Превентива код куће

Моника је имала девет година када је он почео да је злоставља. Почео је тиме што ју је уходио док се пресвлачила; затим је почео да посећује њену собу ноћу и да додирује њене интимне делове тела. Кад му се одупрла, био је бесан. Једном ју је чак напао чекићем и гурнуо низ степенице. „Нико ми не би веровао“, присећа се Моника — чак ни мајка. Злостављач је био Моникин очух.

НИЈЕ странац у кабаници, самотњак који се крије у жбуњу, онај што представља највећу претњу деци. То је члан породице. Огромна већина сексуалних злостављања дешава се унутар дома. Како дакле можемо да дом учинимо отпорнијим на злостављање.

У својој књизи Покољ недужних (Slaughter of the Innocents), историчар др Сандер Џ. Брајнер (Sander J. Breiner) испитује доказе о злостављању деце у пет древних друштава — Египту, Кини, Грчкој, Риму, и Израелу. Он закључује да иако је злостављање постојало у Израелу, оно је било релативно ретко у поређењу с остале четири цивилизације. Зашто? За разлику од својих суседа, људи у Израелу су били поучени да имају поштовање према женама и деци — просветљено гледиште које су дуговали Светом писму. Кад су Израелци примењивали божански закон на породични живот, они су спречавали злостављање деце. Данашњим породицама потребна су та чиста, практична мерила више него икад.

Морални закони

Да ли библијски закон има утицај на твоју породицу? На пример, Левитик 18:6 каже: „Н[и]ко од вас неће приступити к рођаки својој да открије голотињу њену. Ја сам [Јехова].“ Слично томе хришћанска скупштина данас примењује снажне законе против свих облика сексуалног злостављања. Било ко ко сексуално злоставља дете ризикује да буде искључен, истеран из скупштине (1. Коринћанима 6:9, 10). a

Све породице треба да познају и заједно понављају такве законе. Деутероном 6:6, 7 налаже: „И ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш.“ Усађивање ових закона подразумева више од повременог држања лекција вашој деци. Оно укључује редовну дискусију уз размену мишљења. С времена на време, и мајка и отац треба да  поново утврде Божје законе о инцесту и разлоге пуне љубави за ове законе.

Такође можете користити такве приче као што је она о Тамари и Амнону, Давидовој деци, да бисте показали деци како у стварима секса постоје границе које нико — укључујући блиске рођаке — никад не сме прекорачити (Постање 9:20-29; 2. Самуелова 13:10-16).

Цењење према овим начелима може се показати чак и у практичним припремама живљења. У једној оријенталној земљи, истраживање показује да се доста инцеста догађа у породицама где деца спавају с родитељима чак и кад не постоји никаква економска потреба за тим. Слично томе, уопште је немудро дозволити да деца супротног пола деле кревет или собу док одрастају, уколико се то икако може избећи. Чак и кад су скучени услови живљења животна чињеница, родитељи треба да употребе добро расуђивање приликом одлучивања где сваки члан породице треба да спава.

Библијски закон забрањује пијанство, подсећајући да оно може водити до изопачености (Пословице 23:29-33). Према једној анкети, неких 60 до 70 посто жртава инцеста известило је да је њихов партнер злостављач пио кад је злостављање почело.

Поглавар породице пун љубави

Истраживачи су утврдили да је злостављање уобичајеније у породицама с мужевима који доминирају. Широко заступано гледиште да жене постоје само да би испуниле потребе мушкараца према Писму је неисправно. Неки мушкарци употребљавају ово нехришћанско гледиште да оправдају њихово окретање к ћерци за било шта што не могу добити од жене. Ова врста угњетавања може проузроковати да жене у овим околностима изгубе своју емоционалну равнотежу. Многе губе чак и природни нагон да заштите своју сопствену децу. (Упоредите Проповедник 7:7.) С друге стране, једна анкета је утврдила да када су радохолични очеви били доста одсутни из свог домаћег амбијента, понекад се, као чир, развило сексуално злостављање мајка-син.

