1. део

Наука — трагање човечанства за истином

„ПОЗНАЋЕТЕ истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32). Ове мудре речи које се често цитирају изговорио је човек кога милиони сматрају највећим човеком који је икада живео. a Иако је тај говорник указивао на религиозну истину, у одређеним аспектима, истина на било ком подручју активности може ослободити људе.

Научна истина, на пример, ослободила је људе од многих нетачних представа, попут оне да је Земља равна плоча, да је Земља центар свемира, да је топлина течност названа калорик, да загађени ваздух проузрокује епидемије, и да је атом најмања честица материје. Практична примена научних истина у индустрији, као и на подручјима комуникације и транспорта, ослободила је људе непотребног мучења и, у одређеној мери, временских и просторних ограничења. Научне истине примењене у превентивној медицини и здравству помогле су да се људи ослободе превремене смрти или морбидног страха од болести.

Наука — шта је то?

Према делу The World Book Encyclopedia, „наука обухвата широко подручје људског знања које се бави чињеницама које су повезане принципима (правилима)“. Разумљиво, постоје различите врсте наука. Књига The Scientist наводи: „Теоретски гледано, скоро свака врста знања може бити учињена научном, пошто, према дефиницији, нека грана знања постаје наука кад се изучава у духу научне методе.“

То доводи до извесних потешкоћа приликом дефинисања, уз одређену тачност, где једна наука почиње а друга завршава. У ствари, према делу The World Book Encyclopedia, „у неким се случајевима науке могу преклапати у толикој мери да су уведена интердисциплинарна подручја која повезују делове две или више науке“. Међутим, већина приручника говори о четири главне поделе: физичке науке, биолошке науке, друштвене науке и науке математике и логике.

Математика наука? Да, без неке јединствене методе мерења, неког начина одређивања колико је нешто велико, колико мало, колико пуно, колико мало, колико близу, колико далеко, колико топло и колико хладно, продуктивно научно истраживање било би немогуће. Зато математика није без разлога названа „Краљицом и Слушкињом свих наука“.

 Што се тиче физичких наука, оне укључују хемију, физику и астрономију. Главне биолошке науке су ботаника и зоологија, док друштвене науке укључују антропологију, социологију, економију, политичке науке и психологију. (Види оквир на 8. страни.)

Мора се направити разлика између чисте науке и примењене науке. Прва се бави искључиво научним чињеницама и самим принципима; друга се бави њиховом практичном применом. Данас је примењена наука позната и као технологија.

Учење методом покушаја и погрешке

И религија и наука су примери жеље човечанства да упозна истину. Али, постоји значајна разлика у томе како се религиозна истина тражи из једног извора а научна истина из другог. Трагалац за религиозном истином вероватно ће се обратити Библији, Курану, Талмуду, Ведама или Трипитаки, зависно од тога да ли је хришћанин, муслиман, Јевреј, хиндус или будист. Тамо ће наћи оно што његова религија сматра откривењем религиозне истине, која можда потиче из божанског извора и због тога се на њу гледа као на коначни ауторитет.

Међутим, трагалац за научном истином нема такав коначни ауторитет коме би могао да се обрати — ни књигу ни особу. Научна истина није откривена; она се проналази. То условљава систем покушаја и погрешке, где се трагалац за научном истином често пронађе у бесплодном настојању. Али, систематски следећи четири корака, он наставља према плодној потрази. (Види оквир „Долажење до истине на научни начин.“) Међутим, научне победе славе се на рушевинама научних пораза, пошто се раније прихваћена гледишта одбацују како би направила места за нова гледишта која су ближа тачнима.

Упркос тој методи која је понекад успешна а понекад није, научници су кроз векове сакупили задивљујућу количину научног спознања. Иако су често били у заблуди, били су у стању да коригују многе нетачне закључке пре него што је почињена озбиљна штета. У ствари, све док нетачно спознање остаје унутар подручја чисте науке, опасност од наношења озбиљне штете је минимална. Али кад се покушава озбиљно неисправна чиста наука претворити у примењену науку, резултати могу бити катастрофални.

Узмите, на пример, научно знање које је омогућило развој инсектицида. Они су били врло цењени све док даљња научна истраживања нису открила да неки од њих остављају иза себе остатке који су штетни за људско здравље. У неким заједницама близу Аралског мора, које се налази у Узбекистану и Казахстану, утврђена је  веза између распрострањене употребе таквих инсектицида и стопе рака једњака која је седам пута већа од националног просека.

Због користи коју су пружали, аеросол спрејеви постали су врло популарни — док научна истраживања нису указала да су они доприносили уништавању Земљиног заштитног озонског омотача, у ствари много брже него што се то некад мислило. Дакле, потрага за истином је процес који траје. Данашње научне „истине“ могу сутра бити погрешне, и можда чак опасне, јучерашње идеје.

Зашто наука треба да нас интересује

Наука и технологија биле су веома укључене у стварање структуре нашег савременог света. Фредерик Зајц (Frederick Seitz), бивши председник америчке Националне академије наука, рекао је: „Наука, која је започела првенствено као авантура ума, сада постаје један од главних стубова нашег начина живота.“ Дакле, научно истраживање данас је постало синоним за прогрес. Свако ко доводи у питање најновије научне развоје излаже се опасности да буде означен као „антипрогресиван“. Уосталом, оно што неки називају научним прогресом за њих је оно што раздваја цивилизовано од нецивилизованог.

Није онда никакво чудо што је британски песник из 20. века В. Х. Одн (W. H. Auden) приметио: „Прави људи од акције у наше време, они који мењају свет, нису политичари и државници, већ научници.“

Мало људи ће порицати да је свету потребна трансформација. Али, да ли је наука дорасла том задатку? Може ли она да открије научне истине које су неопходне како би се изашло на крај с јединственим изазовима које поставља 21. век? И да ли се те истине могу научити довољно брзо да људе ослободе страха од претеће глобалне катастрофе?

Лајнес Полинг (Linus Pauling), двоструки добитник Нобелове награде, рекао је: „Свако ко живи у свету треба да има одређено разумевање о природи и деловању науке.“ Да бисмо нашим читаоцима пружили нешто од тог неопходног разумевања објављујемо серију чланака „Наука — трагање човечанства за истином.“ Прочитајте 2. део, у нашем следећем броју.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

ДОЛАЖЕЊЕ ДО ИСТИНЕ НА НАУЧНИ НАЧИН

1. Посматрај шта се догађа.

2. На темељу тих посматрања, обликуј теорију с обзиром на оно што би могло да буде истинито.

3. Испитај теорију даљњим посматрањима и експериментима.

4. Пажљиво посматрај како би видео да ли се предвиђања која се темеље на тој теорији обистињују.

[Оквир⁄Слике на 8. страни]

ДЕФИНИСАЊЕ НАУКА

АНТРОПОЛОГИЈА је проучавање људи како се виде с биолошких, социјалних и културних гледишта.

АСТРОНОМИЈА је проучавање звезда, планета и других природних објеката у свемиру.

БИОЛОГИЈА је проучавање начина функционисања живих бића и класификације биљака и животиња.

БОТАНИКА, једна од две главне гране биологије, јесте проучавање биљног света.

ХЕМИЈА је проучавање својстава и састава супстанција̂ и начина на који реагују једна с другом.

МАТЕМАТИКА је проучавање бројева, количина, облика и односа.

ФИЗИКА је проучавање сила и својстава као што су светло, звук, притисак и гравитација.

ПСИХОЛОГИЈА је проучавање људског ума и разлога људског понашања.

ЗООЛОГИЈА, друга главна грана биологије, јесте проучавање животињског света.