Да ли Бог навија за неку страну у спортовима?

ПОБЕДНИЧКА тркачица пада на колена и гестикулира на побожан начин, упућујући захвалу за свој успех. Ипак, морамо претпоставити да су се и неке друге тркачице на том такмичењу такође молиле Богу за победу — и изгубиле.

Два боксера клече у супротним угловима боксерског ринга пре прве рунде њиховог окршаја. Обојица се прекрсте, што је облик тихе молитве Богу за успех. Затим један нокаутира другога. У другим окршајима, само један борац може молити Бога за победу, а ипак он може изгубити исто тако често као и добити.

У тимским спортовима, групе играча могу се молити пре, током, или чак после игре. На пример, током последњих секунди фудбалске утакмице American super Bowl, шутер се припремао за пресудан гол из поља који ће његовом тиму донети победу или, ако промаши, пораз. Касније је тај шутер рекао: „Молио сам се у вези с тим.“ Али неки из супарничког тима су се такође молили у вези с тим — за супротан исход.

Иако се обе стране могу молити, једна страна мора изгубити. Чак и победнички тим чији су се играчи молили за победу могу изгубити идућу утакмицу. Заиста, коначно, до краја сезоне, сви други тимови морају изгубити, јер може постојати само један свеукупни шампион у лиги. Ипак, већина од оних тимова губитника имала је играче који су се молили за победу.

У једном чланку под насловом „Задржите своје молитве, молим“, један спортски колумниста је написао: „Само зато што се кочоперите и размећете како сте блиски с Богом, не мора неопходно да значи да је то истина... У Другом светском рату, немачки војници су на својој копчи на каишу имали урезано Gott mit uns. У преводу: ’Бог је с нама.‘“ Други спортски извештач приметио је: „Бог не навија за неку страну у фудбалским играма. О световним стварима као што су те одлучују мушкарци и жене, а не Свемогући.“

Апостол Петар је рекао: „Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему.“ Учествовање у насилним спортовима није ’праведно поступање‘ (Дела апостола 10:34, 35; Римљанима 14:19). Кад би заиста слушао молитве оних који га моле за победу а неки учесник био повређен или чак убијен, да ли би Бога требало окривити?

Божја Реч наводи: „Слуша [нас] ако што молимо по његовој вољи“ (1. Јованова 5:14). Да би на молитве било одговорено, човек мора знати Божју вољу и Божје намере, а његови поступци морају бити у складу с тим. (Упоредите Матеј 6:9, 10.)

Не, Божја воља и Божје намере нису повезане са спортским догађајима. Према томе, кад се на њима упућују молитве за победу, да ли Бог слуша? Сасвим сигурно не.

[Извор слике на 31. страни]

UPI/Bettmann