Како је с твојом породицом? Да ли ти као супруг озбиљно преузимаш улогу главе, или је препушташ својој жени? (1. Коринћанима 11:3). Да ли се опходиш према својој жени с љубављу, поштовањем, и цењењем? (Ефесцима 5:25; 1. Петрова 3:7). Да ли се њена гледишта рачунају? (Постање 21:12; Пословице 31:26, 28). И како је с твојом децом? Да ли их сматраш драгоценом? (Псалам 127:3). Или на њих гледаш само као на терете, спремне за искоришћавање? (Упоредите 2. Коринћанима 12:14.) Одбаците морално искривљена,  небиблијска гледишта о породичним улогама у вашем домаћинству, и учинићете га отпорнијим на злостављање.

Емоционално сигурно место

Једна млада жена, коју ћемо звати Санди, каже: „Читава моја породица била је подесна за злостављање. Она је била изолована, и сваки члан је био изолован од других.“ Изолација, крутост, и опсесивна тајновитост — ти нездрави, небиблијски ставови јесу заштитни знак домаћинства у коме је присутно злостављање. (Упоредите 2. Самуелова 12:12; Пословице 18:1; Филипљанима 4:5, NW). Створите кућну атмосферу која је за децу емоционално сигурна. Дом треба да буде место где се она осећају ојачаном, где се осећају слободном да отворе своја срца и слободно говоре.

Такође, деца имају велику потребу за физичким изразима љубави — грљењем, мажењем, држањем за руке, играњем с њима. Немојте претерано реаговати на опасности од сексуалног злостављања тиме што би се уздржавали од оваквих исказивања љубави. Поучавајте децу кроз отворену, топлу наклоност и хвалите их како вреде. Санди се сећа: „Гледиште моје маме било је да је погрешно било коме дати икакву похвалу. То би те уобразило.“ Санди је ћутке подносила најмање десет година сексуално злостављање. Деца која нису сигурна у сазнању да су вољене, вредне индивидуе могу бити подложнија на злостављачеве похвале, његову „наклоност“, или на његове претње да ће је ускратити.

Један педофил који је сексуално злостављао стотине дечака у току 40-годишњег периода признао је да су дечаци који су имали емоционалну потребу за пријатељем као што је он били „најбоље“ жртве. Немојте стварати једну такву потребу у вашем детету.

Прекините круг злостављања

Под тешким искушењем Јов је рекао: „Додијо̂ је живот души мојој! Пустићу од себе тугованку своју, говорићу у јаду душе своје“ (Јоб 10:1). Слично томе, многи родитељи утврђују да они могу помоћи својој деци тиме што помажу себи. The Harvard Mental Health Letter недавно је приметио: „Јаке друштвене норме које су против тога да мушкарци изражавају бол, како се чини, овековечују круг злостављања.“ Изгледа да су мушкарци који никад не изражавају своју бол због тога што су били сексуално злостављани склонији да и сами постану злостављачи. Књига The Safe Child Book извештава да је већина сексуалних злостављача деце као дете била и сама сексуално злостављана али никад нису добили помоћ да се опораве. Они своју бол и гнев изражавају тиме што злостављају другу децу. b (Погледајте такође Јоб 7:11; 32:20.)

Опасност по децу такође може бити већа кад мајке не науче да изађу на крај са злостављањем из прошлости. На пример, истраживачи извештавају да се жене што су биле сексуално злостављане као девојке често удају за мушкарце који су злостављачи деце. Надаље, уколико жена није научила да изађе на крај с прошлим злостављањем, разумљиво је да може утврдити како јој је тешко да разговара о злостављању са својом децом. Ако се злостављање догоди, она може бити мање способна да га опази и да предузме позитивну акцију. Тада деца плаћају ужасну цену за мајчину неактивност.

На тај начин, злостављање се може пренети с једне генерације на следећу. Наравно, многи појединци који изаберу да не разговарају о својој болној прошлости изгледају способним да се доста добро боре у животу, и то је похвално. Али у многима бол је дубља, и њима је заиста потребно да предузму концентрисане напоре — укључујући, ако је потребно,  тражење компетентне професионалне помоћи — да би залечили такве љуте ране из детињства. Њихов циљ није да се ваљају у самосажаљењу. Они желе да прекину овај болесни, болни круг злостављања деце који погађа њихову породицу. (Погледајте Пробудите се! од 8. јануара 1992, од 3. до 11. стране.)

