Поглед у свет

Одакле потиче сложеност?

Многи еволуционисти претпостављају да су древна жива бића била једноставна али да их је затим кроз векове наводно природна селекција терала да постану све сложенија и сложенија. Недавна испитивања не успевају да открију такво напредовање ка већој сложености. Др Дан Макшеј (Dan McShea), палеобиолог, испитао је окамењене кичме различитих сисара; друго испитивање усредсредило се на фосиле мекушаца. Ни једно ни друго испитивање није пронашло било какав доказ еволуционог напретка ка већој сложености. Нити су утврдила да већа сложеност доноси преимућство у преживљавању. Према Њујорк тајмсу стручњаци кажу да ће ови налази „бити изненађење за многе биологе који су навикнути на размишљање у складу с таквим трендовима“. Тајмс примећује: „Према др Макшеју, опажање напретка према сложености пре може бити одраз жеља научника да виде неку врсту прогреса у еволуцији него одраз икакве биолошке реалности.“

Сумњиве урођене мане у Мађарској

У једном малом граду на југозападу Мађарске, у 1989. и 1990. рођен је велики проценат беба с озбиљним урођеним манама. У ствари, од 15 беба рођених у том периоду 11 је било погођено таквим поремећајима као што су Даунов синдром и абнормалности плућа, срца, и дигестивног тракта. Ова стопа је 223 пута већа од стопе у осталом делу земље. Андру Чејзел (Andrew Czeizel), с тимом мађарских и немачких научника, усредсредио је пажњу на могућег кривца: пестицид трихлорфон. Изгледа да је 1988. сеоски рибњак прихватио нову технику руковања трихлорфоном: риба се потапала у неразблажену хемикалију и враћала у воду с хиљаду пута већим количинама те материје од препорученог максимума. „То је отров“, каже Чејзел о трихлорфону. Према часопису New Scientist, он се полако претвара у другу хемикалију која је сто пута смртоноснија и која је у стању да кроз мајчину плаценту прође у фетус.

Европа је упозорена на етничке раздоре

„Људи се без много тешкоћа могу претворити у аутомате који мрзе и убијају“, упозорава Хосе-Марија Мендилусе (José-María Mendiluce), специјални изасланик високог представника ОУН за избеглице. Господин Мендилусе, који је 19 месеци провео надгледајући програм ОУН за избеглице у бившој Југославији, рекао је да је то „веома опасна грешка“ сматрати људе с Балкана за „фундаментално различите од других Европејаца“, и приметио је како би слични етнички сукоби лако могли избити у другим европским земљама. „Све што је потребно јесте једна економска криза и неколико циничних политичара који бацају кривицу на имигранте или сиромашне људе или на људе који су на неки начин другачији“, рекао је он. Према извештају Њујорк тајмса, г. Мендилусе је опазио како вође могу лако да изазову мржњу „ширећи лажи у медијима и подстичући провокације“, док уверавају како они што су потписали споразуме о миру нису променили своје понашање, већ наставили „да мрзе и убијају“.

Година мржње

„Година као што је 1992. даје нову истакнутост неким старим питањима о људској природи“, примећује часопис Њусвик. „Ове поделе — комшија против комшије, раса против расе, националност против националности — јесу нешто чему смо увек склони, а овогодишњи догађаји стварају сумње о томе да ли се побољшавамо у премошћавању тих јазова.“ Приметио је: „’Мрзи свог ближњег‘ изгледало је као мото године.“ Зашто је „људска пакост“ тако нарочито истакнута у 1992? „Крајња анархија одговорна је за велики део насиља у прошлој години“, каже Њусвик, као и „изненадна економска несигурност“ која је пратила колапс совјетског комунизма. Уз то се прикључују мржње међу расним и културним групацијама коју подстичу државне власти. Јесу ли војни чувари мира решење? „Трупе ОУН налазе се на Кипру, где раздвајају турске и грчке заједнице, скоро већ 20 година. Сигурне иза застора заштите ОУН, ни једна ни друга страна немају ни најмањи потицај да пронађу компромисно решење с оним другима“, одговара Њусвик.

Јапански спор око заставе и химне

Недавно објављени записници у Јаматоу, у Јапану, показују да директори школа „примењују директиву Министарства образовања о подизању националне заставе и певању националне химне... упркос јаком противљењу обичних наставника“, наводи Mainichi Daily News. „Спорно питање око увођења хиномаруа [националне заставе] и кимигајоа [националне химне] у школске церемоније проузрокује неслагања у читавој нацији ради њихове повезаности с јапанским ултранационализмом из времена рата и империјализмом.“ Према часопису Asahi Evening News, противници заставу и химну повезују с обожавањем цара и кажу да би присиљавање деце да певају химну „било наметање специфичне религиозне вероисповести“. Повређују се уставна права на слободу религије и савести, кажу они.