Млади питају...

Како да престанем да толико сањарим?

„ИМАМ један озбиљан проблем“, признао је младић по имену Џонатан. „Ја сањарим на послу, када шетам, пре него што одем у кревет, и чак у Дворани Краљевства. Обично је то нешто у вези с девојкама, сексом, или о томе да сам нека популарна звезда или херој“.

Сањарење је уобичајено међу људима, младим и старим. То може да буде нормална, здрава активност кад се умерено практикује. Међутим, превише чак и неке добре ствари може да нашкоди. (Упореди Пословице 25:16.) То је нарочито случај ако су сањарења неисправне врсте.

На пример, претпостави да понекад машташ како си ти свој омиљен певач или певачица. У почетку можеш провести само неколико тренутака сваког дана замишљајући себе на позорници како примаш хвалу од масе. Али како недеље пролазе, почињеш да проводиш све више и више времена у твом замишљеном свету концерата, интервјуа, снимања̂. Фантазија ти причињава такво задовољство, и ти је не можеш прекинути.

’Па, шта фали уображавању?‘ питаш. Једна ствар јесте то што експерти кажу да опсесивни сањачи често „не могу... да се добро снађу у стварном свету“ (The Parents’ Guide to Teenagers). Живљење у свету снова омета процес одрастања; ти се држиш обележја детета, уместо да их напушташ (1. Коринћанима 13:11). Развијаш романтичне, пре него реалистичне погледе на живот. Уместо да развијаш своје „моћи запажања“ кроз решавање неког проблема, ти их гушиш повлачењем у свет фантазије (Јеврејима 5:14, NW). Тако сањарење преузима контролу над твојим животом, а на штету односа у стварном животу и приоритета.

Књига Daydreaming, од др Ерика Клингера (Eric Klinger), указује на оно што може бити највећа опасност, наиме да „размишљање о нечему што желиш али не би требало да имаш може ти отежати да се одупреш да тежиш за тим“. Библија то овако објашњава: „Свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами“ (Јаков 1:14). Мисао претходи делу. И иако није вероватно да ћеш постати рок звезда привржена дроги само зато што понекад сањариш о томе да си славан музичар, ти би могао да негујеш нездрав апетит за ’путене жудње, жудње очију‘ (1. Јованова 2:16).

Распршивање мехурића

Онда, како можеш да се ослободиш стиска те фантазије? Пре свега, може бити корисно да се упиташ зашто те та фантазија толико привлачи. a Да ли зато што  желиш да се другима допаднеш? Налазиш ли задовољство у маштању да поседујеш лепоту или таленат који је ту познату особу учинио популарном? Или можда једноставно завидиш на наизгледно безбрижном начину живота особе. Један стручњак за ментално здравље приметио је у вези с популарном певачицом Мадоном: „У умовима обожавалаца она је ослобођена од брига око новца, школе, усамљености.“ Неки због тога могу маштати о томе да буду као она.

Међутим, доза реалности може много учинити да распрши мехуриће једне такве фантазије. Примени начело из Филипљана 4:8, где нам се налаже да размишљамо о стварима које су истините и вредне хвале. Да ли је стварно истина да познате особе уживају у безбрижним животима? Да ли је њихов морал обично хвале вредан? У ствари, буран живот многе од њих оставља физички и емоционално сломљеним. Упркос богатству, многе познате особе муче финансијски јади. Мало њих ужива у стабилним браковима. Желиш ли ти свим срцем да живиш једним таквим животом?

Свакако, потпуно је природно желети да нас други воле и да нам се диве. Шеснаестогодишњој Оливији се увек изнова враћа сањарење у коме она себе замишља као „неког изузетног кога свако воли“. Али сањарење — без обзира колико је живописно или реалистично — не може стварно задовољити те жеље ништа више него што ти сањарење о једењу може напунити стомак (Исаија 29:8). Осим тога, Библија упозорава: „Ко пази на ветар неће сејати“ (Проповедник 11:4). Дакле уместо да сањариш о томе да будеш вољен или вољена, ради на томе да постанеш допадљива особа. (Види чланак „Млади питају... Како могу да постигнем да ме други заволе?“ у издању од 8. априла 1989.)

