Млади питају...

Двоструки живот — ко то мора знати?

„Мама и тата су ме водили на хришћанске састанке, и ја сам знао шта је добро а шта лоше“, признаје Роберт. „Али, желео сам да ме друга деца из школе воле и прихватају. Тако сам у шестом разреду, да бих се уклопио и био популаран, почео да пушим. У седмом разреду сам почео да користим LSD и марихуану. У осмом разреду, почео сам да се фиксам дрогом званом спид. Обмануо сам свакога — али, осећао сам се бедно.“

МНОГИ млади данас — укључујући и неке које су подигли хришћански родитељи — воде двоструки живот. Не постају сви корисници дроге, као Роберт. Али иза леђа својих родитеља, неки млади заиста потајно флертују, пију, носе неуобичајену одећу, слушају дивљу музику, присуствују бучним журкама и упуштају се у сијасет других активности на које се њихови родитељи мрште или их забрањују. Да ли и ти лично следиш такав животни стил?

Ако је то случај, ти вероватно знаш да је оно што чиниш погрешно. Као и Роберт, ти чак можеш трпети тиштања гриже савести (Римљанима 2:15). Ипак, помисао о разоткривању својих недела твојим родитељима није баш пријатна. И кад узмеш у обзир вероватне последице, аргумент ’оно што моји родитељи не знају неће их повредити‘ може изгледати логично. Али то би теби могло наудити.

Погрешно резоновање

На пример, можеш сматрати да имаш неке оправдане притужбе на начин на који твоји родитељи обављају ствари. Можда их заиста имаш. Али чак и ако су они понекад неразумно строги, некомуникативни или својевољни, да ли то оправдава непрестану непослушност? Не према Божјој Речи, која саветује: „Слушајте родитеље своје у свачему, јер је то угодно Господу“ (Колошанима 3:20). А шта ако сматраш да си оправдано љут на твоје родитеље? Да ли има смисла тај гнев изразити тиме што потајно преступаш мерила која је дао Бог? У суштини, ти би тада поступао као да се ’на Господа гњевиш‘ (Пословице 19:3). Права ствар коју би требало учинити била би да приступиш својим родитељима и да с њима мирно продискутујеш о било каквим негодовањима које имаш (Пословице 15:22).

Једнако тако је погрешно уверење да неговањем ћутања штитиш своје родитеље од емоционалне узнемирености. Један 16-годишњи дечак је рекао: „Ја не бих причао о нечему што [моје родитеље] разочарава.“ Опет, такво слаткоречиво резоновање није ништа више него заваравање самог себе. Како то Библија изражава, то је случај некога ко поступа „превише  ласкаво према себи у својим сопственим очима да би дознао своју грешку како би је мрзео“ (Псалам 36:2, NW). Кад ти је стварно стало до осећања твојих родитеља, ти се пре свега клониш непослушности. Осим тога, било који покушаји да их задржиш у мраку вероватно ће се показати узалудним, јер други несумњиво већ знају о твом тајном животу.

Ништа није скривено

Древни Израелци су ово дознали кад су покушали да избегну казну скривајући своје неисправно поступање. Пророк Исаија је упозорио: „Тешко онима који намере своје крију да их од [Јехове] сакривају; који у мраку дела своја раде и говоре: Ко нас види и ко нас познаје?“ (Исаија 29:15). Ти Израелци су заборавили да је Бог видео њихова дела рђавог понашања. У одговарајуће време, он их је позвао да положе рачун за своје грешке.

То исто се показало истинитим за неке хришћане у скупштини првога века. Сам прочитај извештај у Делима апостола 5:1-11 о Ананији и његовој жени Сафири. Кад је основан посебан фонд за збрињавање хришћана у оскудици, Ананија је продао неку њиву и дрско тврдио да прилаже читав приход од њене продаје. Међутим, у стварности, Ананија ’сакри од новаца што их је узео за њиву‘ за свој лични добитак. Да ли је Бог био обманут овом привидном великодушношћу? Уопште не. „Ниси људима, него си Богу слагао“ рекао је апостол Петар. „Чувши Ананија ове речи паде и издахну.“ Сафира, која је била саучесник, ударена је кратко након тога. Очигледно су обоје заборавили да Бог „тајне срца зна“ (Псалам 44:21).

Слично и данас, чак и ако успешно скриваш рђаво понашање од својих родитеља, ти не можеш сакрити такво рђаво понашање од будних очију Јехове Бога. „Никакво створење није сакривено пред њим“, каже Јеврејима 4:13, „него је све голо и откривено пред очима онога коме ми треба да одговарамо.“ Да ли би се уопште могао осећати више разоткривеним од овога? А с временом ће твоји скривени греси бити исто тако откривени и пред другима. Пословице 20:11 кажу: „И дете делима својим показује хоће ли пут његов бити чист и прав.“ Једна друга пословица каже: „Ко преступе своје крије, тај не напредује“ (Пословице 28:13).

