Да ли вежбање користи старијима?

„Може ли вежбање изменити процес старења?“ Ово је био један наслов у новинама Њујорк тајмс од скоро пре пет година. Тај чланак је известио: „Медицински научници с универзитета Туфтс [у Бостону] утврдили су да старији људи, чак у својим 90-тим, могу постати јачи и чак повећати величину својих мишића ако се подвргну интензивном режиму тренирања с теговима.“

Докази да старији заиста могу имати користи од вежбања наставили су да се умножавају. Фебруарско издање Harvard Health Lettera, 1991, известило је о једном истраживању из 1990, рекавши: „Девет [станара старачких домова] између 87 и 96 година завршили су двомесечни високоинтензивни тренинг за очвршћавање употребљавајући тегове.“ У вези с овим истраживањем, Mayo Clinic Nutrition Letter је објаснио: „Учесници су скоро удвостручили снагу ножних мишића, повећали величину бутног мишића за 9 посто и побољшали наступе на тестовима покретљивости.“

Истраживачи су известили: „Тај повољан одазив на тренинг јачине код наших испитаника јесте изванредан у светлу њиховог врло одмаклог годишта, њихових изузетно седећих навика, вишеструких хроничних обољења и радних неспособности и неадекватности у исхрани.“ Вредност вежбања доказује се увек изнова.

На пример, узмите у обзир 90-годишњака Џака Сиберта (Jack Siebert), што је 1979. преживео кап која је парализовала његову десну страну и оставила га неспособног да хода без помоћи помагала. Практично сваког јутра током више од десет година, он лежи у кревету и своју непарализовану ногу држи у ваздуху, покрећући је неких 20 минута покретима које би неко правио кад би пумпао бицикл. Понекад би парализовану десну ногу ослонио на леву (као што се види на слици) и кружио обема заједно. Не само што ова редовна вежба јача мишиће његове ноге тако да још увек може ходати с помагалом већ му она помаже да одржава свој кардиоваскуларни систем и држи га ментално свесним.

Дакле, упамтите, никад није прекасно да започнете с вежбањем. Истина, можда никада нећете истрчати Бостонски маратон — трку од 42 километара — за пет сати и пет минута, као 82-годишњи Џон Кели (John Kelley) 1990. године. Нити је вероватно да ћете чак бити у стању да докрајчите то растојање за седам сати и девет минута, као што је то учинила 84-годишња прабаба Мејвис Линдгрен (Mavis Lindgren) 1991. године. Упркос томе, Circulation, један журнал Америчког удружења за срце, препоручио је прошле године: „Битно је стећи навику тражења начина да се буде активан.“

Овај журнал је објаснио: „Чак и активности слабог интензитета које се свакодневно упражњавају могу донети неке дугорочне здравствене користи и смањити ризик оболевања од кардиоваскуларне болести. Такве активности обухватају шетњу из задовољства, баштованство, рад у радионици, кућне послове, плесање и препоручене кућне вежбе.“

[Слика на 23. страни]

Старија онеспособљена особа може имати користи од вежбања, као и ова 90-годишња жртва капи