Нови свет — хоће ли икада доћи?

ДАНА 13. априла 1991. Џорџ Буш, тадашњи председник Сједињених Америчких Држава, одржао је говор у Монтгомерију, у Алабами, под насловом: „Могућност новог светског поретка.“ У закључку је рекао: „Нови свет с којим се суочавамо... то је диван свет открића.“

Два месеца касније The Bulletin of the Atomic Scientists изјавио је да уз пад комунистичких режима у Источној Европи, „нови светски поредак заснован на миру, правди, и демократији изгледа тако близу“.

Такав говор о новом свету наставља се у 1993. Њујорк тајмс је у јануару известио о уговору који обавезује на смањивање нуклеарног наоружања. Те новине су рекле: „То Америку и Русију ставља ’на праг новог света наде‘, према добро изабраним речима председника Буша.“

Две недеље после тога нови председник САД, Бил Клинтон, објавио је у својој уводној поруци: „Данас, док стари поредак пролази, тај нови свет је слободнији али мање стабилан.“ Чак је тврдио: „Овај нови свет већ обогаћује животе милиона Американаца.“

Дакле много се говори о новом свету — другачијем и бољем. По једном бројању, Џорџ Буш је у релативно кратком периоду 42 пута у јавним изјавама говорио о једном „новом светском поретку“.

Али да ли је такво говорење јединствено? Да ли се чуло и раније?

Ништа стварно ново

У мају 1919, одмах после Првог светског рата, Федерални савет Христових цркава у Америци одржао је састанак у Кливленду, у Охају, на ком је најављена ’могућност новог и бољег света‘. Један говорник је уверавао: „То ће бити један нови свет у коме ће принцип ривалства устукнути пред принципом здруживања и пријатељства. Биће то нови свет у коме ће принцип јединства заменити принцип поделе... Биће то један нови свет у коме ће братско осећање и пријатељство потиснути све антагонизме осим рата против зла.“

Како су те цркве веровале да ће тај нови свет доћи? Уз помоћ владе Божјег Краљевства проречене у Библији? Не. Они су од једне политичке организације очекивали да донесе такав нови свет. „Оно о чему ми данас говоримо као о Друштву народа“, рекао је један црквени вођа, „јесте једна преко потребна и неизбежна последица све наше хришћанске  вере и тежње на свету.“ Црквене вође из тог периода чак су Друштво народа промовисале као „политички израз Божјег Краљевства на земљи“.

С друге стране, моћни вођа у Немачкој, Адолф Хитлер, супротставио се Друштву народа и у 1930-им успоставио Немачки трећи рајх. Он је тврдио да ће тај Рајх трајати хиљаду година и да ће постићи оно за шта Библија каже да то може само Божје Краљевство. „Ја почињем с младима“, рекао је Хитлер. „С њима, ја могу направити нови свет.“

Хитлер је у Нирнбергу дао да се изгради један мамутски стадион за приказивање нацистичке моћи. Значајно је што су била подигнута 144 гигантска стуба на једној платформи дугој скоро 300 метара. Зашто 144 стуба? Библија говори о 144 000 оних који ће владати с „јагњетом“ Исусом Христом, и да ће њихова владавина трајати хиљаду година (Откривење 14:1; 20:4, 6). Очито је да подизање 144 стуба на нирнбершком стадиону није била бројчана случајност, јер је употреба библијског језика и симболике од стране нацистичких службеника добро документована.

Какав је био резултат људских напора да испуне оно за шта Библија каже да ће једино Божје Краљевство постићи?

Неуспех човекових напора

Историја снажно сведочи да Друштво народа није успело да уведе у нови свет мира. Та организација је пропала кад је Други светски рат потпуно заокупио нације. Надаље, после само 12 година, Трећи рајх лежи у рушевинама. Он је био потпуни промашај, срамота за људски род.

Кроз целу историју човечји напори да створи мирољубиви нови свет стално су били неуспешни. „Свака цивилизација која је икада постојала на крају је пропала“, приметио је бивши секретар спољњих послова САД Хенри Кисинџер. „Историја је прича о напорима који нису успели, о тежњама што нису остварене.“

Шта је, онда, с новим светским поретком за који су светске вође недавно уверавале? Експлозије етничког насиља ту исту идеју о једном таквом новом свету чине лакрдијом. На пример, овог протеклог 6. марта, колумниста Вилијам Пфаф (William Pfaff) ругао се: „Стиже нови светски поредак. Он је добар и одиста нов, јер посвећује инвазију, агресију и етничко чишћење као прихватљиво међународно понашање.“

Страшан раздор и окрутности што су се десили откако је пао комунизам застрашујући су. Чак је и Џорџ Буш, кратко пре напуштања функције у јануару, признао: „Нови свет би, с временом, могао бити исто тако претећи као и стари.“

Постоји ли разлог за наду?

Да ли то значи да је ситуација безнадежна? Да ли је нови свет само један чезнутљив сан? Јасно је да људи нису у стању да створе нови свет. Али шта је са  Створитељевим обећањем да то учини? „Очекујемо по обећању његову [Божјему] ново небо и нову земљу“, каже Библија (2. Петрова 3:13).

Ново небо које Бог обећава јесте нова управа над земљом. Ова нова управа је Божје Краљевство, његова небеска влада за коју је Исус научио људе да се моле (Матеј 6:9, 10). Та небеска влада биће тада састављена од Исуса Христа и 144 000 сувладара, а нова земља биће нова заједница људи. Да, они ће живети у једном славном новом свету лојално подупирући Божју управу.

Над обећаним новим светом владаће Божје Краљевство. Дакле овај нови свет неће бити људске израде. „Божје Краљевство никада нема значење неке акције коју предузимају људи нити царства које они успостављају“, објашњава једна библијска енциклопедија. „Краљевство је божанско дело, не неко људско достигнуће па чак ни достигнуће преданих хришћана“ (The Zondervan Pictorial Encyclopedia of the Bible).

Тај нови свет под Божјим Краљевством сигурно ће доћи. Можете се ослонити у обећање о његовом доласку јер га је дао „Бог који не лаже“ (Титу 1:2). Молимо вас да осмотрите какав ће свет бити тај Божји нови свет.

[Извор слике на 3. страни]

NASA фото