Помагање онима што имају сиду

„ПОГОЂЕН сидом, свештеник наилази на затворена врата“ био је наслов једног чланка у Њујорк тајмсу. Ове новине су испричале причу о једном баптистичком свештенику коме су жена и два детета постали заражени вирусом сиде од трансфузије крви која јој је дата 1982. (деца су заражена у њеној материци). Касније су због те болести он и његова породица одвраћани од тога да иду у различите баптистичке цркве. Разочаран, он је престао да покушава и напустио је баптистичку службу.

Фрустрација овог човека над пропустом његове цркве поставља неколико питања: Да ли Бог брине о болесним људима, укључујући и оне који имају сиду? Како им се може помоћи? Које мере предострожности треба предузети приликом пружања хришћанске утехе онима са сидом?

Божја љубав према онима који пате

Библија показује да Свемогући Бог изражава дубоко саосећање према онима који пате. Кад је био на земљи, Исус је такође показао искрено сажаљење према болеснима. А Бог му је дао моћ да народ исцељује од свих његових болести, као што Библија говори: „Приступи тад к њему велико мноштво народа које имаше са собом хромих, слепи, немих, богаља и многих других болесника. Положише их к ногама његовим, и он их исцели“ (Матеј 15:30).

Наравно, Бог данас никоме на земљи не даје ту моћ да на чудесан начин лечи људе као што је то Исус чинио. Али библијско пророчанство показује да ускоро, у Божјем новом свету, „нико од становника неће рећи: болестан сам“ (Исаија 33:24, ДК). Библија обећава: „[Бог] ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити“ (Откривење 21:4). У својој великој љубави према људима, Бог припрема трајан лек за све болести, укључујући и сиду.

Псалам 22:24 каже о Богу: „Он нити презре нити одби тугу жалоснога. Не одврати лица свога од њега, него га услиши кад га зазва.“ Божја љубав је доступна онима што му се искрено обраћају за помоћ.

Ко добија вирус сиде?

Сида је углавном болест животног стила. Многи заражени људи, гледајући уназад, слажу се с Псалмом 107:17, који изјављује: „Безумници! Страдаше за путеве своје неваљале, и за неправде своје.“

Кад особа остави библијска мерила и упусти се у сексуалну интимност изван Божјег брачног уређења, ризик да ће добити сиду или да ће друге заразити постаје веома реалан. Исто тако, кад појединци деле игле како би интравенозно убризгали дроге, они могу добити сиду и могу тај вирус пренети другима. Уз то, многи су сиду добили посредством трансфузија крви заражених давалаца.

Међутим, трагично је што запањујући број недужних људи постаје заражен вирусом сиде, и то на неколико начина. На  пример, многи верни брачни партнери, без икакве личне кривице, добијају сиду кроз сексуалну интимност са својим зараженим супружником. Затим такође, нарочито у неким подручјима, алармантан проценат беба стиче вирус сиде преко заражених мајки, што новорођену бебу са сидом чини једном од најтрагичнијих жртви. Такође, медицинско особље и други добијају ову болест због незгода приликом руковања зараженом крвљу.

На који год да је начин неко добио сиду, Писмо је јасно да Бог није одговоран за преношење ове смртоносне болести. Иако је данас већина оних који су погођени сама на себе навукла сиду и заразила друге кроз понашање које није у складу с библијским мерилима, процентуални односи се мењају, одражавајући веће бројеве недужних жртава, као што су бебе и верни супружници.

Светска здравствена организација изјављује да жене широм света сада постају заражене вирусом сиде отприлике исто тако често као мушкарци и да ће до 2 000. већина нових инфекција бити код жена. Здравствени радници у Африци кажу да је тамо 80 процената случајева сиде „пренесено кроз хетеросексуални секс, а скоро сви други пренесени су с мајке на дете током трудноће или порођаја“.

Међутим, иако се Бог супротставља било каквом преступању његових закона, укључујући повреде које као последицу имају такве патње, он је брз да своју милостиву руку пружи свима који су на такав начин погођени. Чак и они који су сиду добили кроз неисправне поступке могу извући корист из Божје милости тако што ће се покајати и престати да чине оно што је лоше (Исаија 1:18; 1. Коринћанима 6:9-11).

