Докази у прилог мајчином млеку

Од дописника Пробудите се! из Нигерије

ЗАМИСЛИТЕ храну за бебе која је укусна, лако сварљива, и која удовољава свим потребама исхране одојчади у развоју. Храну која је „чудесан лек“ који и чува од болести и лечи је. Храну која не кошта ништа и која је лако доступна породицама свуда на земљи.

Немогуће, кажете? Па, такав производ заиста постоји, иако га нису развили индустријски научници. То је мајчино млеко.

Кроз целу људску историју ова чудесна храна се сматра пресудном у старању за дете. На пример, Библија нам говори да кад је кћерка фараона пронашла малог Мојсија, она је упутила његову сестру да позове „дојкињу“ која би се старала о њему (Излазак 2:5-9). Касније, у грчком и римском друштву, обично су запошљаване крепке дојиље како би обезбедиле млеко за одојчад богатих родитеља. Међутим, у недавним деценијама, практиковање дојења оштро опада, делимично због рекламирања које је многе људе навело да мајчино млеко сматрају мање вредним од рецепата за дојенчад савремене технологије. Данас, тај тренд мења смер како све више и више мајки схвата да је „дојење најбоље“.

Најбоља исхрана

Јесу ли научници надмашили Створитељев уграђени начин за храњење одојчади? Тешко. УНИЦЕФ (Међународни фонд ОУН за помоћ деци) наводи: „Са̂мо мајчино млеко јесте најбоља могућа храна и пиће за бебе у првих четири до шест месеци живота.“ Мајчино млеко садржи све протеине, стимулаторе раста, масти, угљене хидрате, ензиме, витамине и мале количине елемената који су битни за здрав раст одојчета током првих неколико месеци живота.

Не само да је мајчино млеко најбоља храна за новорођене бебе већ је оно такође једина храна која им је потребна. Светска здравствена скупштина (The World Health Assembly) поново је у мају 1992. потврдила како „поред мајчиног млека  током првих четири до шест месеци живота није потребна никаква храна нити течност, чак ни вода, да задовољи нормалне потребе исхране дојенчета“. Мајчино млеко садржи довољно воде да угаси бебину жеђ чак и у топлим, сушним поднебљима. Давање екстра воде или слатких напитака на флашицу не само да је непотребно већ може проузроковати да беба у потпуности престане да сиса, јер бебе обично више воле релативну пријатност храњења на флашицу. Наравно, после неколико првих месеци живота, потребно је постепено додавати другу храну и пиће у бебину исхрану.

Никаква замена не обезбеђује такву идеалну пропорцију састојака да подстакне здрав раст и развој дојенчади. Књига Reproductive Health—Global Issues наводи: „Покушаји да се мајчино млеко замени нису успешни. Историјска литература о тој теми храњења одојчади крцата је доказима да су одојчад која нису сисала у много већој опасности од инфекције и неисхрањености него одојчад која су сисала.“

Дојење спасава животе

Према СЗО (Светској здравственој организацији), милион смртних случајева дојенчади широм света било би спречено кад би све мајке храниле своје бебе ничим другим до својим млеком у току првих четири до шест месеци живота. УНИЦЕФ-ов извештај State of the World’s Children 1992 наводи: „Деца која се у сиромашним заједницама хране на флашицу приближно 15 пута вероватније умиру од дијареје и 4 пута вероватније умиру од упале плућа него беба која је искључиво дојена.“

Зашто је то тако? Један разлог је тај што се млеко у праху, осим што је по хранљивости мање вредно од мајчиног млека, често превише разређује водом која није чиста и затим послужује у нестерилизованим флашицама за храњење. Дакле млеко из флашице се лако може заразити бактеријама и вирусима који проузрокују дијареју и респираторне инфекције, главне убице деце у земљама у развоју. Насупрот томе, млеко које долази право из дојки не може се лако заразити, не захтева никакво мешање, не квари се, и не може постати превише разређено.

Други разлог због чега дојење спасава животе јесте тај што мајчино млеко садржи антитела која дојенче штите од болести. Чак и кад се дијареја или друге инфекције појаве, оне су обично мање озбиљне и лакше се лече код одојчади која сисају. Истраживачи такође подсећају да су бебе које се хране мајчиним млеком изгледа мање склоне зубним болестима, раку, дијабетесу, и алергијама. И, зато што захтева снажно усисавање, дојење може подстаћи код дојенчади правилан развој костију и мишића лица.

