Млади питају...

Да ли је погрешно сањарити?

Последња ствар које се сећаш био је глас твог наставника како једнолично говори о алгебарским једначинама, али ти више ниси у учионици; твој ум одлази до плаже коју је твоја породица посетила прошлог лета. Осећаш врели песак и топло сунце. Чујеш звук таласа што се разбијају о обалу, звук деце која се играју, звук... кикотања школских другова? Да, твоја пријатна уобразиља се расплињава и на њеном месту стоји разљућени наставник, с руком на куку, тражећи одговор на питање које ниси чуо.

САЊАРЕЊЕ — оно је тако уобичајено међу свим врстама људи, младим и старим, да га је један проминентни истраживач назвао „једном од главних карактеристика људског живота“. Неки верују да сањарење у неком облику заузима чак трећину времена кад смо будни. Научници нису потпуно сигурни како се и зашто формирају ове несталне мисли, нити се уопштено слажу шта је са̂мо сањарење. Један речник сањарење дефинише као „пријатну замишљену... творевину маште“. Међутим, многи истраживачи је дефинишу широко, да обухвати практично било коју врсту будне фантазије или несвесне мисли — било да је пријатна или непријатна. У овом чланку, користићемо тај израз у његовом најширем значењу, укључујући не само несвесне замахе маште већ и оне хотимичније.

Према томе, нису сва сањарења необични, живописни замаси фантазије. Многа су једноставно пријатне екскурзије у нечију прошлост. У једном чланку часописа Parents, др Џејмс Комер (James Comer) наводи своје сопствено искуство са сањарењима — таквим као кад се приликом вожње кући после тешког дана у канцеларији, у мислима враћа свом победничком шуту на кошаркашком игралишту као тинејџер. „Неважна ствар, можда, али то ми ипак помаже да се добро осећам“, примећује он. Други пак користе сањарења да им помогну да планирају своју будућност. „Пуно сам сањарио о томе да постанем међународно признат музичар“, присећа се један човек који је заиста постао популарни џез музичар и композитор.

Ипак, изгледа да се већина сањарења усредсређује на обичне свакодневне догађаје — школа, друштвени скупови, домаћи задатак. Понекад људи могу намерно да замишљају такве ствари да би разбили досаду беживотне школске лекције или монотонију кућног посла. Друга сањарења долазе спонтано. Реч, звук, или визуелни призор изненада их подсећају на неку текућу бригу, неко прошло задовољство, или неки будући подухват, и њихов ум почиње да лута. Библија каже: „Снови од многих брига долазе“ (Проповедник 5:2 [5:3, Даничић-Караџић]). Стварно, онај ко је преокупиран својим личним стварима и  амбицијама може бити практично изједен материјалистичким сањарењима.

Ипак, колико год би дневне уобразиље могле бити пријатне, оне исто тако могу сметати твојој концентрацији на хришћанским састанцима, у школи, или на послу. Неке фантазије чак могу бити неприкладне — или штетне. Да ли је сањарење, дакле, навика с којом треба да прекинеш?

Опасно по твоје ментално здравље?

У прошлим временима, здравствени радници за ментално здравље, доктори и васпитачи гледали су на сањарење с презиром. Зато је једном младићу психотерапеут рекао: „Морамо вам помоћи да престанете да сањарите.“ Према истраживачу др Ерику Клингеру (Eric Klinger), такав савет уопштено је био заснован на теоријама такозваног оца психоанализе, Сигмунда Фројда, који је сањарење сматрао детињастим и неуротичним. Тако је један психолошки уџбеник тврдио: „Сањарење је често резултат прекида или недостатка интереса за нечију садашњу околину, и сигурно јесте повлачење од реалности.“ Генерација васпитача и здравствених радника за ментално здравље поучавана је да сво сањарење треба обуздати. Тврдило се да претерано сањарење чак може довести до шизофреније.

Фројдовске теорије, међутим, узмичу пред закључцима опсежног истраживања. У својој књизи Daydreaming, др Ерик Клингер бележи да између осталог, истраживачи тврде да:

Сањарење јесте уобичајена и нормална активност.

У просеку, људи који често сањаре су исто тако добро ментално прилагођени као и они који то не раде.

Сањарење не води у халуцинирање.

Сањарење не доводи до шизофреније. Шизофреничари нису склонији сањарењу од било ког другог.

