Поглед на наочаре

Од дописника Пробудите се! из Британије

ЧИТАТЕ ли ово уз помоћ наочара? Па, ни у ком случају нисте сами. Данас, на пример, око 60 посто британске популације носи наочаре.

Ношење наочара постало је толико уобичајено да ако ваши пријатељи уопште коментаришу у вези с вашим наочарима, то је вероватно зато што сте променили облик оквира или сте одлучили да их уопште не носите. Већина нас се толико привикла на своје наочаре да их стављамо и скидамо а да о томе уопште и не размишљамо — осим ако не почну да нам клизе по носу или да се магле.

Па ипак, већина оних који носе наочаре вероватно би више волела нормалан вид него елегантне оквире. Наочаре могу да буду права досада. Међутим, за људе са слабим видом никада није било бољег времена.

Прва оптичка помагала

За римског цара Нерона се каже да је, како би могао боље да види гладијаторске игре, користио сочива направљена од смарагда — прилично скуп и неефикасан начин за побољшање ослабљеног вида. Слично томе, сочива су се у древна времена израђивала од кристалног стакла, кварца, аметиста, берила и топаза. Међутим, око 1268. године, енглески редовник Роџер Бакон описао је како сегмент стаклене кугле може да се користи као помагало за читање. Отприлике у то време, почеле су да се појављују прве наочаре — оквири у које су стављана примитивна сочива.

Ко их је први измислио — Италијани или Кинези? То је ствар о којој би могло да се расправља, пошто изгледа да се овај проналазак појављује у обе земље скоро истовремено. С једне стране, на једном гробу у Фиренци, у Италији, стоји следећи епитаф: „Овде лежи Салвино д’Армато из породице Армати из Фиренце. Проналазач наочара. Боже, опрости му грехе његове.“ Нико не  може са сигурношћу да каже када је умро — 1285, 1317. или 1340. С друге стране, велики италијански истраживач Марко Поло присећа се како је у Кини, кад је први пут стигао тамо крајем 13. века, видео многе људе како носе наочаре. Заиста, легенда каже да су се наочаре у Кини носиле чак још 500. н. е.

У сваком случају, до 16. века трговина оптичким помагалима цветала је у Венецији, као и у Нирнбергу и другим европским центрима. Наочаре су постале тражени украс тако да су их у многим градовима продавали улични продавци. Али, нажалост продавци уз своју робу нису пружали никакве тестове за вид. Тако је купац можда побољшао свој изглед, али не обавезно и свој вид!

Наочаре данас

Наочаре су се стално побољшавале. Тракама су причвршћивани за уши или су се пак носили на носу причвршћени штипаљком. Почетком 18. века неко је дошао на идеју да наочаре подупре несавитљивим ручкама. То је још увек најпопуларнија метода.

Израда сочива се такође знатно побољшала. Изврсно оптичко стакло с временом је заменило прозирне кристалне супстанције. Експерименти које је Сер Исак Њутн у 17. веку вршио с призмом довели су до разумевања преламања светла. Тако су се уз научну тачност могла израђивати прецизна сочива.

Године 1784. амерички државник Бенџамин Франклин је измислио генијално решење за проблем који је имао са својим наочарима. Његове наочаре за читање сметале су му за гледање на даљину, а оне које је имао за гледање на даљину нису биле прикладне за читање. Тако уместо да непрестано мења два различита пара наочара, размишљао је, зашто не би две врсте сочива комбиновао у једном пару наочара? Тако су рођене бифокалне наочаре. Међутим, прошло је још стотину година пре него што је усавршен ефикасан начин њихове израде.

Да би се удовољило посебним потребама, на располагању стоје и различити облици оптичких стакала. Слојевита или тврда сочива могу да се ставе на сигурносна стакла како би се радникове очи заштите од летећих комадића. Нека сочива су фотосензитивна: кад су изложена блештавом сунчевом светлу потамне, а кад су у сенци или у кући поново постају светла. Друга сочива су опет пластична, што прилично смањује тежину наочара, допуштајући да их људи с дебелим сочивима носе без неудобности.

