Шта каже Библија

Коју врсту отпуштања Бог мрзи?

„ПРОБЛЕМИ који су ишли уз мој развод били су бројни“, писала је једна хришћанка чији је муж био неверан. „Период прилагођавања није једноставно време. Морала сам да се прилагодим не само ментално већ исто тако и финансијски и духовно. Питала сам се да ли ће Јехова благословити моју одлуку, знајући да Писмо каже да он мрзи на развод. То ме је стално забрињавало.“

Кад се неки брак оконча, не окончавају се компликације. Изненада се појављује читава нова збирка проблема. Осећања — депресије, усамљености и кривице — што искрсавају ниоткуд. Борбе око старатељства с којима се треба носити. Син или кћерка што плаче за мамом или татом. Финансијске потешкоће које врше притисак. Покушавање да се изађе на крај са жељом за интимностима које само брак допушта.

Затим, ту је и Божје гледиште о ком треба размислити. Библија каже да Бог ’мрзи отпуштање‘ (Малахија 2:16). Да ли ове речи значе да Бог мрзи свако отпуштање? Да ли, према томе, хришћанин треба да се осећа кривим јер тражи развод кад је супружник неверан? За одговоре, хајде да осмотримо околности у Малахијиним данима које су подстакле Бога да каже да он мрзи развод.

„Не смете чинити неверно“

Малахија је пророковао после 443. пре н. е, скоро један век након што су се јеврејски изгнаници вратили из Вавилона. У Јуди су се развиле жалосне прилике, нарочито међу свештеницима (Малахија 2:7-9). Обичаји као што су лагање, прељуба, варање и угњетавање уопштено су преовладавали међу Израелцима (Малахија 3:5). Ове прилике изазвале су толико пуно скептицизма да су неки закључили: „Залуду је Богу служити“ (Малахија 3:14).

Религиозна и морална трулост у Малахијиним данима огледала се такође у опадајућем цењењу за брак. Многи Израелци су се разводили од жена̂ своје младости, можда да би се оженили млађим паганкама. Јеховин олтар је постао покривен сузама одбачених жена које су дошле у светилиште да плачу и кукају пред Богом (Малахија 2:13-15).

Шта је Јехова мислио о таквом отпуштању? Преко Малахије он је упозорио: ’Чувајте дух свој, и жени младости своје не чините невере. Јер  Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање... Чувајте дух свој да не чините невере‘ (Малахија 2:15, 16, ДК). Према Теолошком лексикону Старог завета (Theological Wordbook of the Old Testament), хебрејска реч која је преведена ’чинити неверу‘ значи „поступати преварно, (поступати) неверно“. У Псалму 59:6 [59:5, ДК], партиципни облик овог глагола преведен је као ’одметници‘.

На једној таквој позадини, можемо боље разумети речи из Малахије 2:16: ’[Бог Израелов] мрзи отпуштање.‘ Јехова мрзи ону врсту отпуштања која укључује лакомислено остављање једног супружника како би се узео други. На пример, човек који направи прељубу а затим се разведе од свог недужног брачног друга против њене жеље или је присиљава да се од њега разведе како би се могао венчати с неком другом, заиста би неверно поступао са својом женом. Ово преварно, безверно опхођење с недужним супружником јесте гнусан грех у Божјим очима. Човек који узима најбоље године жениног живота а затим је оставља, можда ради наклоности према млађој жени, заиста јесте одметник. a

Ипак, шта ако недужни супружник изабере да се разведе од свог брачног друга који је починио прељубу? Да ли Бог мрзи и такво отпуштање?

Божји лични пример

Може ли Бог заиста знати како то изгледа бити суочен с одлуком да ли се развести од прељубничког супружника или не? Симболично говорећи, Јехова је себе сматрао венчаним с древном нацијом Израел кроз свој савез с њима (Исаија 54:1, 5, 6; 62:1-6; Јеремија 31:31, 32, ДК). Као муж, Јехова је увек био веран, не обраћајући никад своју наклоност другим народима (Псалам 147:19, 20; Амос 3:1, 2). Али шта је с Израелом? Каквом се врстом жене та нација показала?

Као целина та нација се увек изнова показивала неверном према савезу, коначно достижући стање које је описано у молитви забележеној у Данијелу 9:5, 6: „Згрешисмо ми и зло чинисмо, били смо зли и бунтовни, и одступисмо од заповести твојих и од закона твојих. Не слушасмо слуга твојих пророка, који говорише у име твоје краљевима нашим, поглавицама нашим и оцима нашим и свему народу земље.“ У Јеховиним очима, таква неверност била је равна женином чињењу прељубе (Јеремија 3:1).

Након векова стрпљења и дуготрпљивости, шта је Јехова учинио? Предузимањем снажне судске акције, избацујући најпре северна племена затим јужна племена ван њихове земље у изгнанство, Јехова се, у ствари, развео од те нације (Јеремија 3:8; Данијел 9:11, 12). Дакле с обзиром на његов лични пример, како би Јехова Бог могао мрзети то кад недужни супружник изабере да се разведе од брачног друга који је неверан према брачном завету?

Брак је свето уређење у Божјим очима, и они који улазе у њега не смеју олако узимати завет који дају (Јеврејима 13:4). Али ако је нечији супружник неверан према завету тиме што чини „блуд“, Бог недужноме даје право да одлучи да ли ће опростити или тражити развод (Матеј 19:9). То је тешка одлука, одлука коју недужни супружник мора донети сам. Ако недужни одлучи да оконча брак, он или она не треба да се осећају кривим зато што траже развод. Сетимо се да Јехова не мрзи свако отпуштање, већ ону врсту отпуштања која укључује небиблијско остављање једног супружника да би се узео други. b

[Фусноте]

[Извор слике на 26. страни]

Историјски костими у сликама⁄ Публикације Dover, Inc., Њујорк