Зашто детлићи не сломе своје вратове?

Јесте ли икада чули неког детлића како буши неко дрво? Пошто широм света постоји око 200 врста детлића, може бити да сте запазили његово истрајно кљуцање које звучи као митраљез. Кад сам ја видео једног како удара кљуном по дрветовом стаблу, то ме је подстакло да се запитам, ’Како не сломи свој врат или не оштети свој мозак?‘ Кад бисмо се ми, као људи, упустили у сличну насилну радњу, била би нам потребна пажња стручњака који лечи манипулисањем зглобова или хирурга за мозак! Дакле, у чему је тајна?

Узмите као пример црвенотрбог детлића, који се може наћи у источној половини Сједињених Америчких Држава. Дело Book of North American Birds наводи: „Својим јаким кљуном у облику длета, он истругава инсекте испод коре дрвета, искљуцава рупе како би дошао до буба што досађују дрвету, одсеца комаде дрвета док копа рупу за гнездо.“ Како се штити од прашине дрвета? „Његове ноздрве су згодно прекривене малом маском финих чекињастих пера.“

А шта је с главом коју удара? „Да би спречили оштећивање мозга... јак врат, дебела лобања и ублажавајући простор између јаке спољашње мембране и самог мозга делују као нарочита заштита.“

Један други детлић, жутотрби, буши педантне редове рупа у кори, одакле сише биљни сок. За разлику од црвенотрбог детлића, који има невероватно дугачак, цилиндричан језик с вршком за пробадање инсеката, жутотрби има краћи језик с финим длачицама које му помажу да лапће сок.

Сигурно је да таква складна разноликост дизајна указује на једног Дизајнера, на Јехову Бога. Понизно би требало да поновимо Јовове речи: „Ја признајем да све можеш и ништа се твојој мисли противити не може.“ А Давид је писао: „Дивна су сва дела твоја, добро зна то душа моја“ (Јоб 42:2; Псалам 139:14).

[Извори слика на 31. страни]

Leonard Lee Rue, 111⁄ H. Armstrong Roberts

Лево: H. Armstrong Roberts