Поглед у свет

„Трагедија унутар Трагедије“

Недавни семинар, који је у Риму организовала Светска здравствена организација и Међународни центар за истраживање и помоћ, открио је „подужи списак монструозности, расипништва и невероватних грешака, за које је редовно крива моћна међународна машинерија за помоћ“, каже Economia, додатак новинама Corriere della Sera. Овај списак укључује дијеталне бомбоне послате у глађу погођену Етиопију; летње шаторе послате после земљотреса у Анадолију, Турска, где је термометар показивао −12° C; лекове чији је рок трајања истекао; и вакцине за које је неопходно хлађење, послате у места у којима нема електричне енергије. Залихе за помоћ често остају у магацинима недистрибуисане, или не доспевају до оних којима су потребне. Зашто се овакве грубе грешке настављају? Economia каже: „Међународна помоћ треба да произведе видљиве, и ако је могуће, спектакуларне резултате... Јавно мњење то захтева, и зато и није важно ако она, скоро у сваком случају, само расипа новац.“ Стручњаци то називају „трагедијом унутар трагедије“.

Мексико и Католичка црква

Након више од 130 година раскида, 21. септембра 1992. Мексико и Ватикан су обновили потпуне дипломатске односе. Ово је уследило после предлога председника Карлоса Салинаса де Гортарија да измене Устав и врате религиозним групама права, која су им одузета након револуције из 1910. „Већина тих права првобитно су укинута између 1856. и 1861. кад су побуњенички либерали, жељни да обуздају огромну моћ Католичке цркве, прекинули државне везе са Светом столицом“, запажа The New York Times. Међутим, већина забрана дуго је игнорисана. Устав је, ипак, остао непромењен, јер су многи Мексиканци још увек били неповерљиви према моћи Католичке цркве. Сада, све цркве имају дефинисани законски статус, право да спроводе религиозну поуку, и могу поседовати имовину.

Благо које нестаје

У последњих 12 година, Русија губи чак 90 посто својих уметничких вредности, као што су слике и иконе, према истражном извештају у Moscow News. У 1990. царински службеници су конфисковали право богатство у народној уметности, златницима, и религиозним предметима. Међутим, то је само делић — можда од 2 до 5 процената — укупно прокријумчарене робе. Moscow News потврђују да око 40 кријумчарских дружина, организованих претежно у Немачкој и Италији, тренутно ради унутар Русије. Највредније ствари они чисте и обнављају, а затим их шаљу да би се продале у богатим земљама.

Најзад извињење

Папа Јован Павле II упутио је Галилеју „свечано извињење“. До сада је католичка црква сматрала прослављеног физичара човеком „осуђеним од стране Свете Инквизиције“ 1633. због инсистирања да се Земља креће око Сунца. Сада, 360 година касније, папа је покушао да заврши случај једном заувек, свечаним говором пред папском Академијом наука. Али, према италијанским новинама Corriere della Sera, папа се чак ни у овој прилици није уздржао од поновног тврђења да Галилеј није био у праву барем у једној ствари. Изгледа да је физичар одбио „предлог“ да своје закључке представи као хипотезу док не буде „необоривог доказа“.

Родитељи плаћају због недостатка дисциплине

Суд у Токију, Јапан, недавно је одлучио да родитељи тројице тинејџерских чланова мотоциклистичке банде морају учествовати у плаћању за злочине њихове деце. Дечаци су тукли и више пута шутнули човека у стомак, након што се жалио на буку њихових мотоцикала. Месец дана касније човек је умро. „Злочин је био продужетак начина живота који су четворица младића водила, увек изнова не присуствујући школским часовима, пијући, пушећи и возећи мотоцикле“, Mainichi Daily News цитирале су судију како говори. „Док су потпуно били свесни какав начин живота њихови синови воде, родитељи чланова банде их нису дисциплиновали“, рекао је и наредио родитељима да плате укупно 83 000 000 јена (скоро 700 000 америчких долара) на име одштете породици преминулог човека.

Дуги, срећни бракови

„То је застарело правило: чини све по Десет заповести и живи затим увек срећно“, гунђао је психолог Гари Шонер (Gary Schoener) у недавном издању часописа Newsweek. Шта је био предмет његовог презира? Нашироко објављени подаци из испитивања скоро 6 000 особа, који показују да су старији, венчани парови срећнији од младих невенчаних особа које су сексуално промискуитетне. Налази, које Шонер одбацује као промаријажне и моралистичке, показују да, док учесталост сексуалних односа унеколико опада с годинама, најсрећнији испитани људи били су старији парови који су још увек сматрали да су њихови супружници „физички врло привлачни“, и још увек уживали у интимности на редовитој основи. Друга истраживања показују да је вероватније да ће они који контролишу своју тежину и редовно вежбају, остати сексуално активни у својим каснијим годинама.