Крај злостављања

Ако се исправно примене, претходне информације могу много учинити да се умање шансе за злостављање деце у вашем дому. Ипак, запамтите да злостављачи раде потајно, да искоришћавају поверење, и да на недужној деци употребљавају тактике одраслих. Неизбежно, дакле, неки од њих како се чини заиста умакну са својим одвратним злочинима.

Међутим, будите уверени да Бог види шта они раде (Јоб 34:22). Уколико се не покају и промене, Он неће заборавити њихова опака дела. Он ће их у своје право време изнети на видело. (Упоредите Матеј 10:26.) И он ће до краја захтевати правду. Јехова Бог обећава једно време када ће сви такви подмукли људи бити „ишчупани из [земље]“, а само смернима и обзирнима што воле Бога и ближњег биће дозвољено да остану (Приче Соломунове 2:22, Даничић-Караџић; Псалам 37:10, 11, 29; 2. Петрова 2:9-12). Имамо ту дивну наду о новом свету захваљујући откупној жртви Исуса Христа (1. Тимотеју 2:6). Тада, и само тада, злостављање ће се заувек окончати.

У међувремену ми морамо учинити све што можемо да заштитимо нашу децу. Она су тако драгоцена! Већина родитеља би спремно ризиковала своју сопствену безбедност да би заштитили своју малу децу (Упоредите Јован 15:13.) Уколико не штитимо нашу децу, последице могу бити језиве. Ако то чинимо, ми им дајемо један диван поклон — детињство које се осећа недужно и слободно од невоље. Она се могу осећати баш као и псалмиста, који је написао: ’Говорим [Јехови]: „Ти си уточиште моје, бранич мој, Бог мој, у кога се уздам.“‘ (Псалам 91:2).

[Фусноте]

[Оквир на 11. страни]

Једна особа која је преживела године инцеста рекла је: „Злостављање убија децу, оно убија њихово поверење, њихово право да се осећају недужнима. Због тога деца морају бити заштићена. Јер ја сад морам поново да изградим читав свој живот. Зашто терати и другу децу да то чине?“

Стварно, зашто?

[Оквир на 11. страни]

Слушајте децу!

У БРИТАНСКОЈ КОЛУМБИЈИ, у Канади, недавна анкета је испитала каријере 30 сексуалних злостављача деце. Резултати су били језиви. Тих 30 појединаца су, између себе, злостављали 2 099 деце. Цела половина од њих држала је положаје од поверења — просветни радници, свештеници, службеници, и они који чувају децу. Један злостављач, 50-годишњи зубар, злостављао је скоро 500 деце у периоду од 26 година.

Међутим, новине The Globe and Mail из Торонта примећују: „У 80 посто случајева, један део или више делова друштва (укључујући пријатеље или колеге починиоца, породице жртава, другу децу, неке жртве) порицали су или умањивали злостављање.“ Не изненађује што „извештај подсећа да порицање и неверовање омогућава да се злостављање настави.“

Неке жртве су пријавиле злостављаче. Међутим, The Globe and Mail цитирају тај извештај како каже: „Родитељи младих жртава били су невољни да прихвате оно што су им њихова деца говорила.“ Слично томе, недавно је једна владина службеница у Немачкој навела извештај да деца, жртве сексуалног злостављања, морају чак седам пута приступити к одраслима са својом причом пре него што им се поверује.

[Оквир на 12. страни]

„Прибавите помоћ сада“

„УКОЛИКО сте човек и ако сте сексуално повезани с децом, можда себи кажете, ’она то воли‘, или ’он је то тражио‘, или ’ја је учим о сексу‘. Ви лажете себе. Прави мушкарци нису сексуално повезани с децом. Ако постоји било који део вас који заиста брине за то дете, престаните с тим. Прибавите помоћ сада.“ (Предложени оглас јавне службе, наведен у књизи By Silence Betrayed).

[Слика на 13. страни]

Деци је потребно пуно срдачне пажње пуне љубави