Јеховини сведоци оправдани у борби за старатељство над децом

ИНГРИД ХОФМАН се од средине прошле деценије бори да задржи старатељство над своја два детета. Као Аустријанка, рођена је и васпитана као католикиња. Венчала се за суверника, католика, и 1980. родила сина а 1982. кћерку. Али 1983. тај пар се развео; оба родитеља су тражила старатељство над децом. Отац је оптуживао да би мајчина религија — она је постала Јеховин сведок — нашкодила деци, лишила их нормалног здравог васпитања. Наводио је такве ствари као што су одбијање Сведока да славе одређене празнике који су уобичајени у његовој земљи и њихово уздржавање од трансфузија крви (Дела апостола 15:28, 29).

Ови тобожњи разлози нису успевали да убеде. И окружни и апелациони суд одбили су очеве тврдње и досудили старатељство мајци. Међутим, септембра 1986, Врховни суд Аустрије укинуо је пресуде нижих судова. Он је сматрао да су ове одлуке повредиле Аустријски закон о религиозном образовању, закон који захтева да се деца која су рођена као католици поучавају као католици. Суд је такође решио да не би било у најбољем интересу деце да им се дозволи да буду васпитана као Јеховини сведоци!

Коме се Ингрид Хофман могла обратити са жалбом против тако очите религиозне предрасуде? У фебруару 1987. њен случај је изнет пред Европском комисијом за људска права. Дана 13. априла 1992. ова комисија, састављена од правника који представљају различите земље чланице Европске заједнице, предала је случај на потпуно саслушање пред Европским судом за људска права.

Суд је заседао 23. јуна 1993. Он је образложио: „Европски суд према томе уважава да постоји разлика у третману и да та разлика постоји на темељу религије; овај закључак је подупрт тоном и начином изражавања у образлагању [аустријског] Врховног суда у вези с практичним последицама тужитељеве религије. Таква разлика у третирању је пристрасна“ [наглашено од нас]. Он је надаље приметио да је Врховни суд „чињенице одвагнуо другачије него нижи судови, чије је претресање уосталом подупрто стручним мишљењем психолога. Упркос било којим могућим аргументима против, дистинкција заснована углавном само на разлици по религији није прихватљива“.

С пет гласова према четири, судије су пресудиле у корист Ингрид Хофман а против Аустрије, наводећи, у ствари, да је Аустрија била пристрасна на штету Ингрид поводом њене религије и да је повредила њено право да подиже своју породицу. Надаље, с осам гласова према једном, судије су јој досудиле новчану одштету.

Ова изванредна победа за религиозну слободу дошла је управо месец дана после једне друге победе у том истом суду — случаја Кокинакиса из Грчке, којим се непобитно доказало да је Грчка повредила човеково право да научава Божју реч од куће до куће. Љубитељи слободе широм света радују се кад се осујете такви покушаји да се угуши религиозна слобода и када су лична права да се обожава Бог и подиже породица према библијским начелима заштићена.