Шта каже Библија

Помоћ за твоју тугу

„ЖАЛОСТ НАС СВЕ ПОНОВО ЧИНИ ДЕЦОМ — УНИШТАВА СВЕ РАЗЛИКЕ ИНТЕЛЕКТА. НАЈМУДРИЈИ НЕ ЗНА НИШТА.“ — РАЛФ ВАЛДО ЕМЕРСОН, АМЕРИЧКИ ПЕСНИК И ЕСЕЈИСТА 19-ТОГ ВЕКА.

ЖАОКА смрти не само што боли већ и паралише већину преживелих — мужа, жену, оца, мајку, сина, кћерку или пријатеља. Мудри може постављати питања и не чути никакве утешне одговоре, и јаки може ридати под теретом туге и не добити никакво олакшање. Читачи Библије се могу сетити Давидовог нарицања приликом погибије издајничког Абсалома: „Сине мој Абсаломе, сине мој, сине мој Абсаломе! Што нисам ја умро уместо тебе! Абсаломе, сине мој, сине мој!“ (2. Самуелова 18:33). То није био плач краља ради неког издајника; био је то плач оца за својим мртвим сином. Можда сте и ви такође имали слично осећање кад сте били ожалошћени.

Током тог времена дубоке туге, на ум могу долазити мучна питања. ’Зашто се то морало десити? Да ли је Бог знао да ће се то десити? Ако је знао, зашто то није спречио?‘ Чак иако је особа добро упућена у Библију и зна да ће мртви бити васкрснути, узнемиравајућа питања могу захтевати дубоку медитацију ради умирења и утехе.

Погрешни одговори не доносе истинско задовољење, већ само лажну утеху. Кад нам се каже да је ’наша вољена особа требала Богу‘ то врло често проузрокује окретање од Бога с духом горчине. Истина, како је Библија садржи, одговара на питања о тузи и особу приближава Јехови Богу, уместо да је одгурује од њега. У 2. Коринћанима 1:3, 4, (ДК) нама се засигурава да је он Отац милости и Бог сваке утехе.

Божје спознање и моћ су уравнотежени

Јехова, Свемогући, зна све што се дешава у његовом огромном стварству. Псалам 11:4 нас уверава: „Господњи је престо на небесима. Виде очи његове, испитује поглед његов синове човечје.“ У Јеврејима 4:13 апостол Павле је написао: „Никакво створење није сакривено пред њим.“ Бог не само што зна већ и брине! Исус је рекао: „Не продају ли се два врапца за један ас? А ипак ни један од њих не пада на земљу без воље [„без знања“, NW] Оца вашега... Ви више вредите од много врабаца“ (Матеј 10:29, 31).

Да ли би Бог могао спречити превремену смрт неке вољене особе и тугу која следи?  Да, могао би. ’Богу је све могуће‘ изјавио је Исус (Марко 10:27). Давно, Јехова је чуо молитву Езехије на умору и излечио га и његовом животу додао године (Исаија 38:2-5). Нема никакве сумње у Јеховину способност да учини све што му је воља, али ми морамо разумети више тога о његовој вољи. Сви ми читамо извештаје о људима који су били озбиљно повређени или болесни, а ипак су преживели. Да ли је Јехова интервенисао у њихову корист?

Неки људи поседују изузетне моћи оздрављивања и снажну вољу за животом. То може објаснити њихов на изглед чудесан опоравак. Или се неки нови поступак лечења можда показао успешним. Дакле, не смемо аутоматски закључити да је Јехова интервенисао (Филипљанима 4:13).

Божја реч објашњава зашто људи умиру

У Римљанима 5:12, апостол Павле врло једноставно објашњава да се наш праотац Адам побунио против свог Створитеља и да је праведно осуђен на смрт. Пошто смо ми његови потомци, ми смо грешници и подложни смо смрти у било ком тренутку. Немамо никакву гаранцију о трајном животу. Мудри древни краљ Соломон разјашњава да време и непредвиђени догађаји могу задесити било кога у било ком тренутку, било да је то фатална несрећа или нека изненадна смртоносна болест. Или човек се може родити с неком урођеном маном која скраћује његов живот. Соломон такође објашњава да за Бога постоји време и сезона за сваку ствар. Бог је поставио време за исцељивање, не само једнога или неколицине, већ читавог верног човечанства током владавине Христа Исуса (Проповедник 3:1; 9:11; 1. Коринћанима 15:25, 26).

Задржите на уму ову отрежњујућу мисао: хришћани нису ослобођени невоља које погађају људски род и, према томе, подложни су искуствима која су уобичајена за човечанство. „Те кушње које сте морали подносити нису ништа више од оног што људи обично имају“ (1. Коринћанима 10:13, Јерусалимска Библија).

Пут ка опоравку

Смрт је време за сузе помешане с највећом искреношћу у преклињању Јехове, Слушача молитве. Сада као никада пре, приближи се Богу. Сада као никада пре, изливај своје срце молећи за увид, за снагу да се опет прилагодиш. Библија нас охрабрује да учинимо управо то. Петар каже: „Све своје бриге метните на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7). Како су утешне Божје речи у Исаији 57:15: „Јер овако говори Свевишњи, чији је дом вечан и чије је име свето: На висини и у светости станујем, али сам ја с човеком скрушеним и смерним.“ Скрушена особа се прибија уз Оца; ту постоји већа присност него икада пре. „Што ближе идете Богу, то ће ближе он доћи к вама“, пише Јаков (Јаков 4:8, ЈБ). Јаков нас уверава да је Бог вољан да нам пружи неопходну мудрост и снагу за опоравак.

Уз то, утврдићеш да ћеш постати сажаљивија особа у погледу кушњи и недаћа других, саосећајнија. Знаћеш више о томе како се други осећају и како да пружиш речи утехе и наде. Можеш да будеш у стању да помогнеш ожалошћеној особи у њеној жалости. Да, моћи ћеш да се боље уживиш у ситуацију других у њиховој невољи (Филипљанима 2:1).

Губитак вољене особе може бити жалостан и болан за неко време, можда за једно дуго време. Ипак, на крају, он може донети јаснију слику наде о будућности, наде о служењу Богу ослобођеном од болних искустава. Ми чак можемо постати јачи у нашој хришћанској личности (1. Петрова 1:6, 7).

Дакле, упркос болу туге, никад не одустај! Буди решен да наставиш да служиш Богу верно и лојално, на његову славу и част и на твоје вечно спасење.

[Извор слике на 28. страни]

Дан пре растанка од Јосифа Израела (Jozef Israels): Поклон Алисе Н. Линколн (Alice N. Lincoln), љубазношћу Музеја лепих уметности у Бостону