Шта каже Библија

Постоји ли опасност у практиковању магије?

’ВАЗДУХ је прожет магичном атмосфером. Изненада, бубњање добоша прекида тишину. Све су очи напето уперене на два униформисана човека који носе мускете. Подижући своје ватрено оружје до рамена, они нишане на свечано обученог кинеског мађионичара. Он држи порцелански тањир испред својих груди. Мускете грме у моменту паљбе. У трену мађионичар пада на под, тешко крварећи. Илузија хватања зрна претвара се у трагедију.‘ Неисправан механизам у једној од мускета проузроковао је да метак опали и пробије мађионичареве груди. Тако прича књига Henry Gordon’s World of Magic.

Какво траћење дара живота — све ради неизвесности, узбуђења̂, и забаве што иде уз такву врсту магије. Да ли тако реагујете? Или сматрате да је то само део ризика повезаног с извођењем једне такве представе? Шта год био ваш одговор, кад је ова илузија доживела неуспех била је смртно опасна. То нас наводи да питамо: постоји ли нека суптилнија опасност повезана с практиковањем магије? Да бисмо добили одговор, хајде да погледамо у корене овог древног умећа.

Утицај магије током историје

Од сванутка историје, тајанственост магије будила је радозналост човека и манипулисала њиме. Реч „магија“ изведена је из имена „маги“, древне персијске свештеничке касте која се специјализовала у култним активностима. У свом најосновнијем значењу, магија је покушај да се контролишу или принуде природне или натприродне силе да служе човеку. Египат из 18. века пре н. е. служио се свештеницима који практикују магију. Магија је такође играла истакнуту улогу у религији древних Халдејаца Вавилоније у осмом веку пре н. е. (Постање 41:8, 24; Исаија 47:12-14; Данијел 2:27; 4:7). Овај утицај преовладавао је међу древним Грцима и Римљанима током свих година средњег века све до у наш 20. век.

Различити облици магије могу се класификовати на неколико начина. Роберт А. Стебинс (Robert A. Stebbins) у својој књизи The Magician групише магију у три категорије.

Три облика магије

Мистична магија јесте „израз окултног“. Она тврди да „догађаји или процеси што противрече  спознању здравог разума или научном спознању“ јесу „истинити или ваљани“. Стебинс даље објашњава да „је мистична магија служавка чарању... врачању, алхемији и, под одређеним условима, религији“.

Уз помоћ експлоатативне магије „практичари манипулишу или се на непоштен начин користе опажањем реалности посматрача за своје сопствено богаћење“. Они знају да варају публику, али према Стебинсу, „они подстичу оне који посматрају ту магију да верују другачије — да верују да они, као мађионичари, имају натприродне моћи или посебне везе с бићима што те моћи имају“.

Магија за забаву циља да подстакне дивљење кроз занимљиву превару. Дели се на пет основних метода које се преклапају: „магија на позорници, непосредна магија, опсена, илузија, и ментална магија“.

Има ли опасности за хришћане?

Хајде прво да испитамо мистичну магију. Мистична магија се призива на различите начине. На пример, постоје сатанисти који практикују и „црну“ и „белу“ магију. „Црна“ магија укључује бацање чини, посебних проклетстава, и урокљиво око које нечијим непријатељима наноси штету. С друге стране, „бела“ магија је намењена да доведе до добрих резултата скидањем чини и поништавањем проклетстава. Ипак, обе су изрази окултног или мистичног. Чак се понекад мистичној магији обраћа да покуша да обезбеди добру жетву или да омогући победу на атлетском такмичењу. Међутим, у вези с овом врстом спиритистичке магије Библија отворено говори: „Не смеш гледати на предзнаке, и не смеш практиковати магију“ (Левитик 19:26, New World Translation; Деутероном 18:9-14; Дела апостола 19:18, 19).

Где се код експлоатативне магије скрива опасност? Читачи длана, гатари, и исцелитељи вером, да споменемо неколицину, експлоатативну магију примењују да би унапредили своје личне интересе. Зар кроз своју професију они не живе у лажи? Божја Реч каже: „Не лажите и не варајте један другога“ (Левитик 19:11).

Америчка енциклопедија наводи: „У неким случајевима, магични поступци могу послужити да изазову духове.“ Желимо ли да тражимо невољу од демонских духова тиме да се, иако индиректно, мешамо у једну такву сферу. Кад им се да̂ могућност, демони могу и хоће да нас искористе. Они траже ’погодни час‘ и непопустљиви су у својим напорима (Лука 4:13, Стварност; Јаков 1:14).

Мајстор у умећу преваре и илузије није нико други већ Сатана Ђаво. Он практикује ово умеће још од своје прве представе пред човеком у Еденском врту (Постање 3:1-19). Који би хришћанин желео да буде налик њему? Уместо тога, хришћанима се саветује да се ’угледају на Бога‘ и да се ’покоре... Богу а противе Ђаволу‘ (Ефесцима 5:1; Јаков 4:7).

Међутим, већина људи повезује реч „магија“ са забавом. Нека особа може стварати илузије својим рукама (опсена), имајући на уму да је рука често бржа од ока. Може бити да не постоје библијски приговори на то. Међутим, уколико ту постоји наводна присутност окултне магије, да ли би хришћанин икада желео да пружи утисак да поседује неку натприродну, необјашњиву моћ? Или ако се „магичном“ представом другима да̂ погрешан утисак, зар не би хришћанин желео да се одрекне такве забаве како не би спотакао друге? (1. Коринћанима 10:29, 31-33). Уз то, постоји потенцијална опасност да се буде искушан да се иде даље, у дубље магијско умеће.

Зато, кад је у питању магија која је јасно повезана са спиритизмом, прави хришћани мудро избегавају да је практикују. И изнад тога, у свим аспектима живота једног хришћанина — било да се то тиче запослења, рекреације, или забаве — он би желео да „увек [има] чисту савест“, савест која не дозвољава никакво огрешење о Бога или о човека (1. Петрова 3:16; Дела апостола 24:16).

[Извор слике на 28. страни]

The Bettmann Archive