Брак — зашто га многи напуштају

УСРЕДСРЕЂУЈУЋИ се на развод у Хонгконгу, где источњачке и западњачке културе постоје једне уз друге, Asia Magazine је приметио: „Недостатак комуникације, неверност, сексуалне потешкоће и неусклађеност јесу фактори који су обично у срцу брачних сукоба и кинеских и западњачких парова.“ Прича је иста и другде у свету.

И мушкарци и жене с менталитетом ’прво каријера‘, брзи су да жртвују своје породице ради свог посла. На тај начин, они затварају капке на породичној комуникацији. Уморан после радног дана, муж се удубљује у читање новина. Јуничи и његова жена водили су три ресторана и радили од осам ујутро до десет навече на различитим местима. „Комуникација између нас као између мужа и жене практично није постојала“, признаје Јуничи. Овај недостатак комуникације водио је до озбиљних брачних проблема

Још један фактор који води до кидања брачних веза јесте гледиште људи на ванбрачни секс. Секс ван брака је данас толико узео маха да је 20 посто мушкараца и 8 посто жена који су се одазвали на анкету спроведену у Јапану признало да су у минулим годинама имали сексуалне контакте ван њихових моногамних односа. Није неуобичајен пример жене од каријере у Јапану која је излазила с другим мушкарцима осим њеног мужа. Она је летела од једног човека ка другом мислећи, „Ако мој муж сазна, једноставно ћу се развести“. Модерно друштво затвара очи пред таквим аферама.

То исто друштво унапређује став ’прво ја‘, тако да и муж и жена постају самољубиви, што заузврат води до неусклађености, још једног узрока развода̂. „Ми смо се као пар  могли раставити било кад“, каже Кијоко. „Чим смо се венчали, мој муж ми је рекао да будем робот и да радим како ми се каже. Кад су ствари за њега ишле добро, није било тако лоше, али кад је кренуло лоше, он не би признао своје грешке и за све би кривио друге. И мене је требало кривити, јер сам се обично бунила против ауторитета. Налазила сам да ми је веома тешко да слушам свог мужа кад би био неправедан.“

Остали узроци развода су насиље и пијанство, финансијски проблеми, потешкоће с родбином, и ментално злостављање.

Шта је иза свега тога?

Колико год да су узроци развода различити, постоји нешто више иза његовог бујања широм света. Иако Исток за своје бољке окривљује утицај Западног друштва, прихватање развода на Западу јесте недавни феномен. У ствари, разводи су се у Сједињеним Америчким Државама утростручили а у Британији учетворостручили само у протеклих неколико деценија. Ендру Џ. Черлин (Andrew J. Cherlin) из Градског института (истраживачке организације која испитује социјалне и економске проблеме у Сједињеним Америчким Државама), иако признаје да се узроци пораста броја развода̂ не разумеју добро, наводи да су „растућа економска независност жена“ и „преокрети у ставовима читавог друштва“ међу оним чиниоцима што узрокују тај тренд.

За жене у Сједињеним Америчким Државама, као и за оне у другим индустријализованим земљама, бити удата и радити ван свог дома није више необично. Међутим, мужевљев део кућних послова веома се споро повећава. Није чудо што неке жене мрмљају: „Оно што свакој запосленој жени највише треба јесте једна жена!“

Док жене изгарају од посла перући, чистећи, припремајући оброке, и бринући се за децу, у Сједињеним Америчким Државама „многи мушкарци лепо проводе време у ’глуварењу‘“, каже књига The Changing American Family and Public Policy. То је примећено по читавом свету, кажу антрополози. У Јапану није необично да мушкарци после посла изађу у друштво. Они тврде да је то морање ради глатких међуљудских односа на њиховом радном месту, а игноришу глатке међуљудске односе код куће. Пошто су мушкарци, према својој логици, храниоци, жене и деца не треба да приговарају. Међутим, уз све више запослених жена, такво размишљање се показује као пуко изговарање.

Други главни фактор који доприноси брачном неуспеху јесу „преокрети у ставовима читавог друштва“ или, како то Journal of Marriage and the Family каже, „нестајање идеала о трајности брака“. За младе и младожење из 1990-тих, традиционални брачни завет „док нас смрт не раздвоји“ више нема то значење. Они даље траже бољег супружника. Ако је то начин на који нововенчани парови гледају на своју везу, колико ће она бити јака?

Ове друштвене промене уопште не изненађују истраживаче Библије. Ова инспирисана књига открива да од 1914. живимо у „последњим данима“, ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘. Људи су „љубитељи себе,... незахвални, нелојални, без природне наклоности, затворени за било какав договор“ (2. Тимотеју 3:1-3, New World Translation). Дакле за људе који воле себе више него своје супружнике, који постају нелојални својим брачним друговима, и који не могу да дођу до било каквог договора у свом браку, развод постаје једини излаз из њихових брачних проблема.

Врата за срећнији живот?

У већини случајева, развод се није доказао да представља врата за срећу. a „Развод је варљив“, каже Џудит Валерстајн (Judith Wallerstein), истраживач менталног здравља, након петнаестогодишњег испитивања 60 разведених парова. „Законски то је само један догађај, али психолошки то је ланац — некада бескрајан ланац — догађаја, сељења и радикално мењајућих односа што  се нижу кроз време. „Њена испитивања показују да једна четвртина жена и једна петина мушкараца нису вратили своје животе у нормалан колосек деценију после развода.

Нарочито су рањива деца разведених. Из истог истраживања Валерстајн је утврдила да је практично за сву обухваћену децу, развод имао „снажне и сасвим непредвидиве последице“. Нека деца која поричу било каква негативна осећања приликом развода њихових родитеља могу изненада да открију како такве емоције излазе на површину касније у њиховим животима када траже брачног партнера.

Ово не треба да се подразумева како све жртве развода никада неће наћи срећу, јер неке је налазе. Код њих, подиже се једна преобликована личност, обично из пепела старе. На пример, кад је једном свршено са шоком због развода и пратећом тугом и сумњама у вези са сопственом вредношћу, недужни супружник може изаћи из тог тешког искушења као јача, виталнија, целовита особа.

Једна жена коју је муж оставио ради друге жене објашњава да након што бол и гнев почну да јењавају, „откриваш да си другачија изнутра. Твоја осећања су се променила. Више никад не можеш бити особа која си била раније“. Она саветује: „Узми времена да поново упознаш себе као индивидуу. У браку супружници уопште обуздавају своје склоности и жеље приклањајући се другој особи, али после развода, треба узети времена да бисте пронашли шта су сада ваше склоности и несклоности. Ако закопавате своја осећања, закопавате их жива. Једног дана она ће се вратити, и мораћете да се суочите с њима. Дакле, могли бисте се ионако суочити с осећањима и пребродити их.“

Због јачајуће свесности о тим проблемима које развод доноси, он постаје мање атрактиван као могућност избора. Часопис Time извешава да растућа мањина саветника сада охрабрује парове у невољи: „Останите заједно“. Дејвид Елкајнд (David Elkind) са универзитета Туфтс писао је: „Искусити развод је донекле налик томе кад сломите ногу на скијању: Без обзира колико је других људи у одмаралишту сломило ногу, ваша сломљена нога не боли ништа мање.“

Развод није лагодан излаз из брачних проблема. Који је, онда, бољи начин за решавање брачних несугласица?

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Данас парови често не могу међусобно да комуницирају