’Ја? Наочаре?‘

Можда сте ви, додуше, један од неколицине срећника који су обдарени савршеним видом. Вероватно не задуго.

 ’Кажете ли ви то мени да ћу једнога дана морати да носим наочаре?‘ можда питате. Да, имате све шансе да ћете их вероватно носити, чак и ако сада имате одличан вид. Зашто? Па, један од разлога је тај да ћете до своје 45. године — или касније — вероватно осетити последице далековидности. Нека вас та реч не преплаши. То само значи да се сочива у вашим очима неће моћи прилагођавати са гледања на близину на гледање на даљину тако ефикасно као што су то могле у вашој младости. Наочаре су само једна од цена које морају да се плате у процесу старења.

Да ли ваши родитељи носе наочаре? Многи сматрају да су проблеми с видом генетске природе. Ако је тако онда је ваша потреба за ношењем наочара можда већ предодређена.

Међутим, године, гени и навике могу узети свој данак и проузроковати уобичајене очне болести, као што су далековидност (хиперопија), кратковидност (миопија), астигматизам (неједнака закривљеност главних меридијана рожњаче) и разрокост (страбизам). Ако имате неку од горе наведених болести, било би на месту да посетите неког специјалисту за очне болести (као што је оптометрист). Тада је једноставно ствар избора једног пара оквира који одговара вашем укусу. (Види оквир.)

Бринути се о својим наочарима

Наочаре могу бити прилично скупе, а ви можда зависите од њих како бисте могли обављати свакодневне послове. Зато, брините се о њима на исправан начин. Кад их скидате, никада их немојте спуштати на стакла. Исто тако, побрините се да их не оставите тамо где би неко лако могао на њих да седне или да их нагази. Наочаре се брзо прљају па зато сочива треба свакодневно полирати меком сувом тканином, а оквире с времена на време опрати у топлој сапуници. Уколико имате малу децу која носе наочаре вероватно ћете утврдити да њихове наочаре треба чешће чистити.

Међутим, шта ако ваше наочаре постану неподешене и ако се више не могу прикладно наместити? Најбоље је да их однесете оптичару него да ризикујете, обављајући сами тај посао.

Уз правилну бригу ваше наочаре ће вам добро служити. Ах, можда ће још увек понекад бити права досада, али оне побољшавају ваш вид — а можда чак и ваш изглед. То је сигурно вредно мале непријатности, зар не?

[Оквир на 14. страни]

Наочаре и мода

’Наочаре ће ми покварити изглед!‘ кажу многи, кад им се каже да ће морати да носе наочаре. Међутим, модни дизајнери су толико ефикасно применили свој таленат на дизајн наочара да оне могу бити прилично ласкави украс.

Као прво, произвођачи оквира су искористили нове лаке, трајне пластичне материјале, чиме су избор боје и величине учинили готово бескрајним. Осим тога, коришћењем стакла с високим рефракцијским индексом, могуће је прописана јака сочива начинити тако да буду прилично танка. А кад се премажу антирефлексијским филмом, постају готово невидљива.

Ако пратите моду, оквире наочара можете изабрати баш као што можете изабрати и делове гардеробе. Брошура коју је издао Optical Information Council (Британија) предлаже да изаберете оквире који ће пристајати облику вашег лица, истичући добре црте и умањујући оне друге. На пример, да ли бисте желели да своје лице учините ужим? Тада, каже се у брошури, изаберите оквире који имају интензивнију боју на мосту, док су на крајевима скоро безбојне. Да ли су вам очи близу? Онда изаберите оквире с безбојним мостом, којима је боја концентрисана на крајевима. Пробајте различите стилове и проучите различите резултате. Можда ћете утврдити да је добро да са собом поведете једног доброг пријатеља на кога се можете ослонити да ће вам искрено рећи шта мисли.

Ако утврдите да су вам наочаре превише неугодне, размислите о контактним сочивима. Многи људи могу их без проблема носити читав дан.