Једна млада жена по имену Тами научила је то као омладинка. Иако су је подигли хришћански родитељи, она је почела да пуши, пије и да се забавља с неверницима. Тами је својски покушавала да своје пороке задржи у тајности, али присећа се: „Моји родитељи су приметили промене у мени. Постала сам бунтовна и развила један независан став. Кад особа води  двоструки живот, то ће се, пре или касније, открити. У мом случају, открило се пре. Отац ме је ухватио како се састајем с дечком у једној оближњој школи.“

Како Јехова мисли

Према томе, оно што твоји родитељи не знају може их — и вероватно хоће — повредити у своје време. И што је још важније, питаш ли се, ’Шта Јехова мисли о онима који живе у лажи?‘ Псалам 5:5, 6 одговара: ’[Јехова] мрзи све оне који неправду чине. Он потире лажљивце. На варалице [Јехова] мрзи.‘ Не заваравај себе размишљајући да можеш умирити Бога једноставно навлачећи лажну оданост кад присуствујеш религиозним састанцима. Он зна када га људи ’устима својим поштују, али су срца њихова далеко од њега‘ (Марко 7:6).

Тако је један омладинац, по имену Рикардо, који се упустио у сексуално нечисто понашање, признао: „Човек има ужасно осећање кад зна да ожалошћује Јехову.“ Али, да ли је стварно могуће ожалостити Јехову — то јест, учинити да се осећа повређеним? Заиста јесте! Кад је древна нација Израел напустила Божји закон, они ’дражише Свеца Израелова [’задавали су бол Свецу Израелову‘, NW]‘ (Псалам 78:41, ДК). Колико данас мора да је повређен кад млади одгајани „у науци и у страху од [Јехове]“ потајно чине неисправне ствари! (Ефесцима 6:4).

Повређени родитељи

Схвати, дакле, да се не можеш крити заувек. Богу, својим родитељима и себи дугујеш то да кажеш истину и признаш оно што се дешавало у тајности. Наравно, то може резултовати неприликом и можда неким жалосним последицама (Јеврејима 12:10, 11). Ако си спроводио образац лагања и преваре, поткопао си поверење својих родитеља у тебе. Зато се немој изненадити ако те ограниче више него икада пре. Тами се присећа: „Након што сам ухваћена с дечком, мој отац је био преплашен. Сада је схватио да се мени не може веровати. То је значило држати ме константно на оку.“ Али Тами је разумела да је само жела оно што је била сејала (Галатима 6:7).

Такође можеш очекивати да ће твоји стари бити повређени и љути. Њихово име и репутација су окаљани. (Упореди Постање 34:30). Ако је твој отац Јеховин сведок он ће вероватно морати да се одрекне неких скупштинских предности (Титу 1:5-7). Да, као што кажу Пословице 17:25, бунтовни омладинац може бити „жалост... свог оца, и чемер... родитељке своје“.

Ауторка Џој П. Гејџ (Joy P. Gage) дирљиво описује како се неки родитељи осећају када се дете побуни. Она каже: „Неки тихо плачу. Неки плачу хистерично. Неки плачу иза затворених врата. Они оплакују целу своју прошлост. Плачу зато што одједном нема више будућности. Плачу ради онога што се могло десити. Плачу ради онога што ће сигурно бити. Плачу из гнева. Плачу из разочарања.“ Разумљиво је да неће бити лако суочити се с тим што си проузроковао такву жалост двема особама које те воле више него било ко други на свету. Тами каже: „Осврнула сам се уназад и пожелела да нисам причинила толико пуно туге мом оцу и мојој мајци.“

Међутим, ти се не можеш вратити уназад и исправити прошлост. И колико год болно и тешко било, као што ће без сумње бити, ти имаш обавезу да покушаш да исправно поставиш ствари. (Упореди Исаија 1:18.) То подразумева да својим родитељима кажеш истину, признајући њихову повређеност и гнев, прихватајући коју год дисциплину они одмере. Говорење истине може бити први корак у доношењу радости срцима твојих родитеља, и срцу Јехове Бога, као и стицање радосног задовољства твоје чисте савести (Пословице 27:11; 2. Коринћанима 4:2).

Али како би требало да пређеш на то да кажеш својим старима? Како се можеш извући из живљења двоструким животом? Ова питања ће бити размотрена у нашем идућем издању.

[Слика на 19. страни]

Говорење истине може донети олакшање и теби и твојим родитељима