Шта се сада зна

Сида је светски здравствени проблем. Иако научници уверавају људе како „ХИВ није лако преносив вирус“, то је мала утеха за милионе који га већ имају и за безбројне милионе који ће га добити у годинама што долазе. Чињенице показују да се он шири по читавој планети.

Сумирајући уобичајене начине преношења, један ауторитет каже: „Практично све инфекције ХИВ-ом пренесене су кроз сексуални контакт или кроз излагање зараженој  крви.“ Говорећи о закључцима већине у медицинској професији, један извештај наводи: „Да би се догодила инфекција, мора постојати инфузија телесне течности (скоро увек крви или семена) заражене особе у тело незаражене особе.“

Међутим, ове фразе „практично све“ и „скоро увек“ указују на могућност изузетака. Дакле иако је велика већина механизама преношења сиде данас позната онима на пољу медицине, у веома малом постотку случајева, тај механизам за добијање вируса може бити непознат. Отуда, може још увек постојати потреба за опрезношћу.

Како ћете ви реаговати?

Неких 12 милиона до 14 милиона људи у свету већ су заражени вирусом сиде. А процењује се да ће још многи милиони бити заражени до смене овог века. Дакле, вероватно сте, или ћете можда ускоро, доћи у друштво оних који имају ову болест. На пример, у било ком великом граду, свакодневно се остварује неформалан контакт с таквим људима на радним местима, у ресторанима, позориштима, спортским салама, аутобусима, подземним железницама, авионима и возовима, као и приликом других јавних сусретања.

Тако се хришћани у све већој мери могу сусретати, и бити покренути да помогну, онима што болују од сиде који желе да проучавају Библију, присуствују хришћанским састанцима и напредују према предању Богу. Како хришћани треба да се одазову на ове потребе жртава сиде? Постоје ли мере предострожности које би биле практичне, на корист оболелог и оних у хришћанској скупштини?

Темељено на тренутној општој сагласности, неформалан контакт не преноси сиду. Зато изгледа разумно да човек не треба претерано да се плаши да буде с људима који имају сиду. А пошто оболели од сиде имају драматично ослабљен имунитет, ми треба да будемо пажљиви како они не би добили неку обичну вирусну инфекцију коју ми можемо носити. Оштећење за њихово тело од таквог уобичајеног обољења може бити велико.

Због тога што је сида такве природе да угрожава живот, мудро је имати на уму неке разумне мере предострожности кад изражавамо добродошлицу неком оболелом од сиде у наше лично друштво или друштво хришћанске скупштине. Прво, иако се не треба дати никакво опште обавештење, ми можемо желети да обавестимо једног од старешина у скупштини о тој ситуацији како би био припремљен да свакоме пружи љубазан и прикладан одговор на било каква питања у вези с том ствари.

Пошто се вирус може пренети преко крви заражене особе, може бити разумно да скупштине спроводе у праксу оно што је названо универзалним мерама предострожности приликом чишћења тоалета и просутих ствари, нарочито ако то што је просуто садржи крв. „Универзалне мере предострожности“ јесте термин који је медицинска професија усвојила да би описала скуп правила по којима се сва крв од било које особе сматра зараженом и потенцијално опасном и с којом се дакле поступа на специфичан начин. Због тога што је Дворана Краљевства јавни објекат, могло би бити мудро имати при руци средства за чишћење уз кутију латекс или винил рукавица на располагању како би се обезбедило исправно збрињавање и чишћење у случају неке незгоде. За чишћење крвавих просутих ствари обично се препоручује 10-процентни раствор белила (Варикине).

У свим нашим опхођењима с другима, укључујући жртве сиде, Хришћани су упућени да следе Исусов пример. Сажаљење које је он имао према онима који су патили, а који су ипак били искрени у својој жељи да угоде Богу, вредно је нашег опонашања. (Упоредите Матеј 9:35-38; Марко 1:40, 41.) Међутим, пошто за сада не постоји лек за сиду, прикладно је да хришћанин предузме разумне мере опреза  док пружа саосећајну помоћ онима који болују од ње (Пословице 14:15).

