Откуд повратак „излечивих“ болести?

ДОМ је управо темељно очишћен. Међутим, како дани, недеље и месеци пролазе, прашина и прљавштина се постепено поново појављује. Према томе, једно темељно чишћење, није довољно. Потребно је стално одржавање.

За неко време је изгледало да је модерна медицина темељно почистила маларију, TBC (туберкулозу) и сифилис. Али, неопходно одржавање кроз истраживање и лечење пречесто је занемаривано. Сад се „прашина и прљавштина“ поново појавила. „У глобалу, ситуација с маларијом је озбиљна и погоршава се“, каже др Хироши Накајима (Hiroshi Nakajima) из СЗО (Светске здравствене организације). „Људи морају схватити да се TBC вратила — и то вратила у свој снази“, упозорава специјалиста за туберкулозу др Ли Рајхман (Lee Reichman). А Њујорк тајмс је рано у овој деценији објавио: „Од 1949, нови случајеви сифилиса су сада на највишем нивоу.“

Маларија — прети скоро половини света

Данас, скоро 40 година откад је проглашена скоро искорењеном, маларија представља озбиљну претњу у Авганистану, Бразилу, Вијетнаму, Индији, Индонезији, Кампућији, Кини, Тајланду, Шри Ланки и различитим деловима Африке. „Два детета умиру сваког минута од те заразе“, извештавају француске новине Фигаро. Годишњи данак у смрти јесте два милиона — далеко више него што умиру од сиде.

Близу 270 милиона особа заражено је паразитом маларије али се за 2,2 милијарде сматра да су у опасности. „Како то да маларија, која је једном елиминисана или увелико контролисана у 90 посто светске популације, сада прети више од 40 посто нас?“ пита Филида Браун (Phyllida Brown) у New Scientistu. Разлози су бројни.

Огољивање шума и колонизација. Насељавање у тропским кишним шумама које врве од комараца изазвало је провалу маларије у Бразилу. „Оно што смо ми урадили била је инвазија на дом комарца“, каже имунолог Клаудио Рибејро (Claudio Ribeiro). Насељеници, каже он, „нису имали никакво искуство с маларијом нити икакву отпорност на ту болест“.

Имиграција. Избеглице које трагају за послом из Мјанмара, скупљају се у рудницима драгуља Бораија, градића у Тајланду. „Њихово стално кретање чини контролисање  маларије готово немогућим“, извештава Њусвик. Месечно се пријаве неких 10 000 случајева маларије — само међу рударима!

Туризам. Многи који посете подручја што врве од маларије враћају се кући заражени. Тако је, у 1991, дијагнозирано неких 1 000 случајева у Сједињеним Америчким Државама и 10 000 у Европи. Годишње се стотине туриста и прекоморских радника враћа у Канаду заражено. У једном трагичном догађају, два детета су добила грозницу убрзо након што се породица вратила из Африке. Доктор није сумњао на маларију. „До времена кад су их родитељи одвели у болницу, било је прекасно“, извештава торонтски Globe and Mail. „Умрла су у размаку од неколико сати једно од другог.“

Врсте отпорне на лекове. СЗО извештава да се врсте маларије које су отпорне на лекове шире по целој тропској Африци. У југоисточној Азији, каже Њусвик, „отпорност на лекове тако нагло расте да ће неке врсте ускоро бити неизлечиве.“

Недостатак средстава. На неким местима клиникама недостаје опрема да би извеле једноставан тест познат као крвни размаз. На другим, велики део здравственог буџета потребан је за друге хитне потребе, што као последицу има оскудицу у инсектицидима и лековима. Понекад је то питање профита. „Нема новца у тропским болестима“, признаје New Scientist, „јер, уопштено, они који су погођени не могу себи приуштити лекове.“

Туберкулоза — Стари убица с новим триковима

Стрептомицин, лек који је обећавао да ће туберкулозу довести под контролу, уведен је 1947. У то време је мишљено како ће туберкулоза бити елиминисана једном заувек. Али у неким земљама дошло је до суровог буђења: стопе заступљености TBC су се скорашњих година приметно повећале. „У џеповима сиромаштва у Америци“, извештава Вашингтон пост, „стопе заступљености TBC горе су од оних из најсиромашнијих земаља у супсахарској Африци.“ У Обали Слоноваче дешава се оно што један журнал назива „бруталним поновним буђењем туберкулозе“.

Др Мајкл Ајсман (Michael Iseman) јадикује: „Знали смо како да је излечимо. Имали смо је у рукама. Али, испустили смо лопту.“ Шта је омело борбу против туберкулозе?

Сида. Пошто оставља особу без одбране од инфекције, сида се сматра главним узроком поновног оживљавања TBC. „Уколико пре не умру од нечег другог“, каже др Ајсман, „практично 100 посто пацијената оболелих од сиде који носе бактерију TBC развиће ово обољење.“

Средина. Затвори, старачки домови, склоништа за бескућнике, болнице и друге институције могу постати легла туберкулозе. Др Марвин Памеранц (Marvin Pomerantz) прича да је употреба аеросола у лечењу у једној болници повећала кашљање пацијената с упалом плућа и тако створила праву епидемију TBC међу особљем.