Продуктивно користи своју машту

Не изненађује, онда, што Библија нигде не осуђује здраво коришћење нечије маште. Заиста, способност наших умова да предвиде и замисле јесте доказ да смо, речено речима псалмисте, ’дивно саздани‘ (Псалам 139:14). Кад се користи продуктивно, ова способност може да буде вредно својство. Хришћанима је речено да ’гледају не на ствари које се виде, него на оне које се не виде‘ (2. Коринћанима 4:18). То може укључивати покушаје да замишљају Божји праведни нови свет. Библијски описи тог будућег глобалног Раја подстичу нашу машту у том погледу! (Исаија 35:5-7; 65:21-25; Откривење 21:3, 4).

Твоја машта се такође може показати корисном ако треба да обавиш неки тежак задатак. На пример, младима међу Јеховиним сведоцима често се додели да изведу  усмене приказе у Теократској школи проповедања. Осим гласног увежбавања, покушај да свој приказ увежбаш у мислима. Замисли како публика реагује на твоје информације и начин говора. То ти може помоћи да направиш потребна прилагођавања у свом говору и може ти дати веће поуздање.

Такође у мислима можеш да увежбаваш решавање неугодних ситуација. Можда увиђаш да неки сухришћанин има нешто против тебе, и желиш да расправиш ствари (Матеј 5:23, 24). Радије него да се приближиш особи без припреме, ти можеш у мислима проћи сценарио, испробавајући различите приступе проблему. То ће бити у складу с библијским начелом: „Срце праведника размишља шта да одговара“ (Пословице 15:28).

Да ли те је неко увредио или наљутио? Запази савет који је дат у Псалму 4:4: „Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите“, [ДК]. То нема значење бескрајног понављања болних сцена у твом уму, нити има значење живљења на живописним менталним сликама рибања некога домишљатим брзим одговорима. На крају крајева, Исус је упозорио да ће „свако који се гневи на брата свога бити крив“, као и онај „ко каже брату своме ’рака‘ (Матеј 5:22, Чарнић). Али увежбавање твојих могућности избора у мислима — који могу укључивати једноставно опраштање наносиоцу увреде — може ти помоћи да решиш ствари с њим на миран, разуман начин.

Сањарење може исто тако играти правоваљану улогу у решавању проблема. Др Клингер каже: „Сањарења су сама по себи начин за проналажење креативних решења за проблеме. Људи који маштовито сањаре понекад могу да пронађу решења којих се не би сетили да су хотимично радили на проблемима.“

Постоји чак и доказ да ти сањарење може помоћи да побољшаш начин на који обављаш физичке задатке. На пример, један инструктор скијања говори ученицима да створе менталну слику долазеће скијашке стазе, замишљајући себе како управљају у свакој кривини и удубљењу стазе. Истраживачи верују да радећи то они уствари активирају део мозга који контролише мишиће, мотивишући га за акцију. Свакако, не постоји замена за стварно вежбање, али ментално увежбавање ти може помоћи да побољшаш своје способности да свираш музички инструмент или да куцаш на машини. „Укратко,“ каже др Џејмс Комер, „сањарење није траћење времена већ пре потребно растерећење које нам помаже да боље функционишемо.“

Опасности

Ипак, „све своје време има“ (Проповедник 3:1). Док сањарење може да буде у реду кад се одмараш у својој соби, постоје прилике кад би његово практиковање било неприкладно или чак опасно. Возиш ли кола? Онда треба да си посебно будан и да пазиш на опасности. Шта ако полажеш испит или слушаш библијско предавање? Тада треба да имаш „чисти разум“ (2. Петрова 3:1).

Библија нас такође упозорава против беспотребног задржавања на негативним мислима. Сасвим је природно да будемо мало забринути кад се суочавамо с важним испитом или разговором за посао, али мало постижеш стварањем застрашујућих менталних слика пораза и одбијања. (Упореди Проповедник 11:4.) „Брига у срцу обара човека“, упозоравају Пословице 12:25. Исус Христ је саветовао своје слушаоце: „Не узнемиравајте се за сутрашњи дан; јер ће се сутрашњи дан сам за себе бринути. Доста је сваком дану своје муке“ (Матеј 6:34).

Интересантно је да претерано или неприкладно сањарење може довести и до других опасности. Неки омладинци, на пример, гаје сексуалне фантазије. Други налазе да сањарење смета њиховој концентрацији. Наш следећи чланак у овој серији даће неке предлоге који ти могу помоћи да изађеш на крај с таквим проблемима.

[Слике на 26. страни]

Ментално увежбавање може побољшати нечије стварно извођење