

Критичари такође тврде да су деца која се школују код куће превише изолована и лишена нормалног дружења с другом децом свог узраста. Још једном, то је закључак који поборници без поговора одбијају. „Та деца нису друштвено изолована“, каже Брајан Реј (Brian Ray), директор Националног института за истраживање кућног образовања. „Кућни школарци обично врше посете зоолошким вртовима или уметничким галеријама. Они се играју у суседству баш као и остала деца. Представа да су закључани у ормар од осам ујутро до десет навече једноставно није исправна.“

Да ли је то за вас?

Кућно школовање захтева „не само храброст, већ и снагу, инвентивност и добре живце“, каже Christianity Today. Зато ако размишљате о кућном школовању, размислите реално о обавезама које су у то укључене. Биће потребни марљиви напори и добра организација да би се, поред омогућавања дневног програма учења за децу, обављали кућни послови и испуњавале друге породичне одговорности. „Може вам се догодити да тако напорно радите да бисте најрадије одустали“, рекао је Брајан Реј. „То тражи веома много.“

Надаље, сазнајте какви су закони у вези с кућним школовањем у вашем подручју. На пример, у Сједињеним Америчким Државама кућно школовање легализовано је у свих 50 држава, али нивои прописа поприлично варирају. У неким местима, поучавање свог детета код куће значи да једноставно обавестите директора локалне школе и испуните формулар од једне стране. У другим државама родитељ мора положити испит за наставника како би испуњавао предуслове за кућно школовање. Утврдите каква је локална политика како бисте могли удовољити свим законским захтевима.

Затим размотрите трошкове. Куповање материјала потребног за поучавање  представља један од највећих изазова у кућном школовању — посебно ако су новчана средства ограничена. „Ви сте лака мета за снабдеваче образовним материјалима“, упозорава A Survivor’s Guide to Home Schooling.

Иако неки снабдевачи наплаћују скромну школарину, други програми за кућно школовање коштају стотине долара. Стандардизовани тестови, које у неким државама кућни школарци морају да полажу сваке године, могу коштати и до 50 долара сваки. Из године у годину биће потребни нови уџбеници, радне свеске и други материјали, тако да је неопходан пажљиво планиран буџет за кућно школовање.

Наравно, нису сви родитељи спремни или у могућности да уложе време, напоре и новац за које стручњаци кажу да су потребни како би кућно школовање било успешно. „Кућно школовање није за свакога“, каже једна 14-годишња девојчица која се са 7 година почела школовати код куће. „То захтева праве околности, прави став и праве родитеље.“ Самодисциплина — и од стране родитеља и од стране детета — такође се може додати листи. Човек кога смо раније цитирали рекао је како је, да би кућно школовање било успешно, „потребно снажно ангажовање“. Он је наставио: „Бити у стању да томе посветите време и енергију и издржите до краја, прави је изазов.“

Чак и ватрени подупиратељи кућног образовања признају да се кућно школовање понекад проводи на неделотворан или чак неодговоран начин. Заиста, сваке године неки напори у вези с кућним школовањем пропадну, чиме деца буду лоше припремљена за суочавање с будућим образовним изазовима.

Надаље, родитељи не треба да се заваравају мислећи да ће кућно школовање само за себе заштитити њихову децу од неморалних утицаја који се могу наћи у јавним школама. Не постоји начин да се неко у потпуности заштити од контакта са светом. Поред формалног школовања, многи други фактори обликују дететово размишљање, укључујући родитељски пример, друштво, забаву и како лични тако и породични библијски студиј. Без марљивог обучавања на свим тим подручјима, ниједан образовни програм неће се показати успешним у подизању хришћанске деце.

Истина, неки су родитељи приметили да је кућно школовање допринело духовном напретку њихове деце. Али, не треба заборавити да многи хришћански млади који иду у јавне школе такође добро духовно напредују. У многим случајевима, родитељи су постигли добре резултате тесно сарађујући с њиховим локалним школским одборима како би се уверили да њихова деца добијају квалитетно образовање.

Родитељи, који су коначно и одговорни за исправно образовање и обучавање своје властите деце, треба сами да донесу одлуку о врсти школовања за коју сматрају да ће највише користити њиховој породици. Зато пажљиво одмерите све факторе пре него што одлучите да ли сте спремни да прихватите изазов поучавања своје деце код куће.

[Истакнути текст на 12. страни]

„Деца треба да се држе временског распореда као да су у школи.“

Ц. Ф. Л., родитељ који поучава кћерку код куће

[Слике на 10. страни]

Само ви можете одлучити шта је најбоље за вашу децу — јавно школовање или кућно школовање