Мексички економски опоравак — колико је успешан?

Од дописника Пробудите се! из Мексика

ШИРОМ света, многе нације се боре с високом инфлацијом, девалвацијом валуте, нестабилношћу и забринутошћу јавности. С променама које се у последње две године одигравају у Русији, економски проблеми у тој земљи се изгледа погоршавају. Сједињене Америчке Државе, иако сматране најбогатијом земљом света, покушавају да се искобељају из рецесије. Јапански брзи пораст сада успорава, и Јапанци постају опрезнији са својим финансијама. Што се тиче Латинске Америке, економски проблеми су начин живота.

У овом контексту може бити изненађујуће прочитати неке декларације о Мексичком економском опоравку. Мексички председник Карлос Салинас де Гортари изјавио је: „Инфлацију смо смањили са скоро 200 посто у 1987. на ниво који је већ достигао 10 посто и наставља да опада.“ У свом говору упућеном Удружењу за спољну политику у Њујорку, он је наставио: „Од 1989, тринаест милиона Мексиканаца је добило приступ електричној енергији, једанаест милиона залихама пијаће воде, и осам и по милиона канализационом систему.“

Дакле, могу се појавити нека питања. Шта овај опоравак укључује? Да ли мексички народ повећава свој стандард живљења?

Године кризе

Пре ’70-тих, сматрало се да је Мексико економски стабилан. Са својим пезосом који је имао паритет 12,50 по америчком долару, привреда је у основи била постојана, а спољни дуг је мање више био контролисан. Али у ’80-тим, кад је изгледало да би требало да се деси економски бум због тога што се у Мексику пронашло још нафте, парадоксално, развила се криза, и Мексико је, у 1987, достигао свој највиши проценат инфлације.

У то време било је веома тешко одржати корак са захтевом за новцем, и влада је наставила да штампа валуту која је сваког дана губила вредност. Велике суме новца почеле су да беже из земље како би сигурније биле сачуване у банкама у иностранству. Девалвација пезоса била је иста као и стопа инфлације. У 1992, кад је мењачка стопа била 3 110 пезоса за амерички долар, девалвација је премашила 24 000 посто од ’70-тих, кад је стопа била 12,50 пезоса.

Већина подухвата које је у два претходна шестогодишња раздобља влада предузимала да би решила горе споменуте проблеме изгледала је самопоражавајуће и поткопала је мексичку привреду. Почело је да се шири неповерење, и унутар земље и у страним земљама, нарочито кад је у  1982, Мексико дао обавештење да није у могућности да плати чак ни камату на свој спољни дуг.

Драстичне промене у мексичкој привреди

Промене су се одиграле током председавања Карлоса Салинаса де Гортарија, који је преузео дужност 1. децембра 1988. Председник Салинас, економиста и апсолвент харвардског универзитета, окружен групом финансијских експерата, суочио се са задатком реструктурирања мексичке привреде. Постојале су две могућности избора: мешовита привреда или тржишна привреда. Мешовита привреда је таква привреда у којој држава контролише већи део индустрија и услужних делатности, док приватним предузећима даје шансу да постоје. Тржишна привреда је таква привреда у којој је пуна слобода дата селу, а индустрији и приватном сектору омогућено да раде уз минимално уплитање државе. Салинасова влада је изабрала мешовиту економију, враћајући уназад процес који се одвијао претходних година. Бивша влада је себе оптеретила многим предузећима и услужним агенцијама којима је, уместо да буду продуктивни, требала државна субвенција како би преживели. Сада су приватним компанијама пружене веће шансе, и због тога су нека државна предузећа почела да се продају — скоро 400 до сада — што је створило кретање готовинског новца и олакшало бреме владиних финансија.

С приватизацијом предузећа и пратећом политиком штедљивости у јавним издацима, Мексику је било могуће да рефинансира свој спољни дуг, који је у 1993. износио преко 103 милијарде америчких долара. У овој ситуацији неке земље сада посматрају Мексико с више поверења као земљу за могуће улагање.

Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА)

Од 1990. врше се преговори о споразуму о слободној трговини који укључују Канаду, Сједињене Америчке Државе и Мексико. Током 1993. настављена је дебата око коначних одобрења овог договора, нарочито у Сједињеним Америчким Државама. Ратификација је морала бити завршена до краја 1993. како би 1. јануара 1994. споразум ступио на снагу. И док се током владања бившег председника Сједињених Америчких Држава Џорџа Буша преговарало о том споразуму, у Сједињеним Америчким Државама и Канади за време садашњег председавања Клинтона постоје многи противници овог уговора. Откуд та контроверза?

