Како можемо заштитити нашу децу?

„Немој никад да кажеш. То ће бити наша тајна.“

„Нико ти неће веровати.“

„Ако кажеш, твоји родитељи ће те мрзети. Знаће да је то твоја кривица.“

„Зар више не желиш да будеш мој посебан пријатељ?“

„Не желиш ваљда да одем у затвор?“

„Убићу твоје родитеље ако кажеш.“

НАКОН што искористе децу да би задовољили изопачену похоту, након што их лише њихове сигурности и њиховог осећања недужности, сексуални злостављачи деце још увек желе нешто друго од својих жртава — ЋУТАЊЕ. Да би обезбедили такво ћутање, они употребљавају срамоту, тајновитост, и чак непосредан терор. На тај начин деца су лишена свог најбољег оружја против злостављања — воље да кажу, да проговоре и траже заштиту од неког одраслог.

Трагично је што друштво одраслих често несвесно сарађује с онима што злостављају децу. Како то? Тиме што одбијају да буду свесни ове опасности, тиме што подупиру став заташкавања ствари, тиме што верују у често понављане митове. Незнање, погрешна информисаност, и ћутање пружа сигурно уточиште злостављачима, а не њиховим жртвама.

На пример, недавно је Канадска конференција католичких бискупа закључила да је „општа завера ћутања“ та која је омогућила да страшно злостављање деце међу католичким клером не попушта већ деценијама. Часопис Тајм, извештавајући о широко распрострањеном злу, инцесту, такође је навео „заверу ћутања“ као фактор који „само помаже да се овековечи та трагедија“ у породицама.

Међутим, Тајм је приметио да се ова завера коначно распада. Зашто? Једном речју, образовање. Тако је као што часопис Asiaweek објашњава: „Сви стручњаци се слажу да је најбоља одбрана од злостављања деце свесност јавности.“ Да би одбранили своју децу, родитељи морају разумети реалности те претње. Немојте остати у  мраку због погрешних замисли које штите злостављаче деце а не децу. Погледајте испод оквир.

Образујте ваше дете!

Мудри краљ Соломон рекао је свом сину да га знање, мудрост и способност размишљања може заштитити „од зла пута, од човека који зло говори“ (Пословице 2:10-12). Зар није то управо оно што деци треба? Памфлет Еф-Би-Аја Злостављачи деце: анализа понашања (Child Molesters: A Behavioral Analysis) каже то под насловом „Идеална жртва“: „За већину деце секс је табу тема о којој они добијају мало тачних информација, поготово од њихових родитеља.“ Немојте дозволити да ваша деца буду „идеалне жртве“. Образујте их у вези са сексом. a На пример, ниједно дете не треба да доспе до пубертета а да није свесно тога како ће се тело мењати током тог периода. Незнање ће их учинити збуњеним, посрамљеним — и рањивим.

Једна жена коју ћемо звати Џенет била је сексуално злостављана као дете, а годинама касније њена сопствена два детета су била  сексуално злостављана. Она се присећа: „У начину на који смо ми одгајани, ми никад нисмо разговарали о сексу. Тако сам одрасла збуњена око тога. То је била срамота. И кад сам ја имала клинце, било је исто. Могла сам да разговарам с децом других људи али не и са својом. Мислим да је то нездраво јер су деца рањива ако им не говорите о тим стварима.“

Спречавање злоупотребе може се научити рано. Кад поучавате децу да именују такве делове тела као што су вагина, груди, чмар, пенис, реците им да су ова места добра, она јесу посебна — али су приватна. „Другим људима није дозвољено да их пипају — чак ни мами или тати — и чак ни доктору ако мама и тата нису ту или ако не кажу да је то уреду.“ b У идеалном случају, такве изјаве треба да дођу од оба родитеља или од сваког одраслог старатеља.

У књизи The Safe Child Book, Шерил Крајзер (Sherryll Kraizer) примећује да док би требало да се деца осећају слободна да игноришу, вриште, или побегну од злостављача, многа деца која су злостављана касније објашњавају да нису желела да испадну груба. Деца према томе треба да знају да неки одрасли чине лоше ствари и да ни дете не мора да послуша икога ко би рекао њему или њој да учини нешто лоше. У таквим приликама дете има потпуно право да каже не, баш као што су то рекли Данијел и његови другови одраслим Вавилонцима који су хтели да они једу нечисту храну (Данијел 1:4, 8; 3:16-18).

Једна алатка за учење која се широко препоручује јесте игра „Шта ако...?“ На пример, можете питати: „Шта ако би ти твој учитељ рекао да удариш друго дете? Шта би ти урадио?“ Или: „Шта ако би ти (мама, тата, свештеник, полицајац) рекао да скочиш са високе зграде?“ Одговори детета могу бити неадекватни или једноставно погрешни, али немојте га грубо исправљати. Ова игра не треба да укључује тактику шока или страха; у ствари, стручњаци препоручују да се она игра на нежан, пун љубави, чак шаљив начин.

Затим, научите децу да одбију изразе наклоности који нису прикладни или који чине да се осећају нелагодно. Питајте, на пример: „Шта ако би мамин и татин пријатељ желео да те пољуби на начин који би учинио да се чудно осећаш?“ c Често је најбоље да се дете охрабри да изведе шта би он или она урадила, чинећи то игром „Хајде кобајаги...“.

