Може ли свет бити уједињен?

’Пречесто је изгледало да је мото 1992. био мрзи свог ближњег.‘

ТО ЈЕ била Њусвикова процена. Овај часопис је додао: „Те поделе — комшија против комшије, раса против расе, националност против националности — јесу нешто чему смо одувек били склони, а овогодишњи догађаји стварају сумње у вези с тим да ли се у премоштавању тих јазова имало побољшавамо.“

Недавно су опсаде, масакри и силовања у бившој Југославији освојили новинске наслове у читавом свету. Само у Босни и Херцеговини, 150 000 особа је убијено или су нестале. И неких 1 500 000 отргнуто је од својих домова. Кажете ли да се ови трагични догађаји никада не би могли догодити у вашем суседству?

Званичник ОУН Хосе-Марија Мендилусе (José-María Mendiluce) упозорио је: „Људи се без много тешкоћа могу претворити у аутомате који мрзе и убијају... Постоји једно гледиште на Западу да рат бесни на три сата од Венеције само зато што су Балканци фундаментално различити од других Европејаца. То је веома опасна грешка.“

Кад је 1991. распуштен Совјетски Савез, убрзо је уследило етничко насиље. Убијено је неких 1 500 особа, а око 80 000 је расељено у бившој Грузијској совјетској републици. Стотине су умрле, и хиљаде су расељене борбама у Молдови. Такође, животи се губе у сукобима између Јерменије и Азербејџана, као и у другим бившим совјетским републикама.

Највећа од бивших совјетских република јесте Русија. Чак и тамо многе етничке групе траже да формирају своје сопствене независне државе. Тако је The European овог лета известио: „Руска федерација се суочава с дезинтеграцијом.“ Ове новине су рекле: „У протеклих неколико недеља, три регије су изгласале да са̂ме себе прогласе републикама... Прошле недеље су још три указивале на то да ће и оне следити пример других.“

 Уколико се формирају одвојене државе, можда ћете се борити с неуобичајеним именима, као што су Калињинград, Татарстан, Ставропољ, Чечња, Вологда, Свердловск, Башкортостан, Јакутија и Приморје. Зар то не звучи слично ономе што се дешава у бившој Југославији — где су се формирале независне државе и где би се могле створити још неке државе?

Државни секретар Сједињених Америчких Држава Ворен Кристофер говорио је о „избијању на површину дуго потискиваних етничких, религиозних и регионалних сукоба“ и упитао: „Уколико не пронађемо неки начин да различите етничке групе могу живети заједно у једној земљи, колико ћемо то земаља имати?“ Казао је да би постојале хиљаде.

Свуда поделе

Колико мислите да је на почетку прошле године етничких, религиозних и регионалних сукоба напредовало? Да ли бисте рекли 4, 7, 9, 13, можда чак 15? У фебруару је Њујорк тајмс набројао тотал од 48! Телевизија вас можда не опскрбљује сликама окрвављених лешева и преплашене деце из свих 48, али зар то трагедију чини имало мање стварном за жртве?

Једва да постоји неки ћошак на планети где борбе не изгледају могућим. У Нигерији, где има око 200 етничких група, постоји претња грађанског рата. „Један такав сукоб“, известио је часопис Тајм, „могао би међусобно супротставити три највеће етничке групе — Хауса, Ибо и Јоруба.“ Додао је: „Како то неки аналитичари виде, Нигерија је Југославија која чека да се догоди.“

Етничко насиље је на сличан начин опустошило западноафричку земљу Либерију. Један герилски вођа црпио је подршку од племена̂ Гијо и Мано да би збацио председника, који је био из етничке групе Кран. Преко 20 000 је погинуло у насталом грађанском рату, а стотине хиљада су расељене.

У Јужној Африци, белци и црнци се супротстављају једни другима у борби за политичку контролу. Али та борба није само борба црних против белих. Само 1992. године, око 3 000 особа погинуло је у борбама између супарничких црних група.

У Сомалији је умрло око 300 000 људи а милион је остало без домова кад је кланска борба букнула у грађански рат. У Бурундију и Руанди, етнички обрачуни између Хутија и Тутсија у недавним годинама довели су до хиљада погибија.

Борбе између Јевреја и Арапа у Израелу, између Хиндуса и Муслимана у Индији и између протестаната и католика у Ирској изгледају скоро несмањене. Такође је расно насиље избило прошле године у Лос Анђелесу, у Калифорнији, односећи више од 40 живота. Где год људи различитих раса, националности или религија живе једни близу других, често се догађају жестоки сукоби.

