Пређи на садржај

Пређи на садржај

Импресивни гиганти канадског севера

Импресивни гиганти канадског севера

Импресивни гиганти канадског севера

Од дописника Пробудите се! из Канаде

„КРАЉ севера“ и „Господари Арктика“ јесу изразите титуле које заједнички носе неких 30 000 поларних медведа што лутају по читавом Северном поларном басену.

Постоји неколико различитих популација поларних медведа. Једна група је за своје подручје изабрала југозападну обалу канадског Хадсоновог залива, од острва Акимски у Џемсовом заливу до рукавца Честерфилд, према северу. Тако је Черчил, у Манитоби, лоциран између њих двоје, назван „престоницом света поларних медведа“.

Поларни медвед мужјак радознало и неуморно крстари својим подручјем. Тиме је стекао поетско инуитско име Пихоквахијак, што значи „онај који увек лута“.

Поларни медвед је опчинио ране северне истраживаче. Џон Муир (John Muir), један амерички природњак, описао га је као ’животињу племенитог изгледа и огромне снаге, која живи храбро и топло усред вечног леда‘.

Иако мере од 450 до 640 килограма, у својој окретности они су скоро као мачке. Један биолог је рекао: „Они су као велике мачке. Апсолутно је невероватно колико су брзи — о, како се само брзо крећу.“

Парење и увлачење у јазбину

Медвед мужјак није никакав ’породичан човек‘. Након парења, он оставља своју женку саму са свом одговорношћу подизања младунаца. Оплођено јаје у мајци дели се више пута, а затим остаје успавано следећих четири или пет месеци.

Кад се угњежђавање јајашца догоди и отпочне раст, женка у најдубљем смету који може пронаћи ископава снежну или земљану јазбину дуж насипа обале неког језера. Тамо остаје без хране, не мокрећи нити избацујући измет до краја марта.

Јазбина је добро осмишљена. Од улаза један тунел се косо успиње нека два метра до прилично великих стамбених просторија. Ту је топлина њеног тела заробљена, тако да је често јазбина 20° C топлија од спољне температуре. Мали отвор на крову омогућава да устајали ваздух изађе. Свеж прекривач за под прави се, према потреби, утабавањем снега саструганог с крова.

Очекивали бисте да тако велика медведица роди прилично велике репродукције саме себе. Али новорођени младунци теже само око пола килограма! Они обично стижу негде у децембру или рано у јануару.

Рођени слепи и глуви, младунци су прекривени пахуљастим маљама осим на јастучићима њихових шапа и њиховом носу. Срполиким канџама, они пужу уз мајчино крзно да би се хранили њеним богатим, кремастим млеком с укусом уља од јетре бакалара.

Женке обично рађају младунце близанце сваке три године у већини регија Севера. Међутим, оне у подручју Хадсоновог залива понекад имају тројке, и некад четворке, сваке друге године. Младунци брзо расту. За отприлике 26 дана, они чују своје прве звукове. Седам дана касније отварају им се очи. Наталне маље претварају се у право крзно, које је много гушће.

Пред крај марта, породица излази из јазбине на светлост сунца арктичког пролећа. Уз обиље снега унаоколо, младунци скачу и ваљају се. Пронашавши стрму падину, они клизе низ њу на својим малим дебелим стомацима, с испруженим предњим шапама и стражњим ногама, у мајчине руке које их доле чекају.

Младунцима је понекад тешко да кроз дубоки снег иду по траговима своје мајке. Постоји ли решење? Па, вожња на кркачи! Један фотограф је једном спазио женке медведице, које је узнемирио хеликоптер, како беже са својим младунцима који су се на њиховим леђима возили „као уплашени мали џокеји“.

Мајка их, с пуно пажње, обучава неке две и по године. Онда их напушта. Млади медведи су сада самостални.

Друге карактеристике

Према једном чланку у часопису Life, „поларни медведи су најснажнији четвороножни пливачи на свету“. Они могу пливати између великих ледених плоча преко широких залива. Пошто ни вода нити ледени кристали не приањају за њихово масно крзно, један добар трзај одашиље сјајан круг капљица. Ваљање у сувом снегу упија сву преосталу влагу, и за неколико минута огртач је сув.

Научници су тек недавно спознали задивљујуће тајне медвеђег крзна. Начин на који се апсорбује и од њега рефлектује светлост не само да помаже да се тело одржи топлим већ такође даје крзну његову засењујуће белу појаву. a

Али како проналазе свој пут у константно променљивом арктичком крајолику мора који се састоји од неколико, ако уопште, трајних одлика што би им могле помоћи да се оријентишу? Према књизи Arctic Dreams, медвед „мора имати неку мапу у својој глави... Памћење није ни од какве помоћи. Како медведи праве и употребљавају такве мапе јесте једно од питања о њима која највише побуђују радозналост.“ Могу лутати недељама и да се не изгубе.

Иако поларни медведи ретко нападају човека, посетиоци морају поштовати њихову велику снагу и окретност. Ова иста књига је рекла: „Поларни медведи су прилично повучени и неагресивни, нарочито у поређењу с гризли медведима.“ Међутим, они могу да вас изненаде, јер њихова стопала дебело обложена крзном чине њихово ступање скоро бешумним.

Посећивање поларног медведа

Како можемо да посетимо ова занимљива створења? Научници подижу челичне торњеве од 14 метара дуж Хадсоновог залива одакле се медведи посматрају.

У граду Черчилу за туристе су на располагању Тундра багији. То су велика, металом оклопљена возила која примају бројне путнике на експедицијама разгледања. Понекад кад се неки медвед наслони на метални оклоп или лупа по њему шапом како би привукао пажњу или тражио поклон у храни, долази до разгледања из непосредне близине.

Надамо се да сте уживали у овој посети гигантским медведима Севера, за које се извештава да су међу десет „најпопуларнијих“ животиња света. Стварно, они су лепа створења, производ једног свемудрог Створитеља, који им је дао способност да се прилагоде леденим пространствима земљиног Северног поларног басена.

[Фуснота]

a Погледајте „Техничко остварење поларног медведа“ у издању Пробудите се! од 8. септембра 1991.

[Слика на 24. страни]

Мајка обучава своје младунце неке две и по године

[Слике на 25. страни]

Млади мужјаци уживају у лажној борби, а затим се хладе у снегу

[Извор]

Све фотографије: Mike Beedell/Adventure Canada