Сексуалне фантазије

Током својих тинејџерских година, Алан (није његово право име) имао је сањарења другачије врсте. Он је „научио да призива еротске мисли“ и проводио би много времена чинећи то. Касније, он је посветио свој живот Богу као хришћанин. „То није променило ништа“, признаје Алан. „Сањарење о сексу за мене је и даље био начин живота.“

 Да ли и тебе на сличан начин узнемиравају сексуално покретачка сањарења? b То не мора бити ненормално ако си у ’цвету младости‘, када су сексуалне жеље јаке (1. Коринћанима 7:36, NW). Ипак, ти себи наносиш штету ако хотимично гајиш мисли о сексу. Библија каже у Колошанима 3:5, (Димитрије Стефановић): „Поморите, дакле, уде своје који су на земљи за земаљско: блуд, нечистоту, страст.“ Размишљање о сексуалним фантазијама појачава неисправне жеље. То може водити до мастурбације — или до стварног сексуалног неморала.

Како можеш да ’искључиш‘ неморалне фантазије? Алан се присећа: „Одлучио сам се за приступ или-или. Не могу се концентрисати на секс све док се год концентришем на нешто друго.“ На тај начин Алан се научио самодисциплини (1. Коринћанима 9:27). Медитирао је о здравим стварима и научио да одмах избаци из главе било какве неморалне мисли (Псалам 77:12). „То је имало ефекта!“ присећа се Алан.

Занимљиво је да истраживачи утврђују да ми највише сањаримо кад мало имамо посла. Према томе имати обиље посла, нарочито „у делу Господњему“, јесте још један начин да спречимо лоше мисли да се укорене (1. Коринћанима 15:58).

Чувај своје размишљање од застрањивања

За многе младе проблем је, не толико у садржају њихових сањарења, већ у начину на који она упадају у школске задатке и учење. „Не могу да се концентришем“, жали се шеснаестогодишња Карин. „Никад не могу да задржим своје размишљање на једној ствари.“ Како можеш да обратиш пажњу ономе што слушаш? (Упореди Марко 4:24.) Неки истраживачи верују да може бити од помоћи ако једноставно постанеш свестан тога колико ти сањариш. Можда би могао само да на парчету папира забележиш сваки пут кад се затекнеш да си утонуо у сањарење у разреду. Кад су то ученици у једном истраживању урадили, сањарење је значајно опало.

Такође покушај да негујеш интерес за оно што учиш. Ако си закључио да је математика досадна или да је историја глупа, неће ти бити лако да се концентришеш. Међутим, твоје учење ће бити много интересантније ако се подсетиш на то како ти те информације могу користити. У крајњој линији, учење ти може помоћи да развијеш „способност размишљања“ (Пословице 1:4, NW). Исто тако можеш да научиш важне вештине. Математика ће ти, на пример, добро послужити на световном послу, у управљању домаћинством, и у обављању одређених хришћанских одговорности. Познавање историје може ти помоћи да разумеш људе и текуће догађаје. Четрнаестогодишњи Данијел, један од Јеховиних сведока, каже: „Увек покушавам да уочим како се мој домаћи односи на Библију и како ту информацију могу да употребим у делу проповедања. То одвраћа моје размишљање од играња лоптом, и нисам у таквој журби да завршим задатак.“ Да, што више цениш оно што учиш, то ћеш више бити мотивисан да активно трагаш за знањем. (Упореди Пословице 2:4.)

Нарочито је тешко сконцентрисати се када нешто радиш рутински, као што је кување, чишћење, или сређивање ствари. Како је лако пасти у сањарење! Ипак, Библија показује да из добро урађеног посла произилази велико задовољство (Проповедник 2:24). Она нас надаље охрабрује да ’све што чинимо, од срца чинимо као [Јехови].‘ Такав позитиван став може ти помоћи да се сконцентришеш. „Кад размишљам о ономе што радим“, каже дванаестогодишњи Самјуел, „брже завршим посао.“

Сањарења могу бити пријатна, али она нису никаква замена за реалност. Немој им дозволити да преузму контролу над твојим животом. Дисциплинуј свој ум. Држи га усредсређеног на стварима које су вредне. На тај начин нећеш само престати да превише сањариш већ ћеш „чврсто ухватити стваран живот“ (1. Тимотеју 6:19, NW).

[Фусноте]

[Слике на 21. страни]

Уместо да само сањариш о томе да будеш вољен или вољена, ради на томе да постанеш допадљива особа