 Недостатак средстава. Чим је почело да изгледа као да је туберкулоза под контролом, финансирање је пресушило, а пажња јавности отишла другде. „Уместо да елиминишемо TBC“, каже др Ли Рајхман, „ми смо елиминисали програме за туберкулозу.“ Биохемичар Патрик Бренан (Patrick Brennan) каже: „Раних 1960-их интензивно сам радио на отпорности TBC на лекове али сам одлучио да то напустим јер сам сматрао да је TBC излечена.“ Тако је повратак туберкулозе многе докторе затекао неспремнима. „Током једне недеље [у јесен 1989.]“, рекла је једна лекарка, „видела сам четири нова случаја овог обољења за које је моја учитељица медицинске школе рекла да га више никад нећу видети.“

Сифилис — смртоносан повратак

Упркос ефикасности пеницилина, сифилис је још увек широко распрострањен у Африци. У Сједињеним Америчким Државама, он изводи свој најјачи повратак у 40 година. Према Њујорк тајмсу, сифилис сада „обмањује једну генерацију доктора који су ретко, ако икада, видели неки случај сифилиса.“ Откуд поновно оживљавање?

Крек. Склоност ка креку покреће оно што један доктор назива „маратонским лумперајкама уз употребу кокаина и секс“. Док мушкарци често краду како би подупирали своју зависност, жене ће за дрогу вероватније трговати сексом. „У крек кућама“, каже др Вилард Кејтс, Мл. (Willard Cates, Jr.) из Центара САД за контролу болести, „присутни су секс и вишеструки партнери. Која год да зараза преовлада у тим срединама биће она која се преноси.“

Недостатак заштите. „Упркос кампањи ’сигурног секса‘“, извештава Discover, „тинејџери су још увек апатични у вези с употребом кондома како би се заштитили од болести.“ Једно истраживање у Сједињеним Америчким Државама открило је да само 12,6 процената оних с ризичним сексуалним партнерима доследно користи кондоме.

Ограничена средства. Њујорк тајмс наводи: „Смањивања буџета финансијски спутавају јавне клинике где се дијагностицира већина сифилиса и других сексуално преносивих болести.“ Надаље, методе тестирања нису увек прецизне. У једној болници доста мајки родило је заражене бебе, а ипак претходни тестови мајчине крви нису дали никакве доказе о сифилису.

Крај на видику?

Човекова борба против болести је дуга и фрустрирајућа. Пречесто је успех у сузбијању неких бољки био неутрализован неуспехом у сузбијању других. Да ли је човек осуђен на вечан рат у коме никад не може победити? Хоће ли икада постојати свет без болести?

 [Оквир⁄Слика на 7. страни]

Харања сифилиса

СИФИЛИС изазива Treponema pallidum, спирохета у облику вадичепа, и обично се добија преко полних органа. Та спирохета тада улази у крвоток и шири се по целом телу.

Неколико недеља после инфекције, појављује се рана названа шанкр. Он се обично формира на полним органима али се иначе може јавити и на уснама, крајницима или прстима. Шанкр се коначно зацељује не остављајући ожиљак. Али клице настављају да се шире по телу док се не појаве секундарни симптоми: осип коже, гушобоља, бол у зглобовима, губитак косе, ране и упала очију.

Уколико се не лечи, сифилис прелази у успавану фазу која може трајати читав живот. Уколико жена затрудни током ове етапе, њено дете се може родити слепо, деформисано или мртво.

Деценијама касније, неки ће прећи у каснију етапу сифилиса, у којој се спирохета може сместити у срцу, мозгу, кичменој мождини или другим деловима тела. Уколико се спирохета настани у мозгу, последица могу бити грчеви, општа парализа и чак лудило. Коначно, болест се може показати фаталном.

[Извор]

Biophoto Associates/Научни извор/Photo Researchers

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

„Велики мимичар“

Тако др Ли Рајхман зове туберкулозу. „Она може изгледати као прехлада, бронхитис, грип“, каже он. „Дакле, осим ако доктор не мисли на TBC, он или она може промашити дијагнозу.“ Потребан је рендгенски преглед грудију како би се утврдила зараженост.

Туберкулоза се са особе на особу преноси кроз ваздух. Кашаљ може створити честице које су довољно сићушне да уђу у плућа. Међутим, одбрана тела је обично довољно јака да заустави даљњу инфекцију. Др Рајхман објашњава: „Само [они] који имају довољно бацила у својим грудним кошевима — 100 милиона организама насупрот броју од мање од 10 000 код неактивних носилаца — [могу] раширити ову болест.“

[Извор]

SPL/Photo Researchers

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Глобално загрејавање и маларија

МАЛАРИЈА не може започети без заразног комарца Anopheles gambiae. „Измените ову популацију преносника болести [инсекта] и изменићете распрострањеност те болести“, примећује Економист.

Лабораторијски експерименти показују да мала повећања температуре могу јако утицати на популацију инсеката. Тако неки стручњаци закључују да глобално загревање може имати погубан утицај на случај маларије. „Уколико би свеукупна температура Земље порасла макар за један или два степена Целзијуса [два до четири степена Фаренхајта]“, каже др Волас Питерз (Wallace Peters), „то би могло повећати подручја размножавања комараца тако да маларија може постати шире дистрибуирана него што је сад.“

[Извор]

Др Тони Брејн (Tony Brain)/SPL/Photo Researchers

[Слика на 6. страни]

Склоништа за бескућнике могу постати легла туберкулозе

[Извор]

Melchior DiGiacomo