Шта је раса?

РАСА! На шта вас та реч наводи да помислите? За неке она значи дискриминацију и угњетавање. За друге, мржњу, немире, и чак убиство.

Од расних немира у Сједињеним Америчким Државама до апартхејда у Јужноафричкој Републици, од ратова између етничких група у источној Европи до борби на местима као што су Шри Ланка и Пакистан — раса је постала централна тачка неизрециве људске патње и пустошења.

Али зашто је то тако? Исто тако и у земљама где су људи изгледа скоро према свему другоме толерантни, зашто је питање расе тако осетљиво? Шта расу чини упаљачем што пали толико много метежа и неправде? Једноставно речено, зашто људи различитих раса не могу да се сложе?

Да бисмо одговорили на ова питања, треба да знамо више од тога шта је раса и на које начине се расе разликују. Ми такође морамо да разумемо улогу коју историја игра у тренутним расним односима. Ипак, хајде најпре да погледамо шта нам наука може рећи о тој теми.

Проблем у класификовању људи

Људи који живе у различитим деловима света имају разнолике физичке карактеристике. Оне укључују боју коже, облик црта лица, структуру косе, и тако даље. Такве физичке разлике одељују једну расу од друге.

Тако, људи обично говоре о белцима и црнцима, скрећући пажњу на боју коже. Али људи такође говоре о Шпанцима, Азијцима, Скандинавцима, Јеврејима и Русима. Ове последње идентификације не односе се толико на физичке карактеристике колико на географске, националне, или културне разлике. Дакле за већину људи, раса није одређена само физичким одликама већ исто тако и обичајима, језиком, културом, религијом и националношћу.

Ипак, интересантно је да неки писци о тој теми оклевају да уопште употребе реч „раса“; они ту реч стављају у наводнике сваки пут кад се појави. Други ту реч у потпуности избегавају и уместо ње користе изразе као што су ”етнички таксони“, „групе“, „популације“, и „варијетети“. Зашто? Зато што реч „раса,“ како се она обично разуме, јесте толико натоварена призвуцима и импликацијама да њена употреба, без правилног разјашњења, често помрачује главну мисао у дискусији.

За биологе и антропологе, раса се често једноставно дефинише као „потподела неке врсте која наслеђује физичке карактеристике што је разликују од других популација те врсте“. Међутим, питање је: Које се карактеристике могу употребити да би се описале различите групе унутар људске врсте?

 Предлагани су фактори као што су боја коже, боја и структура косе, облик очију и носа, величина мозга, и тип крви, али ниједан од њих се није показао да потпуно задовољава као класификатор варијетета човечанства. То је зато што не постоји група људи што се природно појављује у којој су сви чланови константно исти у тим одликама.

Размислите о боји коже. Већина људи верује да се на основу боје коже човечанство може лако поделити на пет раса: белу, црну, браон, жуту, и црвену. Углавном се разуме да бела раса има белу кожу, косу светлих боја, и плаве очи. Ипак, у стварности, постоји велика разноликост у боји косе, боји очију, и у боји коже међу члановима такозване беле расе. Књига The Human species извештава: „Не само да данас не постоје никакве популације у Европи чија би већина чланова била једног типа; такве популације никад нису ни постојале.“

Заиста, класификовање људских врста је тешко, како књига The Kinds of Mankind бележи: „Све што смо изгледа у стању да кажемо јесте ово: иако сва људска бића не изгледају као сва друга људска биће, и док можемо јасно да видимо много својстава у којима људи изгледају различито, научници се још увек не слажу у томе колико тачно класа човечанства постоји. Они чак нису одредили који критеријум можемо да употребимо да би људе приписали једној или другој раси. Неки научници би једноставно желели да одустану и говоре да је тај проблем претежак — да не постоји решење!“

Све ово може изгледати збуњујуће. С обзиром да научници очигледно имају мало потешкоћа код класификовања животиња и биљака у родове, врсте, и подврсте, зашто имају један такав проблем приликом дељења човечанства у расе?

„Човеков најопаснији мит“

Према антропологу Ашлију Монтагјуу (Ashley Montagu), многи људи верују да су „физичке и менталне црте повезане, да су физичке разлике у повезаности с прилично израженим разликама у менталним способностима, и да су те разлике мерљиве уз помоћ I.Q. тестова и културних достигнућа тих популација.“

На тај начин многи верују да су, зато што расе поседују различите физичке карактеристике, одређене расе интелектуално супериорне а друге инфериорне. Међутим, Монтагју такво размишљање назива „човековим најопаснијим митом“. И други стручњаци се слажу.

Мортон Клас (Morton Klass) и Хал Хелман (Hal Hellman) објашњавају у The Kinds of Mankind: „Појединци се стварно разликују; у свим популацијама постоје генији и имбецили. Али, после свег тог испитивања, одговорни научници не виде доказ који би могли да прихвате о генетским разликама између популација у погледу интелигенције или способности.“

Ипак, зашто толико много људи наставља да верује да површне физичке разлике значе да су расе фундаментално различите? Како је, стварно, раса постала једно такво спорно питање? Ове ствари размотрићемо у следећем чланку.