Користи за мајке

Дојење не користи само беби; оно такође користи и мајци. У првом реду, бебино сисање дојки стимулише ослобађање хормона окситоцина, који не само да доприноси стварању и течењу млека већ такође проузрокује контракцију материце. Када  се материца правилно контрахује после порођаја, продужено крварење је мање вероватно. Дојење такође одлаже повратак овулације и менструације. То има тенденцију да одгоди следећу трудноћу. Дужи интервали између трудноћа значе здравије мајке и здравије бебе.

Још један велики плус за жене је тај што дојење смањује опасност од рака јајника и дојки. Неки стручњаци кажу да је опасност од рака дојке за жену која доји своје одојче упола мања него кад га не би дојила.

У набрајању користи од дојења не треба превидети повезаност између мајке и детета. Пошто оно укључује не само пружање хране већ такође и орални контакт, контакт коже уз кожу и телесну топлину, дојење може допринети стварању једне важне везе између мајке и детета и може допринети дететовом емоционалном и друштвеном развоју.

Одлука да дојите

Скоро су све мајке физички способне да обезбеде довољно млека за своју одојчад уколико се удовољи одређеним захтевима. Дојење треба отпочети што је пре могуће после рођења, у току првог сата по порођају детета. (Прво мајчино млеко, густа жућкаста супстанца названа колострум, добро је за бебе и помаже им да се заштите од инфекција.) Затим, бебе треба хранити кад год су гладне, укључујући и у току ноћи, а не према неком утврђеном распореду. Правилно постављање бебе на дојци такође је важно. Неки искусан и саосећајан саветник може пружити помоћ у овим стварима.

Наравно, да ли ће мајка одлучити да доји своје одојче или не зависи од више ствари него што је једноставно њена физичка способност да то учини. Извештај The State of the World’s Children 1992 наводи: „Мајкама је потребна подршка болница уколико својим бебама желе дати најбољи могући почетак; али ако желе да наставе с дојењем, такође ће им бити потребна подршка послодаваца, радничких синдиката, заједница — и мушкараца.“

[Оквир на 21. страни]

Дојење у свету у развоју

1. Са̂мо мајчино млеко јесте најбоља могућа храна и пиће за бебу у првих четири до шест месеци живота.

2. Бебе треба почети дојити што је пре могуће после рођења. Практично свака мајка може да доји своју бебу.

3. Потребно је често сисање да би се произвело довољно мајчиног млека за бебине потребе.

4. Храњење на флашицу може водити до озбиљне болести и смрти.

5. Дојење треба добрано наставити и у другој години дететовог живота и дуже ако је могуће.

Извор: Facts for Life, што су заједнички издали УНИЦЕФ, СЗО и УНЕСКО.

[Оквир на 22. страни]

Дојење и сида

Пред крај априла 1992, СЗО и УНИЦЕФ окупили су међународну групу стручњака да би размотрили везу између сиде и дојења. Потребу за тим састанком објаснио је др Мајкл Мерсон (Michael Merson), директор глобалног програма СЗО за сиду. Он је рекао: „Дојење је пресудан елемент за дететово преживљавање. Опасност да беба умре од сиде пренесене дојењем мора се уравнотежити с опасношћу од умирања ради других узрока уколико се беба не доји.“

Према СЗО, отприлике једна трећина свих беба које су родиле мајке заражене ХИВ-ом, такође постаје заражена. Док се већина преноса те болести с мајке на дете дешава за време трудноће и порођаја, постоји доказ да се пренос такође може догодити и кроз дојење. Међутим, СЗО наводи: „Огромна већина беба које мајке заражене ХИВ-ом доје не постаје заражена преко дојења.“

Група изабраних стручњака је закључила: „Тамо где су инфективне болести и неисхрањеност главни узроци смрти одојчади и где је стопа морталитета одојчади велика, дојење би требало да буде уобичајени савет за трудне жене, укључујући и оне које су заражене ХИВ-ом. То је зато што је опасност да се њихова беба зарази ХИВ-ом преко мајчиног млека вероватно мања него опасност од смрти ради других узрока уколико се оно не доји.

„С друге стране, на подручјима где главни узроци смрти у раном детињству нису инфективне болести и где је стопа морталитета одојчади ниска... уобичајени савет трудним женама за које се зна да су заражене ХИВ-ом треба да буде коришћење неке сигурне друге могућности храњења за њихову бебу радије него дојење.“