Шта се дешава с моралом?

ВЛАДИНИ службеници. Политички кандидати. Религиозне вође. Очекујемо да људи с таквим угледом буду узори у понашању. Ипак, у скорашње време, људи из ових редова служе као водећи учесници у серији шокантних скандала. Њихово рђаво понашање обухвата целу скалу порока — од прељубе и бестидног лагања до подлих финансијских послова и проневере.

Књига The Death of Ethics in America јадикује: „Док је народ преокупиран смртоносном болешћу... синдромом стечене имунодефицијенције, изгледа да друга врста сиде [синдром стечене интегритето-дефицијенције] постаје епидемијска. Ипак она још није изазвала слично хитне позиве за излечење“ (наглашено од нас). Часопис Time тврди да се Сједињене Америчке Државе „ваљају у моралној баруштини“.

Тешко да је морална баруштина ограничена на Сједињене Америчке Државе. У последње време Грчка, Израел, Индија, Индонезија, Јапан, Кина, Немачка и Француска такође су уздрмане скандалима који укључују проминентне људе. И не треба да се изненадимо што неетичко понашање друштвених вођа само одражава неетичко понашање целокупне јавности. Тајландски премијер је поквареност у својој земљи назвао „канцерогеном“. Додао је да цело друштво пати од обољења укорењеног у похлепи и искривљеним друштвеним вредностима.

Људи се с правом питају: ’Шта стоји иза овог глобалног моралног застрањивања? Што је још важније, куда све то води?‘

Кад ’крађа није крађа‘

У Колумбусу, Охајо, у САД, задња врата блиндираног камионета нагло су се отворила, и две вреће пара испале су напоље. Како је процењених два милиона долара одлепршало на ветру и прекрило аутопут, десетине возача је јурнуло из својих кола да напуне своје џепове и ташне новчаницама. Користећи CB радио неки возачи су позвали и друге да им се придруже у грабежу.

Званичне молбе и 10-постотна награда која је понуђена за враћање ма које суме новца биле су практично игнорисане. Већина је изабрала да одигра игру „ко нађе, његово је“. Само је један делић новца уопште добијен натраг. Један човек је чак оправдавао пљачку говорећи да је новац „поклон од Бога“. Поред свега тога, случајеви слични овом нису усамљени. Пролазници су показали сличну похлепу када се новац расуо из блиндираних аутомобила у Сан Франциску, у Калифорнији, и у Торонту, у Канади.

Ствар да обично поштени и честити људи тако лако падају у лоповлук има узнемиравајуће импликације. У најмању руку, то показује колико су извитоперени популарни концепти морала. Томас Пог (Thomas Pogge), доцент филозофије на универзитету Колумбија у Њујорку, образлаже да док већина људи сматра да је неморално красти од појединца, крађу од институције схватају некако далеко мање вредну прекора.

Правила понашања у сексу препуштена случају

Извитоперено морално гледиште видљиво је и на сексуалном фронту. Недавно истраживање је показало да су људи изненађујуће толерантни према политичким кандидатима који се упуштају у прељубу. Један писац наговештава да би такви  бирачи могли оклевати да осуде прељубу због тога што „су и сами толико заузети испробавајући је“.

Заиста, скорашње статистике откривају да је 31 посто од свих особа у браку у Сједињеним Америчким Државама имало или тренутно има неку ванбрачну аферу. Већина Американаца, 62 посто, „мисли да није ништа морално погрешно“ ако се тако чини. Гледишта према предбрачном сексу једнако су попустљива. Истраживање из 1969. показало је да 68 посто јавности САД тада није одобравало предбрачни секс. Данас га не одобрава само 36 посто. У 1960-тим, отприлике половина анкетираних жена биле су девице на дан свог венчања. Данас су то само 20 посто.

Шта је етички?

Морално застрањење такође је очигледно и у пословном сектору. Пре две деценије, само је 39 посто анкетираних бруцоша с колеџа мислило да је „финансијски успех важан или битан“. До 1989. број се практично удвостручио. Јасно је, зарађивање новца доминира размишљањима многих младих људи — с алармантним моралним последицама.

Кад је анкетирано 1 093 средњошколаца завршне године, 59 посто је изјавило да би били спремни да пристану на неки незаконит посао вредан десет милиона долара — чак и уз ризик од шест месеци условне казне! Надаље, 67 посто је рекло да би искористили пословни конто за трошкове; 66 посто је рекло да би лагали ради постизања пословног циља. Ипак, млади само одговарају на етички тренд који су увели њихови старији. Кад се од 671 пословног менаџера затражило њихово гледиште према пословној етици, скоро их је четвртина тврдила да етика може да омета њихово трагање за успешном каријером. Више од половине их је признало да су искривљавали правила како би се пробили.

У покушају да задрже овај узнемирујући тренд, неки колеџи пружају курсеве о етици. Али многи су скептични у вези с ефикасношћу таквих напора. „Ја једноставно не видим како ће етички разреди помоћи“, изјавио је један истакнути канадски бизнисмен. „Ученици са здравим мерилима неће много тога новог научити, а ученици који од почетка немају честитости, могу само да искористе увиде које стичу како би пронашли неки други начин бављења неморалним делима која ће ионако починити“.

Слично томе, многа предузећа донела су службене прописе о етици. Међутим, експерти тврде да су такви прописи само пука обмана и ретко им се придаје већа пажња — осим у последицама погубног скандала. Иронично је што је недавно испитивање открило да су фирме с писаним прописима о етици чешће оптуживане за неетичко понашање него фирме без њих!

Да, на свим фронтовима моралност је очигледно препуштена случају, и изгледа да нико не зна куда она срља. Један комерцијални директор каже: „Оријентири који су нам показивали разлику између исправног и неисправног, не постоје више. Они су постепено уништени“. Зашто су такви морални оријентири нестали? Шта их замењује? Следећи чланци истражиће ова питања.