Поглед у свет

Женама се саветује да се одупру силеџији

Ново истраживање показује да жене имају већу шансу да избегну силовање и повреде кад се бране него кад моле или плачу. Испитујући извештаје жена које су биле сексуално напаствоване, истраживачи универзитета Брандајс у Валтхаму, у Масачусецу, открили су да су жене које су се браниле или вриштале и побегле прошле много боље него оне које нису. „У ствари, жене које су биле најпогодније да буду силоване или повређене биле су оне које се нису браниле, ослањајући се уместо тога на преклињање или расправљање са својим нападачима“, каже часопис American Health. Др Сара Улман (Sarah Ullman), која је водила ту студију, даје овај савет: „Не би требало да жена оклева да виче, бори се и одупире свом својом снагом. Мољење и преклињање јој вероватно неће помоћи.“

Улица названа по мученику Сведоку

Када је требало именовати једну нову улицу у малом немачком месту Балтмансвајлер, Општински савет сложио се код имена Бернхард Грим. Зашто? Новине Esslinger Zeitung извештавају: „Грим, рођен 1923, живео је у улици Рајкенбакр 30. Он је као Јеховин сведок по вери, одбио да се лати војне службе када је регистрован. Одмах је био затворен и одведен за Берлин. Војни суд га је осудио на смрт због ’деморалисања војске‘. Дана 21. августа 1942, извршена је смртна пресуда над тим 19-годишњаком у Берлин-Плотсенсеу.“ Зато што је управо прошло 50 година од мучеништва овог младог човека, члан општинског већа је сматрао да би било прикладно време да се једна улица назове по њему.

„Употребљавај га или га изгуби“

Бројна испитивања спроведена у читавом свету откривају да што неко више користи свој мозак, мање је вероватно да ће искусити мождане поремећаје. „Имати више образовања не подразумева само да свој мозак више развијате док сте млади, већ да га кроз читав ваш живот више користите, а то ствара неку врсту заштитног механизма“ против менталног обољења. „Читање, писање и аритметика могу бити најбољи начин да ваш мозак заштитите“ од стања пропале менталне способности, извештавају канадске новине The Toronto Star. Неуропсихолог Мерилин Алберт (Marilyn Albert) је рекла: „Ово откриће је довољно потврђено да бисмо знали да је истинито.“ Додала је: „За мозак, то значи ’употребљавај га или га изгуби‘.“

Адолесценти ’90-тих

Виторино Андреоли (Vittorino Andreoli), психијатар на универзитету Верона у Италији, извештава да као контраст свим претходним генерацијама, данашњој омладини „недостаје или имају смањену перцепцију будућности“. Он додаје да то младима чини тешким да „данас жртвују за сутрашњу срећу“. Такође, многима недостаје „перцепција доброг и лошег“, у смислу да „је свако понашање диктирано само ситуацијом“ пре него било којим утврђеним моралним кодексом. Многи данашњи омладинци не разумеју баш добро шта је смрт. Андреоли примећује да „они знају само за телевизијску смрт, из фикције... Омладинци знају како се доноси смрт, али не знају шта је она. На тај начин, они је могу проузроковати или чак себи нанети, замишљајући сасвим другачије последице.“

Ратови се још увек настављају

Иако су војни трошкови широм света смањени, број ратова који се воде не смањује се. „Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI) (Стокхолмски међународни истраживачки институт за мир) у Шведској регистровао је 30 озбиљних оружаних сукоба у прошлој години [1992]“, извештавају немачке новине Nassauische Neue Presse. Према том институту, то је био исти број као и у 1991. Иако се ратовање прекинуло на неким проблематичним местима, „Босна је била сведок почетка најкрвавијег сукоба, у ком је преко 100 000 особа изгубило своје животе до краја те године“. SIPRI предвиђа да „ће број сукоба који прерастају у насиље опадати, само врло постепено“.