Тешење одраслих који су преживели трауму у детињству

ОНИ су били један друштвен млад пар, веома поштован у скупштини. Али његов тон је одавао хитност кад је питао да ли би старешина могао да наврати код њих, а она је била уплакана. Она је патила од епизода јаке депресије и мржње према себи, и чак од мисли о самоубиству. Била је сексуално злостављана као дете. Захвалан што је Јеховина организација обезбедила вођство у томе како помоћи жртвама таквог злочина, старешина је проучио писмо Заједнице старешинама као и чланке из Пробудите се! од 8. јануара 1992. и из Куле стражаре од 1. октобра 1983. (енгл.) који су говорили о тој теми. Ево неколико корисних тачака извучених из ових извора.

1. Слушајте, слушајте, слушајте. Кад дете огули колено, његов први порив је да трчи код маме или тате ради утехе. Али једно злостављано дете можда чак никада није ни имало такву могућност. Зато, као одрасла особа, она још увек има ту исту потребу — да говори, да се до краја исприча, да га саосећајни слушач утеши. (Упоредите Јоб 10:1; 32:20.) Кад је старешина посетио горе споменути пар, муж је био изненађен тиме колико је старешина мало говорио а колико пуно слушао. Тај муж, један веома практичан, услужан човек, утврдио је да је он покушавао решити проблем тако што је логиком одговарао на емоције, покушавајући да коригује осећања која су му изгледала ирационално. Он је научио да је његовој жени било потребно уживљавање више него одговори. (Упоредите Римљанима 12:15.) Њој је било потребно да чује да она има ваљане разлоге да се осећа на начин на који се осећа.

2. Раскринкајте лажи. Злостављање учи децу да су она прљава, недостојна љубави, безвредна. Као и лажне религиозне науке, ове замисли могу здрав однос с Јеховом учинити веома тешким. Зато раскринкајте лажи, и замените их истином — нежно, увек изнова, стрпљиво. Резонујте на темељу Писма (2. Коринћанима 10:4, 5). На пример: „Ја разумем да се осећаш прљаво. Али шта Јехова осећа према теби? Ако је дозволио да његов Син умре и осигура откуп за тебе, зар то не значи да те он воли? [Јован 3:16] У Његовим очима, да ли је злостављање учинило тебе прљавим, или је злостављача учинило прљавим? Упамти, Исус је рекао: ’Ништа нема што би човека могло опоганити да дође споља у њега, него што излази из њега оно погани човека.‘ [Марко 7:15] Да ли је злостављање стварно потекло од тебе, малог детета? Или га је злостављач осмислио у свом сопственом уму?“

3. Говорите утешно. Сваки појединац је јединствен, па се Павлов савет да ’утешавамо малодушне‘ у сваком случају различито примењује (1. Солуњанима 5:14). Међутим, како се чини, претерано упрошћен говор ретко утешава. На пример, рећи ономе ко је преживео злостављање само да више чита Библију, да више проповеда, или да ’само баци своје бреме на Јехову‘ — колико год ови предлози били понекад корисни — може да не донесе резултате. (Псалам 55:22, NW; упоредите Галатима 6:2.) Многи ове ствари већ чине што боље могу и немилосрдно се коре што не чине боље. (Упоредите 1. Јованова 3:19, 20.)

Слично томе, рећи онима што су преживели злостављање да једноставно забораве прошлост може учинити више штете него користи. Да су то могли да ураде, вероватно би тако и урадили — и не би им била потребна помоћ да дођу до тако простог решења. a Запамтите, оно што су они доживели јесте јака емоционална траума. Ради упоређења, само замислите како набасавате на жртву аутомобилског судара која лежи стењући усред олупине. Да ли бисте јој рекли да једноставно не мисли на бол? Очигледно, потребно је више.

Ако нисте сигурни да је оно што говорите утешно и корисно, зашто не упитате ту депресивну особу? Коначно, чак и савет који је истинит и библијски треба да буде правовремен и такође прикладан. (Упоредите Пословице 25:11.)

Након неколико посета, сестра је почела да види извесна побољшања у свом ставу према животу, и њен супруг је био способнији да јој помогне током криза. Обоје су отада били кадри да утешно говоре с другима што пролазе кроз сличне трауме. Како то јача веру видети Јехову, ’Бога сваке утехе‘ како ради кроз своју Реч и свој народ да ’завије у срцу рањене‘ у овим тешким временима (2. Коринћанима 1:3; Исаија 61:1).

[Фуснота]