Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је увек неисправно разгневити се?

Да ли је увек неисправно разгневити се?

Шта каже Библија

Да ли је увек неисправно разгневити се?

„ГНЕВ је краткотрајна махнитост.“ Тако је древни римски песник Хорације изразио уобичајени став према једној од најјачих емоција. Иако се не слажу сви да је гнев облик привремене лудости, многи сматрају да је он сам по себи лош. Још у шестом веку н. е, католички калуђери су саставили чувени каталог „седам смртних грехова“. Не изненађује што се и гнев појављује на том списку.

Лако је видети зашто су они тако мислили. Библија заиста каже: „Збаци гнев и остави јарост“ (Псалам 37:8). А апостол Павле је подстицао скупштину у Ефесу: „Свака горчина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас“ (Ефесцима 4:31).

Ипак, можете се с правом питати, ’Да ли је то све што се тиче библијског гледишта према гневу? На крају крајева, зар није Павле такође пророковао да ће ови „последњи дани“ у којима живимо бити „критична времена с којима се тешко излази на крај“?‘ (2. Тимотеју 3:1-5NW). Да ли Бог стварно очекује од нас да живимо у овим временима кад су људи ’свирепи, непријатељи добрих људи, неосетљиви‘ — и да се никад ни мало не наљутимо?

Уравнотежен став

Библијско обрађивање ове теме није тако претерано поједностављено. Запазите, на пример, Павлове речи у Ефесцима 4:26: „Ако се и гневите, немојте грешити.“ Овај стих би био прилично збуњујући кад би гнев аутоматски био „смртни грех“, такав да заслужује вечну казну.

Павле је цитирао из Псалма 4:4(ДК) који гласи: „Гњевећи се не гријешите“. Према Vine’s Expository Dictionary of Biblical Words, хебрејска реч која је овде преведена „гњевећи се“, raghaz, има значење „дрхтати уз снажну емоцију“. Али коју снажну емоцију? Да ли је то био гнев? У Септуагинтином преводу Псалма 4:4, raghaz је на грчки преведен као „бити учињен јаросним“, и очито је то оно што је Павле овде мислио.

Зашто би Библија направила места за гнев? Зато што није сав гнев лош. Гледиште да „човеков гнев сам по себи никада није праведан и допустив“, као што га је један библијски коментатор изразио, није библијско. Изучавалац Библије Р. Ц. Х. Ленски с правом је приметио у вези с Ефесцима 4:26: „Етике које забрањују сав гнев и захтевају хладнокрвну мирноћу у свакој ситуацији јесу стоичке а не хришћанске.“ Професор Вилијам Беркли (William Barclay) слично је приметио: „Гнев мора постојати у хришћанском животу, али то мора бити исправна врста гнева.“ Али која је „исправна врста гнева“?

Праведан гнев

Иако гнев није једна од његових доминантних особина, Јехова је у Писму увек изнова описан како осећа и изражава свој гнев. Ипак, из два разлога његов бес је увек праведан. Прво, он се никада не наљути без правог темеља. И друго, он свој гнев испољава на праведан и правичан начин, никада не губећи контролу (Излазак 34:6; Псалам 85:4 [85:3, ДК]).

Јехову разбесни намерна неправедност. На пример, он је Израелцима рекао да уколико они муче беспомоћне жене и децу, он ће ’чути вапај‘ таквих. Упозорио је: „Распалиће се гнев мој“ (Излазак 22:22-24; упоредите Пословице 21:13). Као и његов отац, Исус је у свом срцу имао нежна осећања за децу. Кад су једном његови добронамерни следбеници покушали да неку децу спрече да му се приближе, ’Исус се расрди‘ те узе ту децу у руке (Марко 10:14-16ДК). Значајно је што се грчка реч за „срдњу“ првобитно односила на „физички бол или иритацију“. Заиста снажна осећања!

На сличан је начин праведна срдња била подстакнута у Исусовом срцу кад је видео да су трговци и мењачи новца претворили Очеву кућу обожавања у „пећину разбојничку“. Он им је преврнуо столове и избацио их напоље! (Матеј 21:12, 13; Јован 2:15). Кад су фарисеји и књижевници показали већу бригу за своја ситничава правила о сабату него за болесног коме је била потребна помоћ, Исус је био „дубоко повређен кад је осетио њихову нехуманост“ и „погледао је с гневом у лица која су га окруживала“ (Марко 3:5, Phillips).

Слично је и верни Мојсије из старог доба био испуњен праведном срдњом према нелојалним Израелцима кад је бацио плоче Мојсијевог закона (Излазак 32:19). А праведни књижевник Езра био је тако љут на непослушност Израелаца Божјем закону о браку да је поцепао своје хаљине и чак ишчупао нешто од своје косе! (Езра 9:3).

Сви они што „добро воле“ теже да ’мрзе на зло‘ (Амос 5:15). Дакле, хришћани данас могу осећати праведан гнев који извире у њиховим срцима кад виде намерне, непокајничке поступке суровости, лицемерства, непоштења, нелојалности или неправде.

Правилно баратање гневом

Није никаква случајност што Библија гнев често пореди с ватром. Као ватра, и он има своје место. Али исто тако он може бити ужасно разоран. Пречесто, за разлику од Јехове и Исуса, људи осећају гнев без правог темеља или свој гнев испољавају на неправедан начин (Видите Постање 4:4-8; 49:5-7; Јона 4:1, 4, 9).

С друге стране и једноставно прикривање гнева и претварање да га нема такође може бити неправедно. Сетите се да је Павле саветовао: „Сунце да не зађе у гневу вашему“ (Ефесцима 4:26). Постоје библијски начини за испољавање гнева, као што је ’размислити у срцу своме’, разговарајући о својим осећањима са зрелом поверљивом особом, или чак суочавајући се мирно с преступником (Псалам 4:4; Пословице 15:22; Матеј 5:23, 24; Јаков 5:14).

Према томе, најдецидираније, није увек неисправно постати гневан. И Јехова и Исус су се љутили — и поново ће! (Откривење 19:15). Ако треба да их опонашамо, можемо се чак суочити са ситуацијама кад је неисправно не осећати гнев! Кључ ће бити следити библијски савет, уверавајући се да имамо ваљан темељ за наша осећања и да их испољавамо на праведан, хришћански начин.

[Слика на 28. страни]

Каин и Авељ