Поглед у свет

Абортуси убијају и мајке

Процењује се да „сваког минута једна жена умре због последица трудноће и порођаја“, извештава часопис Choices. Часопис додаје да „преко пола милиона мајки сваке године умре од узрока повезаних с трудноћом. А за сваку жену која умре, 100 других остаје болесно или онеспособљено“. Отприлике 1 од сваке 73 жене у Латинској Америци умире од компликација у трудноћи. У Азији, процењено је да 1 од сваке 54 жене умире; а у Африци, 1 од 21. Ове бројке су веома високе кад се упореде с размером од 1 у сваких 10 000 у западној Европи. Узроци смртних случајева повезаних с трудноћом укључују „абортусе, који су сами одговорни за више од 200 000 од 500 000 мајчинских смрти што се сваке године дешавају широм света,“ приметио је Choices.

Пушачко загађење

Да ли пушење цигарета побољшава способност размишљања? Многи пушачи тврде да побољшава. Међутим, недавно истраживање у Сједињеним Америчким Државама показује управо супротно. Пушење смањује концентрацију и оштећује дуготрајну меморију, каже Guardian Weekly у извештају о једној студији проведеној на колеџу Вашингтон у Мериленду. Такође је утврђено да пушење продужава време реакције. У тесту возачких вештина, установљено је да пушачи 3.5 пута вероватније него непушачи могу да имају саобраћајне незгоде. Разлог? Доктори сумњају да дугорочно пушење може утицати на снабдевање крвљу површина мозга које обрађују информације.

Гурање планете до ивице

Текући светски годишњи пораст становништва износи скоро 100 милиона, и процењује се да ће до 2050. године, укупан број становника Земље бити 10 милијарди, каже један извештај из British Medical Journal. Краљевско друштво Лондона и Национална академија наука САД објавили су нечувену заједничку изјаву која каже да такав пораст прети околини с непоправљивом штетом. То би нарочито било истина кад би земље у развоју, где се дешава највећи део пораста, трошиле средства у истој мери као и развијени свет. Академије су предложиле централну улогу за науку и технологију али су рекле да није разборито ослонити се само на њих „да реше проблеме које ствара рапидни пораст становништва, расипна потрошња средстава, и штетне људске навике.“ Ако се ништа не промени, стајало је у изјави, „наука и технологија може да не буде у стању да спречи ни непоправљиву деградацију околине нити продужено сиромаштво за већи део света.“ „Ако не спроведемо озбиљне покушаје да контролишемо становништво све друго постаје секундарно“, рекао је сер Мајкл Атија (Sir Michael Atiyah), председник Краљевског друштва Лондона.

Пад на испиту поштења

Оклопљени камион који транспортује вреће с новцем из банке New York City случајно је испустио две вреће на једном од најпрометнијих аутопутева у граду. Саобраћај је изненада заустављен. Вреће „су се распукле, засипајући возаче неколико минута доларским новчаницама“, извештава Newsday. Од више од 300 000 долара у врећама, сакупљено је само неких 3 500. Уопштено, у Њујорку је противзаконито задржати нађени новац кад сума прелази 20 долара. Описујући случај, један службеник је рекао: „Личило је на бацање парчета меса ајкулама. Људи су управо отимали новац једни од других.“ Неко је предложио полицијском представнику да успоставе специјалан телефонски број за оне који су желели да врате новац. Представник је наводно „за тренутак изгледао запањено а затим се смејао“.

Ко жели децу?

„Узми децу драги, ја ћу кеш.“ Овај наслов из Mainichi Daily News сумирао је одговоре многих Јапанки у вези с тим шта би желеле да задрже ако би се икада развеле. Према недавном истраживању Хакуходоа, једне рекламне компаније, три приоритета на врху су уштеђевине у банци, кеш, и викендице. Као четврто дошли су синови, које су следиле ћерке, затим куће, телевизори, уметничка дела, и ташне. Очеви такође имају мало времена за своју децу. Одвојено истраживање банке Токаи пронашло је да 69 посто јапанских очева каже да су презаузети послом да би потрошили време причајући са својом децом. У ствари, 22 посто каже да ионако немају ништа заједничко о чему би разговарали са својом децом.