Жртве сиде такође могу помоћи

Обзирна жртва сиде разуме да су други осетљиви у вези с овом болешћу. Због тога, из поштовања према осећањима оних који желе бити од помоћи, било би боље за жртву сиде да не иницира јавне изразе наклоности као што су грљење и љубљење. Чак и ако постоји мала или никаква могућност да такви гестови могу пренети ову болест, ова одмереност ће показати да је жртва обзирна према другима, рађајући на тај начин сличну обазривост за узврат. a

Схватајући да многи имају страхове од непознатог, особа са сидом не треба да буде брза да се увреди ако није одмах позвана у приватне домове или ако изгледа да неки родитељ ограничава дете да не буде у блиском контакту с њом. И ако се један од Скупштинских студија књиге одржава у Дворани Краљевства Јеховиних сведока, може бити мудро да оболели од сиде изабере да тамо присуствује, радије него у неком приватном дому, осим ако с домаћином није разговарао о ситуацији.

Носиоци сиде треба такође да показују обазриву бригу за друге када, на пример, имају активни продуктивни кашаљ а зна се да имају туберкулозу. Они ће тада желети да следе опште здравствене смернице с обзиром на то стање што се тиче изолационих поступака.

Још једна ситуација у којој се недужна особа може заразити јесте тиме да се венча за некога ко не знајући носи вирус сиде. Потреба за опрезношћу у таквим околностима може нарочито бити потребна уколико је један или уколико су оба намеравана брачна партнера била промискуитетна или ако су користили игле ради злоупотребе дроге пре него што су дошли до тачног спознања Божје Речи. Пошто постоји растући број људи који имају асимптоматску инфекцију сидом (односно, који засад немају никакве спољашње симптоме), не би било неисправно да појединац или брижни родитељи захтевају тест крви будућег супружника на сиду пре веридбе или венчања. Због деструктивне, фаталне природе овог обољења, потенцијални брачни партнер не треба да се увреди уколико се то од њега затражи.

Ако се тест покаже позитивним, било би неприкладно да заражена страна врши притисак на намераваног супружника да настави са забављањем или зарученошћу ако будући супружник сада жели да оконча ту везу. А било би мудро да било ко ко је раније живео високоризичним начином живота, ко је био промискуитетан или интравенозно користио дроге, добровољно изабере да се тестира пре него што започне с удварањем. Тако се могу избећи повређена осећања.

Дакле, као хришћани ми желимо да поступамо са саосећањем и да не избегавамо особе које имају сиду, признајући, међутим, да се осећања појединаца у вези с овом осетљивом темом могу разликовати (Галатима 6:5). У вези с болешћу каква је сида, није све познато, те зато код многих може постојати извесно оклевање у суочавању са спорним питањима која су укључена. Уравнотежено гледиште на ту ствар било би да се настави с изражавањем добродошлице жртвама сиде у хришћанску скупштину и покаже им се љубав и топлина, док се истовремено предузимају разумне мере предострожности како бисмо од ове болести заштитили нас саме и наше породице.

[Фуснота]

[Оквир на 22. страни]

Срце ми је били гануто

Једног дана док сам била у јавној служби, пришла сам једној девојци од око 20 година. Њене велике браон очи изгледале су тако тужно. У покушају да започнем разговор о Божјем Краљевству, понудила сам јој један од трактата које сам имала у руци. Без оклевања је изабрала Утеху за депресивне. Погледала је у трактат, затим у мене и рекла муклим гласом: „Моја сестра је управо умрла од сиде“. Пре него што сам довршила изражавање мог саосећања, она је рекла: „И ја умирем од сиде, а имам два мала детета.“

Моје срце је било гануто, и прочитала сам јој из Библије о будућности коју Бог обећава човечанству. Бубнула је: „Што би Бог сада бринуо о мени кад ја никад нисам бринула о њему?“ Рекла сам јој да би кроз проучавање Библије увидела да Бог изражава добродошлицу свакоме ко се искрено каје и почиње да верује у њега и у откупну жртву његовог Сина. Одговорила је: „Знам ко сте. Ви сте из оне Дворане Краљевства ту низ улицу — али да л’ би особа као што сам ја била добродошла у вашој Дворани Краљевства?“ Засигурала сам јој да би.

Кад је на крају продужила својим путем, стискајући књигу Библија — Реч Божја или човечија? и свој трактат, помислила сам, ’Надам се да налази утеху коју једино Бог може дати.‘