Убице на слободи

МАРГАРЕТА је очајнички тражила лек кад је њен син Тито добио маларију. Примењена су три медикамента, укључујући и веома одушевљено прихваћени хлорокин. Упркос томе, Тито је умро — у узрасту од само девет месеци.

У Кенији, Маргаретиној домовини, таква трагедија је сасвим уобичајена. „Њусвик“ извештава: „’Anopheles gambiae,’ краљица маларичних комараца, цвета у овом делу света. Деца не. Пет посто њих умире од маларије пре него што достигну школски узраст.“

У 1991. туберкулоза је у држави Њујорк, у САД, убила 12 затвореника и једног стражара. „Ми намеравамо да је контролишемо у затворима“, каже др Џорџ Дифердинандо Мл. (George DiFerdinando, Jr.) „али право питање јесте како је контролисати сада кад се учврстила у друштву?“

Светска здравствена организација извештава да 1,7 милијарди — скоро једна трећина светске популације — носи бактерије туберкулозе. Од њих, сваке године, осам милиона развија активну болест, и три милиона умире.

У једној њујоршкој болници, једна женска беба била је 11 недеља превремено рођена, али то је био само део њеног проблема. Кожа њених руку која се љуштила, ране на стопалима, увећана јетра и слезина, све то, давало је очит доказ да је добила сифилис док је била у материци мајке.

„Неке бебе су толико озбиљно оштећене том болешћу још док су у материцама својих мајки да су мртворођене“, извештава „Њујорк тајмс“. „Мали број других умире убрзо после рођења, неке с озбиљним озледама коже које се у току порођаја отварају.“

Маларија, туберкулоза и сифилис — за све три се пре неколико деценија мислило да су под контролом и близу искорењивања. Зашто се сада враћају пустошећи?