На исти начин, деца могу научити да се одупру и другим тактикама злостављача. На пример, можете питати: „Шта ако ти неко каже, ’Знаш, ти си мој најбољи пријатељ. Зар не желиш да будеш мој друг?‘“ Кад дете научи да се одупре таквим триковима, разговарајте о другим. Можете да питате: „Шта ако би неко рекао, ’Ти не желиш да повредиш моја осећања, зар не?‘ шта би ти рекао?“ Покажите детету како да каже не помоћу речи и јасног, одлучног говора тела. Упамтите, злостављачи често испипавају како деца реагују на потајне приступе. Дете, дакле, мора бити научено да се чврсто одупре и каже: „Рећи ћу те.“

Будите темељни у вашем обучавању

Не ограничавајте овакву обуку само на  један разговор. Деци је потребно доста понављања. Употребите ваше сопствено расуђивање да бисте одредили колико баш изричита треба да буде та обука. Али будите темељни.

На пример, немојте заборавити да предухитрите сваки покушај неког злостављача да склопи тајни споразум. Деца треба да знају да никад није уреду да нека одрасла особа тражи од њих да сачувају неку тајну од било ког родитеља. Поново их уверите да је увек исправно да кажу — чак и ако су обећали да неће. (Упоредите Бројеви 30:12, 16.) Неки злостављачи уцењују децу уколико знају да дете крши неко породично правило. Порука је: „Ја те нећу рећи ако ти не кажеш мене.“ Дакле деца треба да знају да никад неће запасти у невољу ако кажу — чак и под таквим околностима. Рећи је безопасно.

Ваше обучавање такође треба да припреми децу да одоле претњама. Неки злостављачи убијају мале животиње пред дететом и прете да ће то исто учинити дететовим родитељима. Други своје жртве упозоравају да ће злостављати млађег брата или сестру. Зато научите децу да увек треба да кажу злостављача, без обзира којим застрашујућим претњама прети.

У овом погледу Библија може да буде корисна алатка за поучавање. Зато што тако живописно наглашава Јеховину свемоћну силу, она злостављачеве претње може да учини мање страшним. Деца треба да знају да је без обзира којим претњама им се прети, Јехова кадар помоћи свом народу (Данијел 3:8-30). Чак и кад лоши људи повређују оне које Јехова воли, он увек може да касније поништи штету и да поново поправи ствари (Јов, поглавља 1, 2; 42:10-17; Исаија 65:17). Уверите их да Јехова види све, укључујући и људе који чине лоше ствари и добре људе који чине све да би им се одупрли. (Упоредите Јеврејима 4:13.)

Опрезни као змије

Редак је тај педофил што употребљава физичку силу да би сексуално злостављао неко дете. Они се углавном радије најпре спријатеље с децом. Зато је Исусов савет да будемо „опрезни као змије“ подесан (Матеј 10:16). Будна контрола родитеља пуних љубави јесте један од најбољих заклона против злостављања. Неки злостављачи траже дете које је само на јавном месту и започињу разговор како би подстакли дечју радозналост. („Је л‘ волиш моторе?“ „Дођи да видиш куце у мом камиону.“) Истина, ви не можете бити са својом децом у свако доба. И стручњаци за чување деце признају да је деци потребна извесна слобода кретања. Али мудри родитељи су опрезни у вези с преурањеним допуштањем превелике слободе деци.

Водите рачуна о томе да добро упознате било које одрасле особе или старије  младе који су блиски с вашом децом, употребљавајући нарочиту опрезност кад одлучујете ко би требало да се брине за ваше дете у вашој одсутности. Чувајте се беби-ситера који проузрокују да се ваша деца осећају чудно или нелагодно. Слично томе, пазите на тинејџере који изгледа да имају претеран интерес за млађу децу а немају пријатеља својег годишта. Темељно проверите обданишта и школе. Прођите кроз све просторије и разговарајте с особљем, проматрајући пажљиво како они и деца међусобно утичу једни на друге. Питајте да ли би сметало ако бисте у неочекивано време свратили да видите вашу децу; ако ово није допуштено, тражите друго место. Погледајте Пробудите се! од 8. децембра 1987. стране 3-11 (енгл.).

Међутим, тужна је истина да чак ни најбољи родитељи не могу да контролишу све што се дешава њиховој деци (Проповедник 9:11).

Ако родитељи сарађују, постоји једна ствар коју они могу контролисати: кућно окружење. И пошто је кућа место где се догађа већина злостављања деце, она ће бити средишња тачка следећег чланка.

[Фусноте]

[Оквир на 7. страни]

Он је викао у помоћ

„МОЛБА Јехови зауставља напад сексуалног злостављача на омладинца“, објавио је 5. маја 1993. наслов у новинама The Arizona Republic, из САД. Наводни сексуални злостављач је одвукао 13-годишњег дечака под претом оружја, водећи га у извршитељев стан. Кад је младић повикао, „Јехова, помози ми!“ сексуални злостављач се поколебао и пустио дечака да оде. Полиција је касније ухапсила тог човека.

Док је призивање Јеховиног имена сигурно прикладно под таквим околностима, то не значи да ће Божје слуге бити ослобођене од напада у овим критичним ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1-5, 13). Према томе хришћански родитељи морају обучити своју децу да буду опрезна са свим странцима, без обзира на привидан ауторитет.

[Слика на 8. страни]

Научите децу да употребе речи и јасан, одлучан говор тела како би се одупрли неисправним приступима