Могу ли људи решити овај велики проблем етничког раздора?

 Усклађени људски напори

Осмотрите, на пример, шта се десило с напорима у бившој Југославији и у бившем Совјетском Савезу. Године 1929, формирана је Југославија у покушају да се у једну државу уједине различите етничке групе које су живеле у југоисточној Европи. На сличан начин је створен Совјетски Савез спајањем разних народа̂ различитог расног, религиозног и националног порекла. Обе земље су деценијама имале јаке централистичке владе које су их држале заједно, и коначно изгледало је да су њихови грађани научили да живе заједно.

„Етничка мапа предратне Босне, а заиста и предратне Југославије, била је као јагуарева кожа“, објаснио је један водећи Србин. „Људи су били нераздвојиво помешани.“ У ствари, око 15 одсто бракова у Југославији било је између особа из различитих етничких група. Слично стање наизгледног јединства створено је мешањем етничких група у Совјетском Савезу.

Тако је шок био велики када је, после много деценија наизгледног мира, избило етничко насиље. Данас, као што је један новинар написао, људи сад „бившу Југославију дефинишу према раси, религији и националности“. Па, када су ове снажне владе пале, јесу ли се ове земље распале?

Одговорни чиниоци

Људи по природи не мрзе људе друге етничке групе. Као што је једна популарна песма једном рекла, треба да будете ’брижљиво научени пре но што ће прекасно бити, пре него што ћете година шест ил’ седам ил’ осам имати, све људе што ваши рођаци мрзе, мрзети‘. Ова песма се односила на један млади пар с упадљивим расним разликама. Ипак, према Жарки Ковач, стручњаку за ментално здравље, људи у бившој Југославији „једва да имају било какве физичке разлике“. Упркос томе, насиље је екстремно изнад моћи појмљивости. „Унаказујете особу коју сте убили како не бисте препознали свог брата“, рекла је Ковач.

Јасно је да таква расна и етничка мржња није прирођена људској природи. Пропагандисти и рођаци који су препричавали прошла зверства брижљиво су научили људе. Ко би могао стајати иза свега тога? Покушавајући да разуме страхоте рата, један послован човек из Сарајева био је подстакнут да закључи: „После једне године босанског рата верујем да Сатана вуче конце. Ово је чисто лудило.“

Иако многи не верују у постојање Сатане Ђавола, Библија ипак указује на постојање једне невидљиве, надљудске особе која има дубоко негативан утицај на понашање човечанства (Матеј 4:1-11; Јован 12:31). Када размишљате о томе — о свој неразумној предрасуди, мржњи и насиљу — можда ћете се сложити да Библија стварно није нереална кад каже: ’[Онај] који се зове ђаво и сотона... обмањује целу земљу‘ (Откривење 12:9; 1. Јованова 5:19).

 Зрачак наде

Кад узмемо у обзир скорашњи светски метеж, сан о уједињеном човечанству изгледа даљи но икад. Националистичка и етничка супарништва прете човековом постојању као никада пре. Ипак, усред ове глобалне таме, један зрачак наде сјајно светли. Током лета 1993, једна група људи из ратујућих етничких група јасно је показала једну заједничку спону која им омогућава да превазиђу етничке раздоре и да заједно раде у љубави и јединству.

Иронично је што се та спона показала да је баш онај фактор који често дели човечанство — религија. Часопис Тајм је известио: „Уколико загребете било који агресиван трибализам, или национализам, обично ћете испод његове површине пронаћи религиозну срж... Религиозне мржње нагињу да буду немилосрдне и потпуне.“ У сличном правцу, часопис India Today је рекао: „Религија јесте барјак под којим се извршавају најгнуснији злочини... Она ослобађа огромно насиље и јесте једна врло деструктивна сила.“

Заиста, религија је обично саставни део проблема, а не решење. Али ова религиозна група коју смо горе споменули — група знатног мноштва — показује да религија може уједињавати, а не раздвајати. Ко у ствари сачињава ову групу? И зашто се они радују узбудљивом успеху тамо где други не успевају? Као одговор позивамо вас да прочитате следеће чланке. Ако тако учините, то вам заиста може дати нови поглед на будућност човечанства.

[Извор слике на 3. страни]

Гробље у Босни. Haley/Sipa Press