Постоје различита мишљења у вези с могућим последицама Нафте (The North American Free Trade Agreement — NAFTA). Разумљиво је да је мексичко гледиште позитивно. Хајме Хосе Сера Пуче, мексички Секретар за трговину и индустријско унапређивање, изјавио је једној групи америчких бизнисмена у Детроиту: „Нафта има веома пуно смисла. То јест, Нафта ће нам помоћи да створимо нове послове, помоћи ће нам да постанемо конкурентнији и Нафта ће нам исто тако помоћи да побољшамо околину.“ У ову последњу тврдњу многи американци сумњају — они тврде да околина није главна брига мексичких послова на граници Сједињених Америчких Држава. Такође се известило да се уније Сједињених Америчких Држава плаше да ће Нафта проузроковати значајне губитке послова за америчку радну снагу. Одговор председника Салинаса је: „Мексико је најбрже растуће тржиште извоза Сједињених Америчких Држава.“ Он је казао да је Мексико „трећи највећи  купац добара Сједињених Америчких Држава, иза само Канаде и Јапана.“

Осим Сједињених Америчких Држава и Канаде као трговачких партнера, Мексико своја врата отвара и другим земљама. Јапан показује интерес за улагање у Мексико. У ствари, једно од предузећа (Teléfonos de México) које је приватизовано, купљено је углавном јапанским капиталом.

Мексички Nuevo Peso (нови пезос)

Једна од владиних стратегија за бољу контролу финансија јесте модификација мексичке валуте. Уз девалвацију пезоса насупрот америчком долару, за пословне трансакције биле су потребне велике суме пезоса. До 1992, требало је 3 150 пезоса да би се достигао један долар, што је значило да је вредност од 1 000 долара захтевала 3 150 000 пезоса. Можете ли замислити веће суме новца, као што су један милион или 100 милиона долара? То би захтевало исувише цифара да би било практично за пословне трансакције. Зато је, у 1993, одлучено да се с пезоса скину три нуле. Сада је размера 3,20 пезоса за долар, а употреба новца малих деноминација поново постаје могућа у домаћој привреди.

Нова привреда — реперкусије у земљи

У Мексику, сада већ неколико година, постоји договор између послодаваца, индустрије и сектора банака о покушају контролисања цена. Раднички синдикати се такође слажу да не захтевају повећања плата. То је начин да се контролише инфлација. Међутим, колико је делотворна ова контрола? Неки људи мисле да док се повећања плата контролишу, цене расту. Чак иако је инфлација, према службеним подацима, била задржавана испод 10 посто у 1993, обични људи, укључујући домаћице, осећали су да су са истом сумом новца сваког дана могли купити мање. Лондонски Економист сажео је ту ситуацију, рекавши: „Фијеста је уступила место сијести.“

То доводи до питања: Да ли је економско побољшање подстакло стварно побољшање у мексичком друштву? Нажалост, сиромаштво наставља свој галоп. Каже се да минималан раднички доходак, који једва прелази 150 долара месечно, чини за раднике у многим местима немогућим да избегну сиромаштво. У неким мексичким државама, минимални доходак је чак и нижи. Један просечан радник или зидар може месечно зарадити противвредност од 200 до 300 долара, што му издржавање породице чини веома тешким. Према недавном испитивању, „од 91,9 посто мексичке популације што живи у сиромаштву, неких 30,1 посто је крајње сиромашно“ (El Universal од 31. марта 1993).

У оваквим околностима, преко 380 000 Јеховиних сведока проповедају једну позитивну поруку међу 85 милиона Мексиканаца — да ће ускоро широм света сиромаштво и неправда бити елиминисани под владавином Божјег Краљевства у рукама васкрснулог Христа Исуса. Библија обећава: „[Ја] ћу нова... небеса створити и нову земљу, а што је пре било, то се неће помињати нити ће на ум долазити.“ „Они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити, неће они другима винограде садити, јер народу моме, биће дани ко̂ дани дрвету, избраници моји уживаће дело руку својих.“ (Исаија 65:17, 21-24). У то време нестаће сиромаштво, где год да је постојало.

[Истакнути текст на 11. страни]

„Мексико је најбрже растуће тржиште извоза САД“ — Председник Салинас